Laguna - Bukmarker - „Nesporazum u Moskvi“ Simon de Bovoar – tema Laguninog književnog kluba 4. decembra - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Nesporazum u Moskvi“ Simon de Bovoar – tema Laguninog književnog kluba 4. decembra

Lagunin književni klub zakazuje novo, deseto okupljanje za sve ljubitelje lepe književnosti, prvog petka u decembru (4. decembar) u 18 sati u knjižari Delfi u SKC-u.
 
O noveli Simon de Bovoar „Nesporazum u Moskvi“ govoriće dr Biljana Dojčinović, profesorka na Katedri za opštu književnost i rukovoditeljka projekta „Knjiženstvo“, mr Stefan Aleksić, antropolog, Vukoman Stranjančević, diplomirani filolog opšte književnosti i Jasmina Radojičić, urednica u Laguni i doktorantkinja na Filološkom fakuletu u Beogradu.
 
Izdavačka kuća Laguna je ovaj intrigantan rukopis, koji se po autorkinoj želji pojavio nakon njene smrti, prvi put objavila na srpskom jeziku.
 
Roman-novela „Nesporazum u Moskvi“ govori o bračnoj krizi i krizi identiteta kroz koju Nikol i Andre, bračni par profesora u penziji, prolaze za vreme putovanja u Moskvu. Provlačeći problem komunikacije kroz celo delo, De Bovoar analizira gorke posledice starenja: propadanje tela, odustajanje od planova i seksualnog života, gubitak nade... Posledica zaoštravanja „nesporazuma“ jeste sve dublje zaranjanje u prošlost koje na kraju dovodi do zapitanosti o samom smislu ljudskog života. U brzom ritmu smenjuju se stanovišta junaka te tako paralelno stičemo uvid u muško i žensko gledište, njihove razlike i sličnosti.
 
Simon de Bovoar je već koristila ovakav dvostruki fokus u svojim ranijim romanima, ali nikad sa tolikim intenzitetom i takvom komplementarnošću kao u „Nesporazumu u Moskvi“. 
 
Na tribini će biti reči o tome zašto je nesporazum baš u Moskvi, koliko zaista možemo da razumemo Drugog, bavićemo se temom starenja kao književnom temom. Govorićemo i o odnosu između Simon de Bovoar i Žan Pol Sartra, ali i istražiti misao Simon de Bovoar da li se žena rađa ili se ženom postaje, kao i značaj ove filozofkinje za razvoj feminističke misli.
 
Simon de Bovoar je bila francuska književnica, filozofkinja egzistencijalizma, teoretičarka, politička aktivistkinja i feministkinja. Godine 1929, kada je imala 21 godinu, De Bovoar je postala najmlađi diplomirani filozof i deveta žena koja je dobila ovo zvanje. Na Univerzitetu je upoznala Sartra, svog životnog saputnika. Godine 1954. dobila je Gonkurovu nagradu za roman „Mandarini“. Simon de Bovoar je umrla 1986. godine i sahranjena je pored Sartra na groblju Monparnas.
 
„Nesporazum u Moskvi“ biće na popustu od 30% u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33 do 4. decembra.
 
Dobro došli!


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
bukstagram sve popularniji književni klub na društvenim mrežama laguna knjige Bukstagram: sve popularniji književni klub na društvenim mrežama
11.08.2020.
Neki književni formalisti kažu da je ovaj trend površan, ali ljubitelji knjiga na Instagramu veruju da na ovaj način podstiču komunikaciju između čitalaca i ohrabruju ljude da što više čitaju. ...
više
vrhunac basarinog opusa o demontiranju srpskih mitova kontraendorfin u prodaji od 17 avgusta laguna knjige Vrhunac Basarinog opusa o demontiranju srpskih mitova – „Kontraendorfin“ u prodaji od 17. avgusta
11.08.2020.
Jedan od najvažnijih savremenih srpskih pisaca, Svetislav Basara u svom novom romanu „Kontraendorfin“ duhovito i britko se obračunava sa srpskom mitomanijom. Demistifikacija nacionalnih veličina i ...
više
intervju sa filipom gregori poslednja kraljica henrija viii stupa na scenu laguna knjige Intervju sa Filipom Gregori: Poslednja kraljica Henrija VIII stupa na scenu
11.08.2020.
Britanska autorka Filipa Gregori nam gotovo punih 15 godina daruje priče o najozloglašenijem engleskom kralju i jednako poznatom skupu njegovih žena. U „Ukroćenoj kraljici“ nam stiže priča o poslednjo...
više
autor knjige ubistva pod cvetnim mesecom dejvid gren odgovora na pitanja čitalaca laguna knjige Autor knjige „Ubistva pod cvetnim mesecom“ Dejvid Gren odgovora na pitanja čitalaca
11.08.2020.
Tokom 19. veka, Indijanci plemena Osejdž proterivani su sa svoje zemlje u više navrata. Do početka 20. veka, živeli su u delu Oklahome u kom niko drugi nije želeo, međutim, tu, ispod površine zemlje, ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.