Naučni skup o Dragoslavu Mihailoviću

Veliki međunarodni skup „Devet decenija Dragoslava Mihailovića“ otvoren je danas u Svečanoj sali Dositejeve zadužbine u Beogradu u organizaciji Instituta za književnost i umetnosti i Narodne biblioteke „Dušan Matić“ iz Ćuprije, a trajaće do 10. septembra.



Ovaj trodnevni simpozijum činiće više od 50 izlaganja na temu života i dela ovog srpskog književnika, a među učesnicima nalaze se naučnici iz Nemačke, Poljske, Austrije, Velike Britanije, Belorusije, Ukrajine, Crne Gore i Srbije, prenosi Tanjug.

Direktor Instituta za književnost i umetnost (IKUM), rukovodilac Odeljenja za uporedna istraživanja srpske književnosti i urednik skupa dr Bojan Jović naveo je na današnjem otvaranju da ovaj naučni skup označava postepeno kretanje istraživanja IKUM, koje je prevashodno bilo okrenuto poetici, odnosno srpskom pesništvu 20. veka.

„Međutim, dolazi vreme da se naša pažnja usmeri ka prozi, odnosno drugim žanrovima i rodovima koji su doprineli da srpska književnost ostvari vrhunska dostignuća u prošlom veku“, rekao je Jović. Po njegovim rečima, jedan od najistaknutijih srpskih pisaca jeste upravo Dragoslav Mihailović, koji je „prošao kroz 20. vek ne samo svojim delom, već i životom“.

„Prošao je kroz sve one istorijske trenutke koji su mnoge samleli i posle te golgote, od 1971. godine, počeo je profesionalno da se bavi književnošću. Od samog početka svog stvaralaštva je uspeo da se nametne kako svojim kvalitetom, tako i ogromnom životnom i stvaralačkom energijom“, istakao je Jović.

Direktorka Narodne biblioteke „Dušan Matić“ u Ćupriji Ljiljana Đorđević, kao predstavnica Mihailovićevog rodnog mesta, istakla je da je Mihailović veoma cenjen u svom gradu i da su građani veoma ponosni na njega.

„Mi smo odavno priželjkivali ovakav skup, tako da je poziv Instituta za književnost i umetnost došao u pravom trenutku. Nadamo se da će nastaviti da se održava i narednih godina i da ćemo krenuti upravo iz Ćuprije“, rekla je Đorđević.

Kako je ona navela, Mihailović je poslednjih 10 godina najčitaniji i najomiljeniji pisac u Ćupriji, kao i da je ljudima posebno drag njegov roman „Gori Morava“.

„Reč je o piscu koji je apsolutno među najboljim pripovedačima u srpskoj književnosti 20. i 21. veka... Ako učenici u osnovnim i srednjim školama išta čitaju, to je „Petrijin venac“ i, naravno, „Kad su cvetale tikve“. Gotovo da nema učenika koji nije pročitao taj roman, a iz ličnog iskustva znam za studente koji, iako ništa nisu hteli da čitaju ili im je to teško išlo, čitali su pripovetke iz zbirke „Frede, laku noć“, a posebno pripovetku 'Lilika' “, istakla je rukovodilac Odeljenja za poetiku moderne i savremene srpske književnosti IKUM dr Svetlana Šeatović.

Po njenim rečima, ovo svedoči o jednoj vrsti recepcije koja je izuzetno važna.

„Mi danas možemo govoriti o vrhunskim piscima kojima bi se naša nauka bavila, ali oni nemaju tu vrstu recepcije u najširoj čitalačkoj publici, a to je upravo ono što jednog pisca čini zaista posebnim“, navodi Šeatović.

Kako je rekao stručni saradnik IKUM i urednik skupa dr Marko Avramović, pristiglo je preko 50 prijava za učešće na naučnom skupu iz skoro svih univerziteta u Srbiji i mnogo njih iz inostranstva, što svedoči o tome koliko je ovakav događaj bio potreban.

„Vrlo sam zadovoljan što će se ovom prilikom osvetliti ceo opus Dragoslava Mihailovića, što i jeste naša zamisao. Neće se govoriti samo o njegovim najpoznatijim romanima i pripovedačkim delima, mada za njih i jeste bilo najveće interesovanje, već će biti reči i o kasnijim delima, ali i publicističkoj i esejističkoj prozi, dramskom stvaralaštvu i različitim televizijskim, filmskim i radijskim adaptacijama njegovih dela“, najavio je Avramović.

Otvaranju je prisustvovala i Mihailovićeva ćerka, glumica Milica Mihailović, a kako je najavljeno, tokom sledeće godine će saopštenja sa skupa biti objavljena u međunarodnom zborniku radova.

Dragoslav Mihailović (1930) srpski je pisac, romansijer, scenarista, dramaturg i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti SANU.

Osim poezije, objavio je i dela drugih književnih rodova, prevashodno pripovetke („Frede, laku noć“, „Lov na stenice“) i romane („Kad su cvetale tikve“, „Petrijin venac“, „Čizmaši“, „Gori Morava“).

Dobitnik je brojnih značajnih nagrada i priznanja, među kojima se posebno ističu Oktobarska nagrada Beograda (1967), Andrićeva nagrada (1976), Zlatna arena za scenario u Puli (1978), Nagrada „Bora Stanković“ (1994) i Nagrada Vukove zadužbine (1994).

Njegova dela prevođena su na mnoge evropske jezike, a drame igrane na mnogim pozornicama.

Izvor: politika.rs