Laguna - Bukmarker - Mario Vargas Ljosa kod predsednika države - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Mario Vargas Ljosa kod predsednika države

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je sa peruanskim piscem i dobitnikom Nobelove nagrade za književnost Marijom Vargasom Ljosom o raspadu Jugoslavije i ugledu te nekadašnje države u Latinskoj Americi, emigraciji i istoriji, saopšteno je iz Službe za saradnju sa medijima predsednika.


 
Predsednik Srbije je nobelovcu poklonio knjigu „Hrišćansko nasleđe na Kosovu i Metohiji – istorijsko i duhovno središte srpskog naroda“.

Nikolić i Vargas Ljosa razgovarali su i o borbi koja je posle tog raspada nastala za dokazivanje indetiteta u nekim novonastalim republikama. „Srbija nije prolazila kroz tu fazu, mi imamo viševekovnu tradiciju i jasan nacionalni identitet, posvećeni smo pomirenju, ali je još uvek mnogo bola u sećanju naroda“, rekao je predsednik Republike.

Vargas Ljosa je govorio o Jugoslaviji i njenom ugledu i značaju u Latinskoj Americi. „Jugoslavija je bila veoma prisutna i poznata u Peruu i na neki način bila uzor“, rekao je Vargas Ljosa.

Predsednik Nikolić i peruanski pisac razgovarali su i o aktuelnom problemu emigracije.

Vargas Ljosa je istakao da Španija ima manji problem sa natalitetom zbog emigranata, a posebno ga je zanimao problem emigracije u Srbiji, a Nikolić rekao da Srbija ima problem sa tranzitnim emigrantima. „Nažalost, Mađarska želi zbog njih da podigne zid između dve zemlje kako bi sprečila ulazak emigranata“, naglasio je predsednik Nikolić.

On je dodao da „Srbija ima problem što je priznavanje dela njene teritorije Kosova i Metohije očigledna prepreka da dobije punopravno članstvo u Evropskoj uniji“. „Mi smo spremni da uđemo u Evropsku uniju više nego neke članice. Građani su već umorni od čekanja“, poručio je predsednik Nikolić i dodao da Evropa ima predrasude o odnosu Srbije prema Rusiji.

Nikolić je podvukao da Srbija nikada nije pripadala nikome, već samo sebi. „Jedino nas je Otomanska imperija držala u viševekovnom ropstvu. Kosovska bitka je sprečila Tursku da prodire dalje u Evropu. Tokom vladavine Turaka Srbima nije bilo dozvoljeno da prave kuće od čvrstog materijala već samo od blata i jedina čvrsta građevina bila je sačinjena od srpskih lobanja u Nišu“, rekao je predsednik Nikolić.
 
Vargas Ljosa je zahvalio predsedniku Nikoliću na prijemu i veličanstvenoj priči o srpskom narodu, piše u saopštenju. „Nisam se susretao sa mnogo predsednika koji tako dobro poznaju kulturu i istoriju. Zaista sam očaran“, naglasio je Vargas Ljosa.
 
Izvor: TANJUG

  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.