Laguna - Kolumna - Ulazak u moju knjigu… „Ponoćna ruža“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Ulazak u moju knjigu… „Ponoćna ruža“

10.02.2014.
Nadahnuće za svaku sledeću knjigu uvek počne tako što me ispuni određeno mesto. Nekad je to neka zemlja ili neki predeo. Ali najčešće je neka kuća. A kad počnem da pišem, uvek me obuzme neko tajanstveno, neobjašnjivo osećanje da priče u mojim knjigama neko „pripoveda“ meni. Možda to zvuči neprirodno, ali kao da mi likovi i mesta iz prošlosti šapuću na uvo svoje priče, i gotovo uvek jednostavno pustim da me vode. Takvo osećanje me je vrlo dramatično vodilo i u mojoj najnovijoj knjizi „Ponoćna ruža“.

Obuhvatajući četiri generacije, proteže se od blistavih palata velikih maharadža u Indiji do veličanstvenih vlastelinskih zdanja u Engleskoj, i prati neobičan život Anahite Čavan, od 1911. do danas…

Samo što sam završila knjigu, došla mi je u posetu majka i donela album s fotografijama starim stotinu godina, koji je našla na tavanu. To je hrnika u slikama o životu moha čukundede koji je bio britanski oficir i živeo u Indiji u doba Radža, i tu sam ugledala slike ljudi i mesta koje opisujem u svojoj knjizi.


Kao i Donald, lik iz „Ponoćne ruže“, moj čukundeda, koji se takođe zvao Donald, imao je plavu kosu i plave oči, bio je rođen u Indiji i borio se u Francuskoj za vreme Prvog svetskog rata.
 

U albumu s fotografijama, jedna slika ga prikazuje na durbaru u Delhiju 1911, na velikoj svetkovini povodom krunisanja Džordža VI, gde počinje priča moje junakinje Anahite – što znači da je moj predak bio zaista tamo prisutan.

Postoje mnoge fotografije članova porodice po imenu Dejzi, Vajolet i Mod – a to su imena koja sam nasumično izabrala za likove u knjizi. I ne samo to, po fotografijama se čini da su moji preci i fizički odgovarali opisima likova koje sam stvorila.
 

I najzad, na fotografiji iz 1921. godine, prikazan je porodični dom u Engleskoj, u selu pod nazivom Krepstoun. Kasnije sam otkrila da se to selo nalazi na ivici Dartmura. Tačno tamo gde i izmišljeni Astberi hol…
 

Istraživanje za „Ponoćnu ružu“ bilo je izazovno. Pročitala sam apsolutno sve što sam mogla da nađem o tim mestima i o istorijskim ličnostima poslednjih godina Britanskog Radža. Takođe, gledala sam i beskrajne filmove i pretraživala internet u potrazi za informacijama. Kad mi se u glavi stvorila predstava o tome gde bi priča trebalo da počne, ukrcala sam se u avion za Džajpur i Mumbaj. Posetila sam Mesečevu palatu i odsela u Palati Rambag, pa su oba ta mesta prikazana u knjizi, a onda sam otputovala gore u Kuč Behar, na daleki sever zemlje.
 
U hodnicima Palate Rambag čula sam smeh mlade
princeze Indire i njene drugarice Anahite
 
Mesečeva palata u Džajpuru
 
Palata Rambag u Džajpuru

Stvarnost moderne Indije predstavlja veliki kulturni šok. To je zemlja velikih suprotnosti. Lepota predela s neverovatnim hramovima i palatama, združena je s velikom oskudicom u kojoj tamo žive ljudska bića, i to je u meni ostavilo dubok i trajan trag. Tek kad doživite tu buku, tu vrućinu, prašinu i snažnu klaustrofobiju, počinjete da shvatate koliki jaz razdvaja bogate i siromašne. Želela sam da se dotaknem toga i u priči, da nasuprot ogromnom bogatstvu maharadže i maharani od Kuč Behara prikažem i težak život ogromne većine stanovništva. Kad sam saznala da su moji rođaci živeli tamo otprilike u isto vreme kad se odvija radnja u knjizi, „Ponoćna ruža“ mi je postala još draža.
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
ulazak u moju knjigu ponoćna ruža  laguna knjige Ulazak u moju knjigu… „Ponoćna ruža“
10.02.2014.
Nadahnuće za svaku sledeću knjigu uvek počne tako što me ispuni određeno mesto. Nekad je to neka zemlja ili neki predeo. Ali najčešće je neka kuća. A kad počnem da pišem, uvek me obuzme neko...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
dan kada je gorko zaplakala boginja higija laguna knjige Dan kada je gorko zaplakala boginja Higija
23.11.2020.
 Bilo je to za vakta Prve Liberalizacije, one koja je sledila nakon Prvog Talasa, perioda kada je rolna toaletnog papira bila željenija od plemenitih metala, koji jesu plemeniti, ali ne i dovoljno...više
više
kultura nije dobro oružje u borbi protiv nekulture laguna knjige Kultura nije dobro oružje u borbi protiv nekulture
18.11.2020.
Sada ću izreći jednu jeres… Ali staću čvrsto iza nje, pravdajući se sopstvenim iskustvom, a ono nije malo. I ne morate se slagati sa mnom, samo nemojte da me ubeđujete ni u šta. Negirajte...više
više
kako sam prevario smrt laguna knjige Kako sam prevario smrt
10.11.2020.
  U leto 1998. godine udario sam se na Adi Bojani jedrom od vindsurfa po desnom uvetu. Vetar ga malo jače cimnuo i ja nisam stigao da se izmaknem. Posle par dana kada je bol prošao provalim...više
više
čitanje života laguna knjige Čitanje života
09.11.2020.
Ja to jesam već jednom napisala, ali moram da ponovim – gospodin Anton Pavlovič Čehov, pseudonimski Antoša Čehonte, i ja smo se upoznali u vrlo nezgodnom trenutku. Razlika u godinama je bila...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.