Laguna - Kolumna - Tražim pomilovanje - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Tražim pomilovanje

08.06.2020.
kad nepozvani pesmi na vrata
odnekud spolja bane,
a pesnik leži bespomoćan
u zemlji dublje od dva hvata


Najkraće rečeno, članovi Komisije su, iz gimnazijske lektire izbacili zbirku pesama, Desanke Maksimović, „Tražim pomilovanje“. Komisija je jednoglasno zaključila „da se vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe“. Skraćeno rečeno, zaključili su da se vanvremenost ne uklapa u ovo vreme. To se, inače, na latinskom zove contradictio in adiecto, i označava suprotnost u pridanome. U ovom slučaju to je tvrdnja koja sama sebi protivreči, jer ako su Desankine pesme, kako kažu, „vanvremenske“, onda odgovaraju svim vremenima, odnosno epohama. Posebno je zanimljivo smatranje Komisije da učenici četvrtog razreda gimnazije, kojima je ova zbirka do sada bila lektira, neće umeti da je vrednuju i umanjivaće njen značaj, zbog čega je predloženo da se prebaci u prvi razred gimnazije „kao odjek književne epohe srednjeg veka“. Dakle, mlađi će, za razliku od starijih, umeti da je pročitaju i vrednuju.

Tražim pomilovanje
za takozvane pesničke grehe
kad ih na arhangelske stave vage
licemeri na okupu


Priznajem da je „Tražim pomilovanje“ meni najdraža zbirka pesama, iako Desanka Maksimović nije moj omiljeni pesnik, ali to zaista nije jedini, niti najvažniji razlog zbog kog stajem u njenu odbranu od svih koji misle da su je „poetički okviri epohe“ pregazili. Od godine kada smo se ta zbirka i ja rodile, 1964. godine, nije postojala epoha u koju bi se te pesme bolje uklapale, no što je to sadašnjica i poslednjih desetak godina pre nje. Za početak su se prvo pojavili Stefani, svako drugo muško dete u Srbiji je ponelo to ime, nekada davno rezervisano samo za članove dinastije, za one krunom ovenčane. Za njima su stigli Dragutini, Milutini, Vukani, Nemanje, Save i Dušani, budeći zatrpani ponos na sjaj srednjovekovne srpske države.

Za stare podvige i slave stare,
za one čiji je zavičaj
na obalama prošlosti osto,
za njihovo gorko sećanja zadovoljstvo,
za one koji ugašena sunca brane,
koji se sećaju snegova od lane,
tražim pomilovanje.


Naravno da to nije bilo slučajno, vraćanjem državnosti Srbiji se ista okrenula više svojoj no jugoslovenskoj, koja je do tada učena u školama. A u okviru te istorije je poseban akcenat dat upravo srednjem veku, tadašnjoj državi, njenim poznatim i manje poznatim vladarima, i to ne samo u školskim udžbenicima, već i svim oblicima medija, uz objavljivanje knjiga o pomenutim vladarima, kao i snimanje filmova posvećenim tom dobu, naravno uz manastire, crkve, običaje, recepte, zakone i zakonike. Da ne pominjem da se vratio Savindan, od kog u vreme mog školovanja, ni S nije postojalo, a kamoli školska slava, recitovanja i pevanja princu Rastku. Čije ime je, inače, takođe postalo jako popularno, u obe njegove pojavnosti, svetovnoj i crkvenoj. Tada je počela epoha koja još uvek traje, epoha do tada sakrivanih korena, epoha kojoj je ukinuta zbirka pesama upravo i mahom peva.

Ja znam ko sam
po zvonu
što sa zadužbina nemanjićkih peva,
po jasnosti njegova glasa,
po tome što me od Studenice do Mileševa
pradedovi gledaju s ikonostasa


U toj epohi, koja je u trajanju, posebna pažnja je posvećena Dušanovom zakoniku, u onoj meri u kojoj to moja generacija nije učila, i da nije bilo Mog Oca, koji je pružao otpor učenju istorije u dnevno političke svrhe, i onog „što od pouzdane istorije ima samo svinjsku glavu“, ne bih ni ja dovoljno o njemu znala. Iako me epoha mog školovanja nije na to obavezivala, Moj Otac je imao jedno drnjavo, skoro raspalo i pitaj boga koliko staro izdanje tog zakonika, koje sam, sa njim, imala da pročitam i analiziram. Za razliku od dece ove epohe, koja o njemu uče u školama, a mogu i da ga nađu u celom spektru izdanja, zaključno sa onim luksuznim, zlatotiskanim, za koje bi se čovek zakleo da su rukopisana na Vaznesenje Gospodnje, 1349. godine u Skoplju.

Po milosti božjoj
i blagoslovu svetitelja iz Rasa,
ja, car Srba, Grka i Arbanasa,
zemljama koje od oceva nasledih
i mačem osvojih,
koje povezah krvnim sudovima
svojih vojnika,
dajem zakonik,
i neka nema drugih zakonika
osim mojih.


Ovo su bili stihovi kojima nije odoleo ni Moj Otac, koji je Desanku Maksimović smatrao režimskom pesnikinjom, a mora se priznati da joj tadašnji režim nije bio jedini koji je podržala. Podržala je i njegov nastavak, koji ni po čemu dobrom nije zapamćen. Ali, zbirka „Tražim pomilovanje“ je razoružala i Mog Oca, jer levičarstvo u njoj zastupljeno je bilo do te mere humanističko da niko ni reč protiv ne bi mogao da kaže. Ni za suštinu, ni za poruku, ni za neponovljivu lepotu njene poetike.

Tražim pomilovanje
Za pesme...
...kad hajkači na stare slave
ledenome podvrgnu biču
pesnikove stihove nedopevane.


Tu negde se čita i nerazumevanje onih koji tvrde da pesme ove zbirke nisu za ovu epohu, jer samo na prvi pogled su u njoj pesme koje se najčešće vide kao diskusija sa surovim Dušanovim zakonikom i molba da se pomiluju svi oni prema kojima nije imao milosti. Zbirka pesama „Tražim pomilovanje“ je napisana i posvećena drugačijima, u njoj se ne radi samo o sebrima, meropasima i vlasteli, u njoj su mesta našli svi za koje nijedno vreme, nijedna epoha nema razumevanja, s razlogom ili bez njega.

Pomilovanje za naivne,

Za one kojima se čini
da su jednaki
siromah i bogati,
slab i jaki


Pomilovanje za neshvaćene,

Za one koji ostaju strani
Rukama što ih drže u naručju


Pomilovanje za one koji carske drumove oru,

Za ljude i žene
u čijoj su mašti razmere sveta
pomerene


Pomilovanje za one koji jasno vide,

Za ljude koji nisu pravi,
jer jasno vide


Pomilovanje za laži izgovorene iz milosrđa,

Za one koji nemaju snage
zlome kazati da je zao
niti rđavome da je rđav


Pomilovanje za bogove,

Šta su nepravde boga Peruna...
prema nepravdi zemaljskih bogova
koja iz vedra neba bane
među nezaštićene i među male


Pomilovanje za ismevače,

One što za druge žive,
one što za druge ginu,
delo bez vrednosti,
delo gde vrednosti ima


Pomilovanje za one koji se spotiču preko praga,

Za bezazlene...
Za ljude večito maloletne...
Za utopiste...
Za tihe, za setne,
Za one sasvim drukčije od mene
i za one sa mnom istovetne


Pomilovanje za sve one koji su živeli i koji će tek stići i živeti, pomilovanje za vremena koja ne mogu da prođu i sve pesnike i pesme koji kroz vremena hodaju, ne obazirući se na njih. Pomilovanje sa sve one koji večito žive, zahvaljujući piscima i pesnicima. Jer kao što mi je jednom rekao pokojni, avangardni pesnik, Vujica Rešin Tucić: „Nije teško pisati, teško je čitati“. Pomilovanje za sve one koji ne umeju da čitaju, niti druge tome da nauče.

Razumevanje za one koje su nedovršenoću postale dovršene, i zaslužile večnost. I mesto u lektiri.

Za Jefimije,
za svete Tereze,
za svaku Safo
i Jovanku od Arka,
za sve zanete i nedovršene,
i za mene.
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
zovem se baba laguna knjige Zovem se baba
22.01.2021.
Unapred vam se izvinjavam, trebalo je danas da vam napišem drugi, korisni i odlični savet doktora Keniga, ali ne mogu. Probala sam, al mi ne ide, to će morati da čeka još nedelju dana, jer jedino...više
više
slavska strategija laguna knjige Slavska strategija
14.12.2020.
Što se tiče slavske situacije, ona je trenutno takva da slavi može da prisustvuje najuža porodica, pod uslovom da nije široka, žito, kolač i dežurni svetac ako postigne. S obzirom da slava služi...više
više
mustafa nadarević veličina deminutiva laguna knjige Mustafa Nadarević – Veličina deminutiva
30.11.2020.
Bilo je to u Ljubljani, krajem devedesetih, kada su moja deca još uvek imala alibi da se decom zovu. Zbog toga se ovo sećanje dešava na jednom od događaja, koji bi se najkraće zvali naši. Naime,...više
više
dan kada je gorko zaplakala boginja higija laguna knjige Dan kada je gorko zaplakala boginja Higija
23.11.2020.
 Bilo je to za vakta Prve Liberalizacije, one koja je sledila nakon Prvog Talasa, perioda kada je rolna toaletnog papira bila željenija od plemenitih metala, koji jesu plemeniti, ali ne i dovoljno...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
kako sam 2014 godine u romanu jedro nade predvidio koronu laguna knjige Kako sam 2014. godine u romanu „Jedro nade“ predvidio koronu
15.03.2021.
Pisac uvijek vidi iza okuke naših dana. Tako su Veliki rat već vidjeli da dolazi oni koji su znalački ukrštali riječi prije Prvog svjetskog rata, baš kao što su novi veliki rat vidjeli pjesnici...više
više
titanik, britanik i olimpik laguna knjige Titanik, Britanik i Olimpik
22.12.2020.
Na Primorju se kaže da je pegula svak onaj ko ima zlu sreću. U legendarnoj seriji „Velo misto“, rađenoj po scenariju Miljenka Smoja, jedan se popularni lik zvao Pegula, ako ni zbog čeg...više
više
umetnici iz bajke laguna knjige Umetnici iz bajke
17.12.2020.
Želim da vam prikažem četvoro umetnika bez kojih  „Bajka nad bajkama“ ne bi bila to što jeste, jer oni su ti koji su svojim vizijama i virtuoznošću dali oblik mojim rečima. Tekst...više
više
nedeljne zanimljivosti 2 o novaku, ginisu i ostalim rekorderima laguna knjige Nedeljne zanimljivosti 2 – O Novaku, Ginisu i ostalim rekorderima
07.12.2020.
OK, dopale su vam se prethodne zanimljivosti, verovatno zbog stvari „s druge strane“ o kojima se obično ne piše. Mnogo ste reagovali na tekst, pa evo i nastavka. Vraćamo se u period...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.