Laguna - Kolumna - Tražim pomilovanje - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Tražim pomilovanje

08.06.2020.
kad nepozvani pesmi na vrata
odnekud spolja bane,
a pesnik leži bespomoćan
u zemlji dublje od dva hvata


Najkraće rečeno, članovi Komisije su, iz gimnazijske lektire izbacili zbirku pesama, Desanke Maksimović, „Tražim pomilovanje“. Komisija je jednoglasno zaključila „da se vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe“. Skraćeno rečeno, zaključili su da se vanvremenost ne uklapa u ovo vreme. To se, inače, na latinskom zove contradictio in adiecto, i označava suprotnost u pridanome. U ovom slučaju to je tvrdnja koja sama sebi protivreči, jer ako su Desankine pesme, kako kažu, „vanvremenske“, onda odgovaraju svim vremenima, odnosno epohama. Posebno je zanimljivo smatranje Komisije da učenici četvrtog razreda gimnazije, kojima je ova zbirka do sada bila lektira, neće umeti da je vrednuju i umanjivaće njen značaj, zbog čega je predloženo da se prebaci u prvi razred gimnazije „kao odjek književne epohe srednjeg veka“. Dakle, mlađi će, za razliku od starijih, umeti da je pročitaju i vrednuju.

Tražim pomilovanje
za takozvane pesničke grehe
kad ih na arhangelske stave vage
licemeri na okupu


Priznajem da je „Tražim pomilovanje“ meni najdraža zbirka pesama, iako Desanka Maksimović nije moj omiljeni pesnik, ali to zaista nije jedini, niti najvažniji razlog zbog kog stajem u njenu odbranu od svih koji misle da su je „poetički okviri epohe“ pregazili. Od godine kada smo se ta zbirka i ja rodile, 1964. godine, nije postojala epoha u koju bi se te pesme bolje uklapale, no što je to sadašnjica i poslednjih desetak godina pre nje. Za početak su se prvo pojavili Stefani, svako drugo muško dete u Srbiji je ponelo to ime, nekada davno rezervisano samo za članove dinastije, za one krunom ovenčane. Za njima su stigli Dragutini, Milutini, Vukani, Nemanje, Save i Dušani, budeći zatrpani ponos na sjaj srednjovekovne srpske države.

Za stare podvige i slave stare,
za one čiji je zavičaj
na obalama prošlosti osto,
za njihovo gorko sećanja zadovoljstvo,
za one koji ugašena sunca brane,
koji se sećaju snegova od lane,
tražim pomilovanje.


Naravno da to nije bilo slučajno, vraćanjem državnosti Srbiji se ista okrenula više svojoj no jugoslovenskoj, koja je do tada učena u školama. A u okviru te istorije je poseban akcenat dat upravo srednjem veku, tadašnjoj državi, njenim poznatim i manje poznatim vladarima, i to ne samo u školskim udžbenicima, već i svim oblicima medija, uz objavljivanje knjiga o pomenutim vladarima, kao i snimanje filmova posvećenim tom dobu, naravno uz manastire, crkve, običaje, recepte, zakone i zakonike. Da ne pominjem da se vratio Savindan, od kog u vreme mog školovanja, ni S nije postojalo, a kamoli školska slava, recitovanja i pevanja princu Rastku. Čije ime je, inače, takođe postalo jako popularno, u obe njegove pojavnosti, svetovnoj i crkvenoj. Tada je počela epoha koja još uvek traje, epoha do tada sakrivanih korena, epoha kojoj je ukinuta zbirka pesama upravo i mahom peva.

Ja znam ko sam
po zvonu
što sa zadužbina nemanjićkih peva,
po jasnosti njegova glasa,
po tome što me od Studenice do Mileševa
pradedovi gledaju s ikonostasa


U toj epohi, koja je u trajanju, posebna pažnja je posvećena Dušanovom zakoniku, u onoj meri u kojoj to moja generacija nije učila, i da nije bilo Mog Oca, koji je pružao otpor učenju istorije u dnevno političke svrhe, i onog „što od pouzdane istorije ima samo svinjsku glavu“, ne bih ni ja dovoljno o njemu znala. Iako me epoha mog školovanja nije na to obavezivala, Moj Otac je imao jedno drnjavo, skoro raspalo i pitaj boga koliko staro izdanje tog zakonika, koje sam, sa njim, imala da pročitam i analiziram. Za razliku od dece ove epohe, koja o njemu uče u školama, a mogu i da ga nađu u celom spektru izdanja, zaključno sa onim luksuznim, zlatotiskanim, za koje bi se čovek zakleo da su rukopisana na Vaznesenje Gospodnje, 1349. godine u Skoplju.

Po milosti božjoj
i blagoslovu svetitelja iz Rasa,
ja, car Srba, Grka i Arbanasa,
zemljama koje od oceva nasledih
i mačem osvojih,
koje povezah krvnim sudovima
svojih vojnika,
dajem zakonik,
i neka nema drugih zakonika
osim mojih.


Ovo su bili stihovi kojima nije odoleo ni Moj Otac, koji je Desanku Maksimović smatrao režimskom pesnikinjom, a mora se priznati da joj tadašnji režim nije bio jedini koji je podržala. Podržala je i njegov nastavak, koji ni po čemu dobrom nije zapamćen. Ali, zbirka „Tražim pomilovanje“ je razoružala i Mog Oca, jer levičarstvo u njoj zastupljeno je bilo do te mere humanističko da niko ni reč protiv ne bi mogao da kaže. Ni za suštinu, ni za poruku, ni za neponovljivu lepotu njene poetike.

Tražim pomilovanje
Za pesme...
...kad hajkači na stare slave
ledenome podvrgnu biču
pesnikove stihove nedopevane.


Tu negde se čita i nerazumevanje onih koji tvrde da pesme ove zbirke nisu za ovu epohu, jer samo na prvi pogled su u njoj pesme koje se najčešće vide kao diskusija sa surovim Dušanovim zakonikom i molba da se pomiluju svi oni prema kojima nije imao milosti. Zbirka pesama „Tražim pomilovanje“ je napisana i posvećena drugačijima, u njoj se ne radi samo o sebrima, meropasima i vlasteli, u njoj su mesta našli svi za koje nijedno vreme, nijedna epoha nema razumevanja, s razlogom ili bez njega.

Pomilovanje za naivne,

Za one kojima se čini
da su jednaki
siromah i bogati,
slab i jaki


Pomilovanje za neshvaćene,

Za one koji ostaju strani
Rukama što ih drže u naručju


Pomilovanje za one koji carske drumove oru,

Za ljude i žene
u čijoj su mašti razmere sveta
pomerene


Pomilovanje za one koji jasno vide,

Za ljude koji nisu pravi,
jer jasno vide


Pomilovanje za laži izgovorene iz milosrđa,

Za one koji nemaju snage
zlome kazati da je zao
niti rđavome da je rđav


Pomilovanje za bogove,

Šta su nepravde boga Peruna...
prema nepravdi zemaljskih bogova
koja iz vedra neba bane
među nezaštićene i među male


Pomilovanje za ismevače,

One što za druge žive,
one što za druge ginu,
delo bez vrednosti,
delo gde vrednosti ima


Pomilovanje za one koji se spotiču preko praga,

Za bezazlene...
Za ljude večito maloletne...
Za utopiste...
Za tihe, za setne,
Za one sasvim drukčije od mene
i za one sa mnom istovetne


Pomilovanje za sve one koji su živeli i koji će tek stići i živeti, pomilovanje za vremena koja ne mogu da prođu i sve pesnike i pesme koji kroz vremena hodaju, ne obazirući se na njih. Pomilovanje sa sve one koji večito žive, zahvaljujući piscima i pesnicima. Jer kao što mi je jednom rekao pokojni, avangardni pesnik, Vujica Rešin Tucić: „Nije teško pisati, teško je čitati“. Pomilovanje za sve one koji ne umeju da čitaju, niti druge tome da nauče.

Razumevanje za one koje su nedovršenoću postale dovršene, i zaslužile večnost. I mesto u lektiri.

Za Jefimije,
za svete Tereze,
za svaku Safo
i Jovanku od Arka,
za sve zanete i nedovršene,
i za mene.
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
krvopije laguna knjige Krvopije
16.07.2020.
Prirodu volim i trudim se da je razumem, čak i kada je krakata, dlakava, krastava, ljigava, bode, spotiče, ima višak očiju ili manjak nogu. Shvatam da je priroda lanac oko vrata planete i da svaka...više
više
tražim pomilovanje laguna knjige Tražim pomilovanje
08.06.2020.
kad nepozvani pesmi na vrata odnekud spolja bane, a pesnik leži bespomoćan u zemlji dublje od dva hvata Najkraće rečeno, članovi Komisije su, iz gimnazijske lektire izbacili zbirku pesama,...više
više
veštica u dedinoj ulici laguna knjige Veštica u dedinoj ulici
05.05.2020.
Bio je početak avgusta, nepristojno vrućeg i sparnog. Moj stric Dobrivoje, od milja zvani Pile, i ja stajali smo uz seosku ulicu, zapravo drum, jer u selu niko nikad nije ni pomislio da ima tu ima ulica....više
više
krpče dedovine laguna knjige Krpče dedovine
27.04.2020.
Moj deda Jova je imao dva rođena brata, Milana i Mihajla. Obojica su, posle puštanja iz nemačkog zarobljeništva, hteli da odu u Ameriku. Na njihovu žalost, ta brodska tura je bila jako popularna,...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
kolovrat laguna knjige Kolovrat
16.07.2020.
Odlomak iz knjige „Bajka nad bajkama: Treća noć“ (u pripremi) Iako nisu uspevali da ga nateraju da ih čuje, ovaj čudni kameni patuljak, smešten između tri drevna hrasta, mora biti...više
više
ukus konzervirane tune iz prošlosti laguna knjige Ukus konzervirane tune iz prošlosti
08.06.2020.
Moja porodica godinama jede konzerviranu tunu ukusniju od tune koju jedu moji sugrađani ili pak čitaoci ovog teksta. Objasniću u nastavku kako... No prije toga valja reći koju riječ o preperima...više
više
isidora bjelica da li je ljubav večna  laguna knjige Isidora Bjelica: Da li je ljubav večna?
25.05.2020.
Ko iskreno i srčano traži veliku ljubav, on je i dobija. Ko svim srcem želi nemiran život i tumaranje od jednog do drugog muškarca, to i dobija. Od svih laži koje nam neprestano plasiraju kroz...više
više
utorak 21 april laguna knjige utorak 21. april
21.04.2020.
Rekla je: „Hajmo na kafu.“ Četiri Petice je pio kafu. Ležao je na svom mestu i imao je plan da ništa ne radi. Džeki mu je kuntao na preponama. „Šta ćemo sa psom?“ „Ponećemo...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.