Laguna - Kolumna - Svekrvobolja - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Svekrvobolja

27.03.2014.

Decu imamo i u istu ulažemo zato da bi nam bila oslonac i pomoć. U starim danima, ali i ranije ako je ikako moguće i potrebito. Uzmimo na primer našeg Prestolonaslednika. U njega smo uložili toliko vitamina, saveta, živaca, neprospavanih noći, izbečenih dana i snage uopšte, banalnost zvanu novac da ni ne pominjem, da je izrastao nebu pod oblake, tako da na njega može i mamut da se osloni bez bojazni da će obojica da se skrhaju u prevrtanju. A i pametan je, ljubi ga majka, nije što je naš. Ukratko – Oslonac lično.

- Imam rešenje! – rekao je Oslonac onomad.

Žmu i ja smo sa nadom zatreptali.

- Imam rešenje! Imam jako dobru prijateljicu.

Odlično. U njegovim godinama jako dobro prijateljstvo sluti na uspostavljanje intimnije veze koja bi, s malo sreće, mogla da se okonča brakom, pa da onda dobiju decu i da odu da žive negde. Daleko od nas. Da im odlazimo u goste. Avionom.

- Imam jako dobru prijateljicu. Ona je lezbejka.

Nada pod našim izmorenim očnim kapcima je počela da okreće leđa. Mada...šta fali, mi smo tolerantni u svim pogledima. Mogu decu da usvoje. I još uvek da odu da žive negde. Daleko od n...

- Ona je lezbejka. Ima roze irokezu.

Žmu i ja smo treptali. Nada u našim očima je već počinjala da šmrca i traži papirne maramice po džepovima za suzobrisanije.

- Ona je rešenje za šta? – procvileo je Žmu.

Ja sam mu čuvala leđa zaprepašćenim pogledom, uostalom nisam ni znala da imamo probleme koje bi mogla da nam reši lezbejka sa roza irokezom. Mora da mi je nešto promaklo.



- Rešenje za babu i dedu. Ona je odlična negovateljica. – poentirao je Oslonac.

Žmu je tiho zacvileo. Meni bi vilica otpala, samo da je mogla. Sprečavao ju je zubni otok veličine jabuke petrovače. I neopisivi bol sa kojim su već danima ratovale farmaceutske supstance kojima sam se hranila. Zubnom bolu se pridružio i bol u mozgu, pa zar smo u to ulagali?! Već sam videla mog svekra, bivše vojno lice, i svekrvu iz doline u kojoj raste »hmeu«, od kog se pravi pivo, koja je pešačila deset kilometara sve po mrklom mraku od Kočevs...dobro nema veze...svekrvu koja je, da se ne lažemo, sušta mudrost ovog parčeta svemira, nema šta ne zna, kako im svaki dan dolazi i neguje ih ženska persona koja čak ni ne liči na kokošku koja je upala u roze farbu, nego na petla. Pa, moji svekar i svekrva i tako misle da smo Žmu i ja dve neodgovorne amebe koje su, nekom igrom neobjašnjive slučajnosti, uspele da naprave troje dece. I što je još neverovatnije, mi amebe smo uspele i da ih održimo u životu, iako pojma o gajenju dece nemamo. Da im dovedemo roze lezbejku da ih čuva i da nas konačno prijave socijalnom. Naročito moja svekrva. Ona smatra da bi amebama koje dođu u posed dece, istu trebalo uzeti i dati ih nekoj višoj sorti na staranje. I potpuno je u pravu, ja da sam sposobna pre bih uspela da je nađem u vrtlogu kliničkog centra ljubljanske pripadnosti. Tamo su je skembali zato što se samolečila. A kako je deda načisto zvučno od sveta odsečen, da ne kažem gluv kao artiljerčevo oruđe, pojma nije imao što i kuda mu je hitna pomoć babu odvela.

E, tako. Zato sam ja, jednoćelijski organizam, delegirana od strane razbežane familije da lociram babu. Što mi nije bilo teško, uostalom samo sam pila antibiotike već nebrojeni dan, čeljust me je bolela nemilice, izgledala sam kao asimetrični hrčak blagovremeno uhvaćen u krađi. Mozak me je moj boleo. Svaka žilica njegova. Iako su me dohranjivali sedativnim supstancama legalnim na farmaceutskom tržištu. Takva uboga sam ubauljala u bolnički kompleks i zabalavila očajno na rupi zvanoj šalter urgentnog sektora. Zdravstvena radnica, već oguglala na sve i svašta, mi je uputila pogled neprobuđenog lenjivca i munula mi formular da ga ispunim, uz reči koje su joj se mukom izvlačile iz neotvorenih usta: »Šta vam se desilo?« Meni? Odvratila sam joj tupim pogledom drogiranog morskog krastavca i procedila: »Meni ništa, gde je baba?«

Šta da vam kažem, od nemilog do nedragog šaltera, niko živ ni polumrtav pojma nije imao kud nam je hitna pomoć babu skembala. A, protivbolovski lekovi su mi polako popuštali, njihovo trajanje nije predviđalo tu vrstu istraživačke ekspedicije. Mogu da potražim i pronađem izgubljeni hram još izgubljenije civilizacije na nepronađenom kontinentu, ali da nađem zaturenu svekrvu, to je već previše očekivati od tih lekova. Taman su mi se u oči naselili bolni svetlaci koji nisu na dobro slutili kada je, samoodbrane radi, jedna od zaposlenica u pomenutoj zdravstvenoj instituciji, konačno i napokon, uključila sive moždane ćelije i u pomoć pozvala osobu iz službe hitne pomoći. Da mi prizna babinu lokaciju.

Bila sam spremna na sve, mozak mi je od zubobolje već odumro, kada je ispred mene kročila narandžasta, fluorescentna osoba. Odnekud poznata. Širokog osmeha sa bezbolnim zubima. Zubar? Priviđa mi se. Zubar koji mi je za sutradan najavio iskopavanja korena zuba mog? Moj zubar je pronašao izvor mladosti? Kladila bih se da je juče bio stariji bar dvadeset i kusur godina. Fluorescentni je progovorio...sin? Zubarev sin? Od svih hitnopomoćnih radnika je baš on sakrio našu babu? To je van dimenzije malog sveta, to se sudbina strašno dosađivala.

Ukratko, pronašla sam svekrvu. Mirno je sedela na plastičnoj stolici infektivne klinike. Svečano obučena u pudžamu i bade mantil. Prolećno zeleni. Za razliku od nje koja je bila žuta kao još neprocvetani maslačci. U rukama je zahvatom japanskog turiste grčevito držala svoju ručnu torbicu. Kroz tri, četiri sata, koliko traje hitno pregledanje hitnih slučajeva, se ispostavilo da baba ima odlične rezultate. Takve da, kad se uzmu u obzir njene godine bliske devedesetim, bi mogla da se prijavi na olimpijadu. Bolje nego što bi bili moji, samo da su hteli da me pregledaju. Samo dehidrirala. Sveznajuće biće nije pilo vodu. Bubrezi su mu dobili formu čvaraka. Ostavili su višu vrstu da je infuzijom zaliju. A ja sam odbauljala kući sa dupliranim zvezdanim nebom pred očima, iako je to veče dibidus oblačno bilo.

Kućni savet je zaključio da babi i dedi ima da se nađe negovateljica. Neko ko u odnosu na njih jeste da pojma nema o životu, ali bar zna da ljudi moraju vodu da piju. Zato što nas, monoćelijske mrmote, neće da slušaju. Jedino što se nismo odlučili za rešenje sa roza irokezom, homoseksualne orjentacije. Ovo drugo je sasvim bilo prihvatljivo, što se mene tiče, naročito kad se uzme u obzir da baba i deda odavno seks viđaju samo između reklama na televiziji. Ali roza irokeza bi ipak mogla duševno da ih uznemiri. Naročito moju svekrvu, koja je sama po mraku išla od Kočevskog Roga pa sve kroz šumu i tamo je sve nešto svetlucalo, kažu oni što tamo žive da su to duše pokojnika, ali ona je hrabro išla, iako su tamo i medvedi živeli, ima ih i sada, videla je ona emisiju o tome, a tamo je bila jedna žena što je skupljala pečurke, sad pečuraka mnogo manje ima, to je sve zato što čovek sve oko sebe truje, i o tome je gledala film, a bio je takav mrak u toj šumi, ideš tako ideš...I shvatiš da baksuz nikad zaista ne ide sam. Jedino je problem kad pribegne udarcima ispod kaiša, pa zubobolji doda dehidriranu svekrvu.

I roza lezbejku.

p.s.

Hvala ti, Bobe Živkoviću, niko sem tebe ne bi umeo tako dobro da nacrta moje zuboboljsko stanje.
03.04.2014.
Jelena
Slatko ste me nasmejali, uživala sam čitajući :-) I jedna poruka za one koji uređuju sajt Lagune - stavite neki normalan font i prored, neki od nas čitaju tekstove na sajtu.
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
deca se prepadnu na pomen lektire laguna knjige Deca se prepadnu na pomen lektire
12.07.2021.
Jedna od najčešćih rečenica, koja se čuje u vreme beogradskog Sajma knjiga, je: „Ljudi danas ne čitaju dovoljno“. Posebna briga se, tom prilikom, usmerava na mlađe naraštaje, brigom:...više
više
zovem se baba laguna knjige Zovem se baba
22.01.2021.
Unapred vam se izvinjavam, trebalo je danas da vam napišem drugi, korisni i odlični savet doktora Keniga, ali ne mogu. Probala sam, al mi ne ide, to će morati da čeka još nedelju dana, jer jedino...više
više
slavska strategija laguna knjige Slavska strategija
14.12.2020.
Što se tiče slavske situacije, ona je trenutno takva da slavi može da prisustvuje najuža porodica, pod uslovom da nije široka, žito, kolač i dežurni svetac ako postigne. S obzirom da slava služi...više
više
mustafa nadarević veličina deminutiva laguna knjige Mustafa Nadarević – Veličina deminutiva
30.11.2020.
Bilo je to u Ljubljani, krajem devedesetih, kada su moja deca još uvek imala alibi da se decom zovu. Zbog toga se ovo sećanje dešava na jednom od događaja, koji bi se najkraće zvali naši. Naime,...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
heroj kakav nam je i potreban laguna knjige Heroj kakav nam je i potreban
13.09.2021.
Ovaj članak počinjem sa idejom da ga podelim na pet omiljenih književnih grupa. Zajedno, imaju skoro sto hiljada članova, a ja želim da ovo znanje pustim daleko. Preporučuje me to što sam autor...više
više
kompletiranje snova laguna knjige Kompletiranje snova
07.05.2021.
Pišem ovo na Đurđevdan, dan značajan i za „Bajku nad bajkama“, jer tada se dešava veliki okršaj čiji eho vidimo i danas, u slikama i freskama preživelim do današnjih dana, a na kojima...više
više
kako sam 2014 godine u romanu jedro nade predvidio koronu laguna knjige Kako sam 2014. godine u romanu „Jedro nade“ predvidio koronu
15.03.2021.
Pisac uvijek vidi iza okuke naših dana. Tako su Veliki rat već vidjeli da dolazi oni koji su znalački ukrštali riječi prije Prvog svjetskog rata, baš kao što su novi veliki rat vidjeli pjesnici...više
više
titanik, britanik i olimpik laguna knjige Titanik, Britanik i Olimpik
22.12.2020.
Na Primorju se kaže da je pegula svak onaj ko ima zlu sreću. U legendarnoj seriji „Velo misto“, rađenoj po scenariju Miljenka Smoja, jedan se popularni lik zvao Pegula, ako ni zbog čeg...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.