Stara dobra vremena

Bez obzira kojim se kalendarskim metrom mere, nove godine, velikih začetnih slova, dolaze neumoljivo. Nogom u vrata, bez pitanja. Ne pomaže ni pokušavanje da se umiloste slavljem u njihovu čast, kilometrima caklećih svetala, šleperima kiča prinetim kao žrtve. Nove godine dolaze i sa sobom za ruku vode Neizvesnost. Nju posebno pokušavamo da umilostivimo čestitkama u kojima uporno, ne umarajući se od ponavljanja, želimo jedni drugima što više starog, proverenog, i što manje novog. Zapravo je najbolje držati se nužnog i time unapred Neizvesnosti pokazati da ne tražimo mnogo, da nam je skromnost vrlina, da ćemo blagodarno umeti da cenimo ako nas poštedi svoje mašte i širokog repertoara boktepitakakvih i sačuvajbožeisakloni iznenađenja. Bez obzira na sve to, nova godina ukoračava u svoje vreme, ne obazirući se oko sebe, namerna da traje onoliko koliko joj je dato i slobodna da čini sve što joj na pamet padne. Ne zanima je ni njena prethodnica koja joj snishodljivo ustupa radno mesto i odlazi...

...odlazi sećajući se kako je pre samo trena ona bila nova, sasvim novcata godina, kako je ulazila okićena iskrama lampica, pokrivena šljokicama, gazila po punim stolovima, zveckala zvezdama i lampionima, koraci joj odjekivali piromanskim veseljem dovoljnim za započinjanje bar regionalnog rata...nad glavom su joj cvetali vatrometi i uši joj zaglušivali poljupci u njenu, samo njenu čast...

...odlazi bez osvrtanja, nesvesna toga da njeno vreme zapravo tek dolazi, jer Stara Dobra Vremena je oberučke dočekuju. Dok se nova godina zlopati, koliko lepog napravi, o toliko se dobrog saplete i sruši, staroj godini će sećanja ublažiti sve zamereno i estetskom operacijom koju je samo ljudski mozak sposoban da odradi, polepšati njeno lice do neprepoznavnosti. Zaboraviće se ružno, pošećeriti gorko, ispeglati izgužvano, i stara godina će biti sve bolja što bude dalje od svakodnevice.

Stara Dobra Vremena su uvek bolja od onih koja koračaju današnjicom. Što su starija, to su bolja, jer je sve manje živih svedoka koji bi mogli da posvedoče suprotno. Još kad ih ljudsko sećanje čudnih sklonosti okiti nostalgijom, a taj je nakit svakome dostupan, nema te nove godine koja bi mogla lepotom da pobedi Stara Dobra Vremena, taman u njima vladale kuge i kolere.

Kažu oni koji se time bave da pračovek nije budućnost tretirao kao disciplinu pred sobom, a prošlost ostavljao iza sebe, kao što mi to činimo. Za davne pretke je prošlost bila ispred, a budućnost iza njih. Prosto jer su prošlost već doživeli i mogli su da je vide kroz sećanja, a budućnost neviđena im je bila iza leđa, nisu se trudili da gube vreme pokušavajući da vide ono što se videti ne može. Za razliku od svojih davnih predaka, čovek vremena novijih se trudi da budućnost drži pred sobom, trudeći se da je nasluti makar iz staklenih kugli ili šarenih komada kartona. Spreman je da poveruje i onima koji tvrde da je vide i da mogu da je po potrebi, i za materijalnu naknadu, pročitaju. Za to vreme već viđeno ostavlja za sobom, sve češće se osvrćući za godinama kojima je jedva čekao da vidi leđa onda kada je njihvo vreme upotrebe isticalo. Što su dalje, to su mu bliže. I milije, onako mile kako mu nikada neće biti mila zrnca peska sadašnjeg koja ga, na svakom koraku, žuljaju.

Svako ima svoja Dobra Stara Vremena, uvek bolja od tuđih. Jedini ko može da razume vašu ljubav prema prošlim, dobrim vremenima je onaj ko je njihove dane delio sa vama. Jer, mi u naše vreme nismo imali takve lutke, naše su bile lepše, ove sad ninašta ne liče. U naše vreme se znalo ko je stariji, a ne ovo danas. Nekada je zimi padao sneg, ovo danas se sve poremetilo. Padao, uvek je bio dovde ili bar do kolena. Pre si imao siguran posao, a ne sada...Gde su ta dobra vremena kad su ljudi mirno živeli, danas sve neka trka. U naše vreme su jabuke bile evo ovolike, a tek lubenice, a ovo danas sve hibridno. Pre si znao šta jedeš. Sve se poremetilo, pre se znao neki red, a ovo danas...Nekad su ljudi čitali, a ovo danas...

I prolaze godine, otresaju zaboravom sa ramena ratove, bolesti, tuge, strahove, nepravde...sve lepše su što su starije, glade im se bore, a nostalgija ih uokvirava žućkastom, starinskom, romantičnom ivicom. Jer dobra stara vremena su Dobra Stara Vremena.
Možeš da dođeš Nova Godino, još jednom na bis. Ova kojoj je već istekao rok trajanja jedva čeka da gurne pod tepih sećanja sve što joj smeta da postane član društva vremena proteklih. Boljih. Najboljih.