Laguna - Kolumna - Smrtna kazna - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Smrtna kazna

08.08.2014.
Dve reči – smrtna kazna su najpominjanije reči ovih par dana u Srbiji. Kao i svuda drugde, vekovima unazad, bez obzira na geografiju i razvijenost društva, potaknuti besom, ljudi traže smrtnu kaznu kao naizgled jedinu meru nemerljivog zločina. A bes je, kao što Niče kaže, odraz nemoći. Očajničke nemoći koja se raširila Srbijom onda kada je objavljeno da je ubijena devojčica, Tijana Jurić. Nikada ne postoji dobar razlog da se ubije čovek, a kada se radi o detetu, onda je to zločin bez premca.



Trinaest dana je Srbija verovala da će se Tijana negde naći živa, da ju je u najgorem slučaju neko oteo. Društvene internet mreže, koje su odavno evoluirale u društvene medije, su bile preplavljene slikama lepe devojčice koja je jednostavno nestala. Za njom je ostala samo bela patika. Teško da je iko verovao da je moguće ono što se desilo, ono što se gleda samo u strašnim filmovima. Da se te noći na putu ka selu Bajmok, za koje je malo ko do sada i čuo, desilo za svakog iole normalnog čoveka besmisleno i bespoštedno ubistvo.

Javnost je ostala zgrožena policijskim saopštenjem da njen ubica nije pokazao ni trun kajanja, ni mrvu žalosti, ni trag ljudske savesti. Pokušavaju da razumeju nerazumno, da shvate upravo ono što normalne ljude deli od naličja ljudskog roda, od onih čije zlo im uskraćuje pravo na ime Čovek i ostavlja mesta samo za naziv – Zveri. Zbog nemoći da se razume nerazumno, zbog straha koji tu nemoć prati, ljudi pipaju po mraku strahote zločina i traže razloge i tamo gde se teško naći mogu.

Izopačenost današnjice je na žalost razlog koji nema alibija u vremenima pre nas. Istorija pamti zločine i surovost tokom celog svog trajanja, s tim da su u tim naizgled boljim vremenima od našeg zločini povremeno bili i legalizovani, a surovost nije bila kažnjiva disciplina. U suprotnom ne bi silne žene, deca i muškarci bili najsurovije ubijani širom Evrope u vreme kada je crkva jurila veštice. I to ubijani ne od Zveri, već od strane države koja je Zverima dala pravo da to rade, u ime boga i ludila. Samo što je u tim »boljim vremenima« spaljivanje ljudi i mučenje bilo i javni, društveni događaj na koji se dolazilo kao sada u bioskop, sa decom i kokicama.

Ni to da Srbija nije dorasla evropskim normama nije razlog koji bi mogao objasni ubistvo Tijane Jurić, niti da bude argument za vraćanje smrtne kazne. Prosto, jer ako se tako gleda, onda ni Evropa nije sopstvenim normama dorasla. U suprotnom ne bi, pre šest godina, kada je Austrija odavno već bila u Evropskoj Uniji, svet ostao zaprepašćen kada se otkrilo da je Jozef Fricl svoju rođenu ćerku držao zatvorenu 24 godine, mučio je i silovao. Tada su pretnje smrću, i Friclu i njegovom advokatu, stizale i iz najrazvijenijih evropskih država, i iz svih njihovih društvenih slojeva.

Naravno da osećaj besa, nemoći, kod ljudi budi maštu koja se trudi da isprati neobjašnjivu surovost i bezosećajnost ubice. Od vraćanja Dušanovog zakonika do vraćanja smrtne kazne, a preko svih mogućih oblika mučenja kojima bi se ubica doveo u situaciju da trpi kao što je njegova žrtva trpela i kao što će njeni najbliži patiti sve dok su živi.

Na žalost, istorija pokazuje da ni smrtna kazna, ni ekstremna kažnjavanja nisu spas od Zveri, da će se bez obzira na surovost kazne ipak pojaviti ponovo otpadak ljudskog roda i za sobom ostaviti jad, strah i nemoć. Prosto, jer oni ne poznaju pojam straha, njih od stvarnosti deli nerazumevanje iste. Kada bi bili sposobni da se boje, ne bi bili sposobni da ubijaju tako bespoštedno.

Sa druge strane, iako je ljudski život jedina mera vrednosti drugog ljudskog života, smrtna kazna je tren koji ubicu deli od večitog mira. Za razliku od onih koje je za sobom ostavio žive i kaznio ih doživotnim pamćenjem i bolom.

Da, i kada se o ovakvim stvarima priča i piše, mnogo lakše je kritikovati druge no u sebi suzbiti osećaj nemoći i potrebu da ipak smisli kazna dorasla ubici. Sumnjam da ikome mašta ostaje mirna i traži način da se vrati jad za jad. Moja kaže da bi najsurovija kazna za takvog ubicu, kakav je Dragan Đurić, je doživotni zatvor sa oduzimanjem svih ljudskih prava. Jer ljudska prava su za ljude, a ne za Zveri. Na svu sreću se ja ne pitam, pita se sud. Jer ako se ikada bez suda bude sudilo, bićemo kažnjeni svi. Samo će biti pitanje trenutka. 
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
deca se prepadnu na pomen lektire laguna knjige Deca se prepadnu na pomen lektire
12.07.2021.
Jedna od najčešćih rečenica, koja se čuje u vreme beogradskog Sajma knjiga, je: „Ljudi danas ne čitaju dovoljno“. Posebna briga se, tom prilikom, usmerava na mlađe naraštaje, brigom:...više
više
zovem se baba laguna knjige Zovem se baba
22.01.2021.
Unapred vam se izvinjavam, trebalo je danas da vam napišem drugi, korisni i odlični savet doktora Keniga, ali ne mogu. Probala sam, al mi ne ide, to će morati da čeka još nedelju dana, jer jedino...više
više
slavska strategija laguna knjige Slavska strategija
14.12.2020.
Što se tiče slavske situacije, ona je trenutno takva da slavi može da prisustvuje najuža porodica, pod uslovom da nije široka, žito, kolač i dežurni svetac ako postigne. S obzirom da slava služi...više
više
mustafa nadarević veličina deminutiva laguna knjige Mustafa Nadarević – Veličina deminutiva
30.11.2020.
Bilo je to u Ljubljani, krajem devedesetih, kada su moja deca još uvek imala alibi da se decom zovu. Zbog toga se ovo sećanje dešava na jednom od događaja, koji bi se najkraće zvali naši. Naime,...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
heroj kakav nam je i potreban laguna knjige Heroj kakav nam je i potreban
13.09.2021.
Ovaj članak počinjem sa idejom da ga podelim na pet omiljenih književnih grupa. Zajedno, imaju skoro sto hiljada članova, a ja želim da ovo znanje pustim daleko. Preporučuje me to što sam autor...više
više
kompletiranje snova laguna knjige Kompletiranje snova
07.05.2021.
Pišem ovo na Đurđevdan, dan značajan i za „Bajku nad bajkama“, jer tada se dešava veliki okršaj čiji eho vidimo i danas, u slikama i freskama preživelim do današnjih dana, a na kojima...više
više
kako sam 2014 godine u romanu jedro nade predvidio koronu laguna knjige Kako sam 2014. godine u romanu „Jedro nade“ predvidio koronu
15.03.2021.
Pisac uvijek vidi iza okuke naših dana. Tako su Veliki rat već vidjeli da dolazi oni koji su znalački ukrštali riječi prije Prvog svjetskog rata, baš kao što su novi veliki rat vidjeli pjesnici...više
više
titanik, britanik i olimpik laguna knjige Titanik, Britanik i Olimpik
22.12.2020.
Na Primorju se kaže da je pegula svak onaj ko ima zlu sreću. U legendarnoj seriji „Velo misto“, rađenoj po scenariju Miljenka Smoja, jedan se popularni lik zvao Pegula, ako ni zbog čeg...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.