Radićemo na Internetu, i Bog će da nas pogleda!

gde ste pankeri, part 3 Dule Nedeljković (18 Maj, 2007 - 09:43) treci deo iz knjige, koja uskoro izlazi. zile zile Polako skupljajuci utiske I informacije sa svih strana, klinci po Beogradu su poceli da osnivaju svoje grupe. U pocetku je svako dobijao svoju ulogu u bendu po sistemu: “Ja sam basista, ti si bubnjar, ti si gitarista a on ce da peva”, pa su se tek onda nabavljali instrumenti. Prve bubnjeve, u ekipi, je nabavio Delimir koji je zajedno sa starijim bratom Marketom oformio grupu Krvna Zrnca. Vezbali su u podrumu zgrade u Kosovskoj 3. Ubrzo zatim je I Zika sa gitare presao na bubanj I kod njega na gajbi je vezbala “Radnicka kontrola”. Medju prvim pank grupama u Beogradu bile su: Urbana Gerila, Defektno Efektni, Pasta ZZ, Humani Genocid. Pored gore pomenutih, ove grupe su predstavljale u to vreme, vrlo jaku bazu za dalja desavanja u muzici I muzickoj industriji uopste. Vredi pomenuti I neizbeznu atrakciju tog vremena Radost Evrope ciji clan grupe nije bio samo onaj ko nije hteo, Uran 235, Front I jedan od najboljih bendova tog vremena Solunski Front. radost evrope radost evrope Sviralo se tada po nekoliko puta nedeljno u Dadovu, petkom u Pinkiju, u novobeogradskom klubu 22, pa I u Studentskom kulturnom centru. Fenomen tog vremena su bili klasicni upadi grupa na tudje koncerte. Pre koncerta Poslednje Igre Leptira u SKC-u se izredjala celokupna prva postava beogradskih punk bendova. Nikome nije bilo jasno kako onoliko ljudi moze da stane u salu, tada jos uvek sa glomaznim stolicama, I da se razdragano, izmedju sebe, razracunava u razmeni energije. Svi su tu na gomili skakali, sutirali se, polivali se pivom I odusevljeno pljuvali izvodjace. Od stranih koncerata koji su se tih godina desili treba pomenuti koncert grupe Ruts I nastup Lene Lovic, povodom cijih koncerta su se desila prva masovna bezanja sa casova. Sto se domacih, grupa tice, istorijski koncert je bio onaj u kome su, u Domu omladine, nastupili novosadski bendovi: Tri Crna Lista, Gomila Govana I tada jedini pank bend, ljubimac medija, Pekinska Patka. Posle objavljivanja Paket Aranzmana I poprilicno nezapazene Artisticke Radne Akcije, mediji su zdusno stali iza dobrih momaka (sa Paket aranzmana) koje su po uzoru na zapad preimenovali u nosioce Novog Talasa. Pank rok, im je bio isuvise rizican, jer su mogli da udju u konflikt sa raznoraznim politickim komesarima, koji su u ime stabilnosti I suverenosti tadasnje drzave, budno motrili na svaki potez pankera. Imperativni uzvik “Pank je mrtav”, slepo su slusali svi, osim pojedinih novinara koji su hrabro branili pank. Posle izvesnog vremena I oni su digli ruke, preorijentisavsi se na stranu scenu o kojoj su bezbrizno mogli da pisu. UTICAJI ozren ozren Pankeri u Beogradu su bili prva grupacija koja je pomesala razlicite klasne slojeve u tada besklasnom drustvu. Bilo ih je iz svih krajeva grada. Cerke I sinovi burzuja sa Dedinja, radnika iz Zemuna, srednje drustvene klase iz centra, oficira sa Novog Beograda, privrednika iz Mirijeva. U silnim legitimisanjima od strane policajaca uvek je bilo sumnje odakle se stvorila ta cudna skupina sa svih strana grada. I zasto se bas oni druze izmedju sebe. U to vreme se izlazilo u kraju oko zgrade I eventualno petkom I subotom u grad. Zato smo mi deca iz centra uvek izgovarali cudestan odgovor na sasvim obicno pitanje: Gde ces”, “Do grada”. Potpuno su mi nejasne granice grada ali verovatno je to bila teritorija gde bi se pojedina ekipa tada nalazila. Sminkerima je grad bio “Zlatni Papagaj”, hipicima ulice oko Filozofskog fakulteta, sabanima Knez Mihajlova, diskoteka na Kalisu I kasnije splavovi, pankerima parkovi I SKC. Pankeri su polako ali sigurno zauzimali teritoriju SKC-a, I parka ispod gde su uglavnom uz pivo, vino ili sokove, pre toga rasteravsi brutalno homoseksualce odatle, uglavnom vreme provodili pricajuci o muzici, omiljenim pank grupama, njihovim tekstovima, desavanjima u Londonu. Igrale su se asocijacije, palamudilo o ideologiji, o anarhizmu, “pravom komunizmu. Neretko bi na bilo kojoj slobodnoj travnatoj povrsini zaigrali fudbal ili ragbi. Pankeri su u vecini bili (ili su barem tako mislili) anarhisti ili ultra-levicari. Kukaste krsteve po gradu je crtao samo Zlatko zvani Sid, budala koja je brzo iscezla iz nasih zivota. Najveca frka je napravljena kada je neko na zidu Jugo-exporta na Terazijama napisao grafit: “Komunizam=fasizam”, a nije nista drugacije reakcije izazvao grafit: “D. Mihailovic”, koga je Ciga napisao na Dorcolu. carli i ja carli i ja Inspektor Milan Blanusa koji je bio zaduzen za maloletnicku delikvenciju, privodio je sve po redu, zapisane u cuvenu fasciklu na kojoj je pisalo “Pank” sa slovom “a” u krugu, I u kojoj je imao sve podatke o bilo kome ko je u kuci imao makar “Never Mind The Bollocks”. Od svih tih “istorijskih” privodjenja u policiju jedino je stradao Rista Bugarin, koga su uhvatili u fabrickom krugu da na zidu ispisuje: “Dole crvena burzoazija” I nakacili mu sve grafite I svastike, ispisane po gradu, oteravsi ga u zatvor na tri meseca. Sasvim uobicajeni su bili informativni razgovori kod politickih komesara koji nisu imali pojma o Trockom, utopiji, psihologiji, filozofiji o kojoj su pricali “odrpanci I problematicna lica” preko puta njih. Pankeri su bili problem I “tacka”. - KRAJ - Poslednja velika, masovna, pank festa bio je koncert “Za Salvador” u prepunoj Hali Pionir. Sudbina novotalasnih bendova sa Paket Aranzmana manje-vise je poznata. Kada je rec o ostalim clanovima tadasnjih punk bendova Cane I Anton su u Partibrejkersima, Vlajsa je dobio Nin-ovu nagradu, Srdjan Dragojevic je snimio nekoliko filmova, Uros Djuric je priznati slikar. Djile Markovic, takodje. Zika je najpopularniji glumac, sada vec srednje generacije. Ostali su zavrsili kao novinari, stolari, stjuarti, istoricari, radio-zvezde, snimatelji, organizatori na televizijama, a bogami I politicari. publika publika Godine koje su dosle, su pokazale koliko su tadasnji klinci imali svesti I spoznaje sta ce se desiti sa ovom zemljom I svetom uopste. Danas mozemo samo da lementiramo nad cinjenicom da su najgori od nas u poziciji da nam kroje I odredjuju sudbinu. » Dule Nedeljković

Ko su bili ljudi iz prvih redova : Sprejom protiv džibera Izvesni Đomlija, besan na roditelje koji ga teraju da uči i brane mu da farba kosu u ljubičasto, izgovorio je jednom prilikom istorijsku rečenicu: "Jao, samo da završim taj fakultet, koji ću onda klošar da budem!" Na prelazu između sedamdesetih i osamdesetih, u Beogradu je na muzičkoj sceni vladalo poprilično mrtvilo. Otvoren je prvi pravi kafić Zlatni papagaj, gde su se udomili "šminkeri" sa frizurama "talijankama" i "lakosta" majicama, koji su slušali nešto što bi se danas zvalo dens, a tada se zvalo disko-muzikom. Bilo je važno videti i biti viđen, kao i danas, kada takvih mesta ima na svakom koraku. Pored njih je dignutog nosa prolazila "intelektualna elita" čupavaca koja se od ranog popodneva skupljala na platou ispred Filozofskog fakulteta čekajući da se u sedam naveče otvori diskoteka u kojoj su samo do 23h mogli da mlate kosama uz bajate ali srcu mile hitove iz šezdesetih i sedamdesetih. Kafane u Knez-Mihailovoj, kao i u celom gradu, radile su do deset, kada su se otprilike "šabani" vraćali sa Folkoteke na Kalemegdanu zapišavajući usput ulaze po Vasinoj i Knez-Mihailovoj. Po parkovima se skrivala nova ekipa – pankeri. Po ondašnjim merilima, pankeri su izgledali šokantno, a uz to su se upinjali da se, ako okolnosti dozvole, tako i ponašaju: na njima zihernadle, kožne jakne, bedževi, kose ofarbane u zeleno ili roze, a u njima neutaživa želja za kakvom bilo zajebancijom i negiranje svakog autoriteta. Izdržavani srednjoškolci baš i nisu to mogli lako da postignu. Izvesni Đomlija, besan na roditelje koji ga teraju da uči i brane mu da farba kosu u ljubičasto, izgovorio je jednom prilikom istorijsku rečenicu: "Jao, samo da završim taj fakultet, koji ću onda klošar da budem!" (Tada zaista nije mogao ni da sanja da je upravo prorekao sudbinu svojih ispisnika koji su odavno posvršavali fakultete i ne žive mnogo bolje od klošara.) On je u međuvremenu otvorio pa zatvorio kafić, sad ga ponovo otvara... Inače, pankeri su ispočetka bili omiljene žrtve "silosa" i "šabana", koji su vo vremja ona digli ruke od hipika, ustremljujući se svom snagom na novu, živopisniju supkulturnu grupu: "Vidi ovi kaki su, 'ajde da ih bijemo." Upravo ih je činjenica da su se, što reče jedan od ondašnjih pankera, "najeli batina više nego 'leba" naterala da promaljaju noseve tek kada bi se svi ostali razišli kućama. OJ, KOZARO: "Prvi" pankeri skupljali su se kod Save Kranj, na izlazu iz dragstora u Nušićevoj prema Kosovskoj ulici. Kasnije su prešli u park ispod hotela Moskva. Tamo su se lepo provodili sve dok ih nisu otkrili pitomci Vojne gimnazije, koji su, posle nekoliko kratkih i brzih "gerilskih" akcija, jedne večeri izveli snažan taktičko-operativni udar na parkić. Epilog: Žgaru su prebili, a ostale (pet-šest nesrećnika koji nisu uspeli da uteknu) naterali da međusobno ukrste ruke, uhvate se u kozaračko kolo i na sav glas otpevaju istoimeni partizanski hit. Posle su ih još malo terali da rade sklekove. 8/3/2017 Vreme - Ko su bili ljudi iz prvih redova : Sprejom protiv džibera http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=148557&print=yes 2/3 Ovakav i slični događaji naveli su izvesnu pankerku Gagu da u dokumentarnoj emisiji Radiotelevizije Beograd posvećenoj novom društvenom fenomenu koji se iz Ujedinjenog Kraljevstva prelio u Socijalističku Federativnu Republiku u jednoj rečenici definiše problem: "Razlika između Londona i Beograda je u tome što tamo pankeri biju sve druge, a ovde svi biju pankere." Onda su pankeri malo ojačali, preselili su se u parkić kod hotela Palas (zbog spomenika vojvodi Vuku nazvan "kod četnika"), i jednom prilikom, uz bučnu podršku čupavaca s druge strane bojišnice, priredili spektakularnu tuču (tačnije gađanje flašama) sa šminkerima ispred Zlatnog papagaja. Počele su da pristižu i devojčice, a neke od naivnijih dale su se ubediti da je za ulazak u ekipu neophodan određen obred inicijacije. Time su dale doprinos novom talasu kalemegdanske seksualne revolucije nazvanom "redaljka". POSLEDNJA IGRA: Prvu pravu priliku da uživo sluša muziku koju voli ovo društvo imalo je na pank-maskenbalu u hali Pinki, gde je Cane iz Urbane gerile (od '82. naovamo Partibrejkersi) poprskao nekim sprejom prve redove publike njačući: "Uaa, sprej protiv džibera", ali je na svoju nesreću prsnuo i nekog nezgodnog džibera. Epilog: slomljena vilica i poduže pijuckanje na cevčicu. "Radio TV revija" objavila je s tog koncerta sliku frontmena Paste ZZ Đoleta Rahaju prerušenog u Čarlija Čaplina uz komentar u stilu: "Momak očigledno imitira Hitlera!" U ovom listu je, inače, krstaški rat protiv novog talasa vodio izvesni Zoran Predić (sada čelnik YU info televizije) koji ih je, valjda u želji da dokaže kako socijalistički novinar uvek mora da bude na oprezu, osim zamerki da su bez razloga ružni, prljavi i zli, prozivao da su i nacisti. A oni su u većini bili (ili su bar tako mislili) anarhisti ili ultralevičari. Kukaste krstove po varoši crtao je samo Zlaja Sid, namćor koji je relativno brzo iščezao. Zato su nesrećnom Risti Bugarinu, uhvativši ga kako na fabričkom zidu ispisuje "Dole crvena buržoazija", nakačili sve grafite po gradu, uključujući i te svastike, i oterali ga u zatvor na tri meseca!? Posle pomenutog maskenbala, domaći pank i nju vejv bendovi svirali su po nekoliko puta nedeljno u Dadovu, pa i u Studentskom kulturnom centru ili novobeogradskom Klubu 22. Maltene svaka ulica imala je svoj bend. Godina 1980. ostaće upamćena po koncertu "Poslednja igra" krajem juna i reprizi pod istim nazivom početkom jeseni u SKC-u. Oba puta svirali su Šarlo, Orgazam i Idoli, ali su se na scenu popeli i Urbana gerila, Defektno efektni, Krvna zrnca, Pasta ZZ, čak i neki zalutali kosijaneri Igra staklenih perli. Nikome od prisutnih nije bilo jasno kako onoliko ljudi može da stane u salu sa glomaznim (kasnije uklonjenim) stolicama i kako je u onih prvih pet-šest redova uopšte uspevalo onoliko ljudi da skače, da se šutira, poliva pivom i od silne razdraganosti pljuje izvođače. U SKC-u su još mogli da se gledaju filmovi, izložbe fotografija, ili da se prosto čitav dan bleji u klubu. Mešali su se fotografi sa filmofilima i filmotvorcima, pankeri sa pozorišnim ljudima, nju vejv zvezde iz tri najizvikanija benda sa svojim obožavaocima... Manje popularni muzikanti ionako su bili integralni deo ekipe. U takvoj atmosferi desilo se da je jedan performans u kome je glumica na stepenicama igrala agoniju grubo prekinut jer je redar Dragan počeo da se dere na publiku: "Jebem vam mater, šta gledate, pomozite devojci." Za običnu raju alternativa SKC-u bio je rahmetli bife Sandžak (sada sendvičarnica) u Ždanovljevoj, ili – boca vina u parku iza SKC-a iz kojeg su prethodno, uz manje ili više brutalnu upotrebu sile, proterani homoseksualci. Tu se našlo dva-tri ara livade za fudbal (popularna Grbavica), na zidovima SKC-a pisalo se "Hoćemo igralište" ili "Igrajte fudbal, a ne rat", a dokolica se ubijala igrama asocijacije, ideološkim palamuđenjem o anarhiji i "pravom" komunizmu ili povremenim obračunima sa vojacima iz obližnjeg Starog generalštaba. "Fensi" ekipa iz Orgazma, Šarla i okoline išla je na sutlijaš u ekspres-restoran Zagreb (sada, a i pre '45. Ruski car). I svi su se dobro provodili. PANK FASCIKLA: Onda je došla 1981. godina, snimljen je Paket aranžman, zatim i Artistička radna akcija, novi talas izborio je svoje mesto na tada skučenom medijskom prostoru, a u SKC-u su počeli da naplaćuju karte. To je bio početak kraja, mada su se još dugo ređali istorijski koncerti Buldožera, Azre (pet dana uzastopno, plus još jedan zbog interesovanja publike) ili Angelic Upstartsa, istorijski pokušaji švercovanja kroz baštu, istorijski požari u SKC-u, istorijska 8/3/2017 Vreme - Ko su bili ljudi iz prvih redova : Sprejom protiv džibera http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=148557&print=yes 3/3 privođenja u policiju, batine i inspektor Milan Blanuša koji je u fascikli na kojoj je pisalo "Punk" i slovo "a" u krugu imao sve podatke o svima koji su kod kuće imali "Never mind the bollocks" ili štogod slično. Svi privođeni su se vadili da slušaju valjda zbog petokraka dozvoljeni Clash. Pomenuti g. Blanuša sada je upravnik Okružnog zatvora u Beogradu. Ako na ovom poslu bude revnostan kao u vreme kada se uporno raspitivao ko žvrlja po zidovima, onda se bivši predsednik nalazi u sigurnim rukama. Poslednja velika pank fešta bio je koncert "Za Salvador" u prepunoj Hali Pionir. Sudbina članova tri benda s Paket aranžmana manje-više je poznata. Kada je reč o ostalim sviračima, Cane i Antun iz Butika napravili su do danas nenadjebive Partibrejkerse, Srđan Dragojević iz TV morona uspešno se posvetio režiji, a Vladimir Arsenijević iz Urbane gerile dobio je NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine. Od publike, nekolicina ode u novinare (jedan je čak i kolumnista u kulturnoj rubrici tiražnog dnevnog lista), neki postadoše njuške kao "alternativni umetnici" svih boja, neki snimatelji i organizatori na televiziji, a Vlada Pionir, bogami, obreo se i u opštinskoj vladi. Kada je o publici reč, onima koji nisu doživeli trideset petu broja se ne zna. Mnogi su napustili zemlju, a nekima se posrećilo da ostanu u Londonu, Obećanom Gradu. Kako im je tamo, oni znaju. "Je l’ se sećaš, brate, šta smo radili? Pa tu ima ne za roman, nego za sabrana dela", veli za "Vreme" jedan od od retkih koji su ostali i opstali. Ovo je, nažalost, samo novinski tekst. Uroš Komlenović