Laguna - Kolumna - Pred Kraj - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Pred Kraj

28.08.2015.
Baš u ovo vreme, kada je septembar bio samo pitanje trenutka, bilo je jasno da se bliži Kraj i da će Oni doći po nas. Tome su doprinosila jutra i večeri koja su izdavala varljivo još uvek vrele dane, jer negde predveče je toplotu presecala tanka linija hladnjikavog mirisa, koja je ujutru terala baku da nam, bar reda radi, obuče nešto sa dugim rukavima. Za svaki slučaj.



Mada, i bez te jedva jesenje trake svežine, to se moglo naslutiti i dedinim učenjem kalendara napamet, bakinim pranjem naših stvari, i uputstvom da oblačimo ono već nošeno, da bi čistog ostalo što više za vreme kad nas budu odvodili.

- Da ne moraju odmah da peru, imaćete važnija posla – govorila je baka i dodatno nam uterivala stravu od kraja leta kome je većina slova već bespovratno izbledela.

- Jeste, prvo će morati da ih pripitome i u red sateraju – stručno je komentarisao deda, potkovan iskustvom penzionisanog prosvetnog radnika, gledajući nas prezrivo pogledom ljutitog gusana.

Sestra i ja bi, na te reči, pokušavale prljavim rukama da obrišemo još prljavije, izgrebane i ubojima prekrivene noge, dok bi baka iz bunarskog džepa svoje kecelje vadila češalj i pristupala pokušavanju da nam očešlja od sunca izbledelu i ućebanu kosu.

- Mogla bih da ih ipak obučem u nešto izglednije – merkala nas je ona od vrhova bosih prstiju do vrha, već pomenutih, žbunastih glava.

Jer između toga je sa nas visila odeća »za svaki dan«, ona za kojom niko ne bi žalio kad se pocepa u pentranju na drveće ili provlačenju kroz vrzine.

- Ma, šteta, i tako će opet da se uprljaju, vidiš da su ko divlje, nećemo to udati ni na kilo miraz da dajemo – zaključivao je deda.

Na te reči bi nas dve još očajnije nastavljale da razmazujemo prašinu po sebi, videvši se već kako kao musave usedelice plačemo u ćošku starosti.

Zbog jasne izvesnosti Kraja, dedi je bilo zabranjeno da nas vodi »gore«. Ta reč je označavala lokaciju matičnog, porodičnog imanja Milenkovića, na drugom kraju sela. Tamo se išlo vozom ujutru i vraćalo predveče. Tamo je moglo da se jurca još više i prostranije, da se prejahuju ograde i zavlači u ambare. Tamo je strina Dara pekla lepinje i na vruće nam sir drobila. Tamo su krave imale plišane njuške i vreo, mokri dah...Ukratko, »gore« je bilo ukinuto, jer se nije znalo kada će Oni doći po nas.

Telefona tada nije bilo. Fiksnih. Mobilni telefoni nisu bili ni u fazi naučnofantastičnog sna. Unikat telefona je bio u seoskoj pošti, a jedina šalterska radnica kao i, takođe u jednini, poštar su bili zatrpani poljskim radovima, zbog čega da je pomenuta pošta žmurila zatvorenih prozora i zaključanih vrata.

Zato je deda, svako malo, izlazio na put, penjao se na temelje stare, srušene železničke stanice i istezao vrat kao gusan sa kojim je delio boju očiju i narav. Pokušavao je da nasluti da li se iza krivine koja je sakrivala nizbrdicu vidi oblak prašine koji bi mogao da nagovesti da Oni stižu. Za to vreme se baka sama sa sobom svađala u ledenoj hladovini letnje kujne, navodeći kao uzrok autokonflikta činjenicu da ne zna za koliko duša ručak da kuva, jer ako Oni dođu biće potrebno više, a ako ih nema ko će to pojesti, ima danima da kusamo isto. Dok se ona samosvađala, deda je počinjao sve češće da se gladi po ćeli koju je, još uvek izdržljivo sunce, pregrejavalo. Kada bi oba procesa došla do vrhunca, baka bi tresnula šerpenjom po ništa baš krivom šporetu, a deda bi utrčao u kujnu po korpu:
- Ovih nema. Ja idem preko, a ti ih ne puštaj dalje od kuće!

Baka bi nervozno klimnula glavom, samo da ga se reši, a nas dve »ih« bi, pomirene sa sudbinom, klipsale iza kuće, bar sudbinu da ne izazivamo, kud je Kraj već gurnuo nogu u vrata.

»Preko« je bilo preko pruge, gde je deda obrađivao malu baštu i priručni vinograd, ako se tako moglo komplimentirati desetak čokota loze koja je rađala taman toliko da razveseli seoske ptice i komšijsku decu. Odande bi se vraćao uskoro, noseći u korpi pregrejani paradajz, zemljom oblepljene krastavce belih trbuha i papriku koja je mirisala već skuvano. Zato da ako Oni dođu bar salate ima dovoljno.

Onda bi dolazio kod nas, iza kuće, i spuštao nam na sto svoj stari, radni šešir, okrenut naopačke. Iz njega su mirisale praske. Jedine breskve koje su tada u selu rasle, vinogradarske. Naravno da onih desetak čokota, iz prethodnog pasusa, nije moglo da živi bez jedne krive, tanušne, skoro u kolutove lišća savijenog, vinogradarske breskve. Nju je deda celog proleća i leta istrajno obilazio, ulazio u fizičke i verbalne sukobe sa svim vrstama parazita i bolesti koji bi na nju nasrtali, bez gađenja gnječeći palcem i kažiprstom alave gusenice.

Tačno u vreme pred Kraj bi praske sazrevale. Konačno bi se njihovo zelenilo pretvorilo u bledilo ukrašeno jedva vidljivom ružičastom bojom. Kao što nijedna pripitomljena jagoda ne može da ima miris i ukus šumske jagode, tako nijedna breskva nema ni miris, ni ukus kao vinogradarska. Belog mesa. Mestimično garava. Sa vrlo čestim crvom unutra. Dlakava toliko da kad je pojedete vas još dugo, uprkos umivanju, sve svrbi pod nosom i po usnama. Jedva slatka. Kegava i od kiša pegava. Ona koja se, uz kratak curak soka, otvara na polovini, a mesta u kojoj joj leži koštica su crveni reljef.

Sestra i ja bi se nagle nad šešir i udisale miris praski i stare slame. Tada bi i nama bilo jasno da je leto gotovo, da je Kraj i da je samo pitanje trenutka kada će se roditeljska delegacija pojaviti pred kapijom i vratiti nas u grad.

A, praske su mirisale neumorno, cvetno, potpuno neusklađeno sa svojim neuglednim izgledom.

Kraj. 
12.09.2015.
mm
jelice, bre, dokle...?
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
deca se prepadnu na pomen lektire laguna knjige Deca se prepadnu na pomen lektire
12.07.2021.
Jedna od najčešćih rečenica, koja se čuje u vreme beogradskog Sajma knjiga, je: „Ljudi danas ne čitaju dovoljno“. Posebna briga se, tom prilikom, usmerava na mlađe naraštaje, brigom:...više
više
zovem se baba laguna knjige Zovem se baba
22.01.2021.
Unapred vam se izvinjavam, trebalo je danas da vam napišem drugi, korisni i odlični savet doktora Keniga, ali ne mogu. Probala sam, al mi ne ide, to će morati da čeka još nedelju dana, jer jedino...više
više
slavska strategija laguna knjige Slavska strategija
14.12.2020.
Što se tiče slavske situacije, ona je trenutno takva da slavi može da prisustvuje najuža porodica, pod uslovom da nije široka, žito, kolač i dežurni svetac ako postigne. S obzirom da slava služi...više
više
mustafa nadarević veličina deminutiva laguna knjige Mustafa Nadarević – Veličina deminutiva
30.11.2020.
Bilo je to u Ljubljani, krajem devedesetih, kada su moja deca još uvek imala alibi da se decom zovu. Zbog toga se ovo sećanje dešava na jednom od događaja, koji bi se najkraće zvali naši. Naime,...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
heroj kakav nam je i potreban laguna knjige Heroj kakav nam je i potreban
13.09.2021.
Ovaj članak počinjem sa idejom da ga podelim na pet omiljenih književnih grupa. Zajedno, imaju skoro sto hiljada članova, a ja želim da ovo znanje pustim daleko. Preporučuje me to što sam autor...više
više
kompletiranje snova laguna knjige Kompletiranje snova
07.05.2021.
Pišem ovo na Đurđevdan, dan značajan i za „Bajku nad bajkama“, jer tada se dešava veliki okršaj čiji eho vidimo i danas, u slikama i freskama preživelim do današnjih dana, a na kojima...više
više
kako sam 2014 godine u romanu jedro nade predvidio koronu laguna knjige Kako sam 2014. godine u romanu „Jedro nade“ predvidio koronu
15.03.2021.
Pisac uvijek vidi iza okuke naših dana. Tako su Veliki rat već vidjeli da dolazi oni koji su znalački ukrštali riječi prije Prvog svjetskog rata, baš kao što su novi veliki rat vidjeli pjesnici...više
više
titanik, britanik i olimpik laguna knjige Titanik, Britanik i Olimpik
22.12.2020.
Na Primorju se kaže da je pegula svak onaj ko ima zlu sreću. U legendarnoj seriji „Velo misto“, rađenoj po scenariju Miljenka Smoja, jedan se popularni lik zvao Pegula, ako ni zbog čeg...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.