PMS ili Kako su izumrli dinosaurusi

Jednog prerano vrelog junskog dana, pred pećinu je izašla žena u mudrim godinama. Sa mržnjom je pogledala nebo izbledelo od žege i obrisala curak znoja koji joj je kliznuo niz vrat ka ledjima. Podigla je rub krznene haljine, mučenički uzdahnula i njime prešla preko dlakavog dekoltea. U pozadini pejzaža koji je titrao jarom podrignuo je obližnji vulkan. Temperatura je u trenu porasla za bar pet stepeni. Žena je osetila kako počinje da se topi, zajedno sa pragom tolerancije.

- Kad bi bar pala kiša, prava, duga kiša, skotovi matori, nesposobni je najavljuju već dve nedelje i ništa. Sede u hladnoj pećini po vascele dane, samo žderu i grebu po zidovima, crtaju li crtaju, sve upropastiše. Niti love, niti skupljaju, al jedu više od gusenica i predstavljaju se kao vračevi. Crtaju goveda kao da ona treba s neba da padnu. Nesposobnjakovići. Lepo mi dodje da ih pridavim...bilo koga – osvrnula se oko sebe, dišući sve kraće i dublje od vrućine.

Jednog prerano vrelog junskog dana, pred pijačnu tezgu je izašla žena u mudrim godinama. Sa mržnjom je pogledala nebo izbledelo od žege i obrisala curak znoja koji joj je kliznuo niz vrat ka ledjima. Podigla je rub haljine, mučenički uzdahnula i njime prešla preko dekoltea. U pozadini Kalenićeve pijace koja je titrala jarom, podrignuo je auspuh autobusa. Osećala je kako počinje da se topi, zajedno sa pragom tolerancije.

- Kad bi bar pala kiša, prava, duga kiša, nesposobnjakovići je najavljuju već dve nedelje i ništa. Sede u ladovini i pričaju gluposti. A, ja pod ovim krovom metalnim, lepo mi dodje da pridavim onoga ko ga je napravio...bilo koga – osvrnula se oko sebe, dišući sve kraće i dublje od vrućine.

Omorina je sve gore pritiskala praistoriju. Sa desne slepoočnice joj je kliznuo novi potočić znoja, obrisala ga je nadlanicom, dok su joj hormoni bujali. Besno se okrenula i pogledala praznu pećinu. Kamenje kao da se samo gomilalo. Iz neke pukotine s vrha je dosadno curio pesak. Niko da popravi. Nema ga. Ima dva okrugla meseca kako je otišao u lov. Pitaj više bogova gde je. Pojaviće se jedne večeri sa više izgovora i manje divljači. Poslednji put se vukao naokolo danima i doneo samo pregršt puhova. Onaj iz pećine pored vodopada je ženi već drugu lovačku sezonu donosi prekrivače od pećinskih medveda i mamutove kljove za sudove i ukrase. Dok kod njih jedva tu i tamo po neka karličica od zubate veverice, ni za mladunčad da nahrani. A i ta deca, porasla, razbežala se, ostavili za sobom, lakše je uloviti dinosaurusa njego njih kad ti zatrebaju. Dinosaurusi...celu noć trenula nije, već nekoliko noći. Em se preznojava na svako malo, vazduh uvlači kao riba, em do jutra su se o pećinu češali stegosaurusi, svo složeno kamenje razgruvali. Eno ih u obližnjem šumarku, gaze po borovnicama...Pražena se divlje okrenula, iz mraka pećine izašla sa kamenim čekićem za šnicle, uputila se ka šipražju koje se ljuljalo i odande se uskoro čula očajnička dreka dinosaurusa.

- E tako! - siknula je, vukući jednog od njih za rep – Taman za čorbicu.

Podigla je pogled i ugledala brahiosaurusa kako žvaće njen otirač ištrikan od suve paprati.

- Ne'š majci! – potrčala je prema njemu i posle kraće jurnjave ga stigla. Nije ni pisnuo. Osvrnula se oko sebe i videla grupu ornitomimosaurusa kako razvlače njene poslednje zalihe mahunarki.

Gomila dinosaurusa je rasla pred i oko pećine, dok je ona trčala naokolo, jureći uboge izumrle vrste, zaustavljajući se samo toliko da obriše znoj i uhvati dah. Njena nervoza je konačno našla način da se nahrani. Sunce je i dalje peklo, dinosaurusi su panično bežali.

Sunce je i dalje peklo, pijaca je bila pred zatvaranjem, na njoj su ostale samo hormonalno razdražene prodavačice. PMS je preteći prosto grmeo u vazduhu koji se ljuljao opijen vrućinom.

- Sestro, ja noćima ne spavam, samo me vrućina prelije, ovde me guši, duša mi se skuva, onaj moj hrče, briga njega, a mene ovde probada sve neki bes, srce mi se stisne, pa lupa, lupa, muka me uvati, a dlanovi mi ko ringle, a sad ovde stojim, umreću, kod kuće me posao čeka... – grcala je žena razdrljene bluze, stavljajući tikvice u kesu sapatnici-kupcu, koja je klimala glavom puna razumevanja, zasjapurena od mudrih godina i globalnog zagrevanja.

- A njih kad vidim, lepo bi ih ovako rukama golim... – prošištala je poljoprivredna proizvodjačica, ispod oka gledajući muškarce koji su, ne sluteći ikakvu opasnost, šetkali pijacom dok je oko njih bezglasno vrištala hormonalna neravnoteža.

- Pipne li mi samo tikvicu... – siknula je, gledajući kupca koji se približavao laganim, ničim mučenim korakom.

Pružio je ruku, zgrabio tikvicu grubo, ostavivši joj zelene, mokre masnice, i sa dosadom u glasu pripitao: »Je l ovo sveže?«

Žena u zlatnim godinama ga pogledala sa otvorenim besom, obrisala znoj sa druge slepoočnice, oči su joj se zakrvavile...u daljini je zatutnjao vulkan.

U daljini je zatutnjao vulkan, sparina je postajala sve teža, postmenstrualni period je brojao sorte utepanih dinosaurusa, dok je pražena jurcala naokolo jureći preživele primerke, zaustavljajući se samo da obriše mokre slepoočnice. I dok je komadom krznene trake, napravljene od skočimiša, upijala znoj ispod potiljka, iza brda u kom je zjapila njena pećina su se začuli rika i tutanj. Zemlja se tresla pod teškim koracima. Pogledala je korpu sa to jutro nabranim tikvicama, koja je stajala pred pećinom.

- Pipne li mi samo tikvicu... – siknula je.

Tiranosaurus Reks dotrupao do pećine, zaklonivši sobom nebo iz kog kiša nije nameravala da padne uprkos dvonedeljnim metereološkim obećanjima. Zarikao je i pružio nerazvijenu, prednju ručicu. Velikim noktom je na tikvici ostavio zelenu, mokru masnicu.

- E, sad ćeš me zapamtiti! – dreknula je neispavana pražena, oči su joj se zakrvavile, hormoni su vrisnuli od sreće, a ubogi carski gušter je pokušavao da se iskobelja iz njenog postmenstrualnog stiska.

Vulkan u daljini je, za svaki slučaj, ućutao.