Otvoreni radio

Traje Božićni post.

Priča mi supruga za ručkom da na peškariji, primorskom dijelu pijace gdje se prodaju ribe, nema više mačaka.

Na peškariji nema više mačaka? – pitam u nevjerici.

Nema! – potvrđuje, tokom prvih zalogaja prženih sarduna.

Na skupoj obali nastojimo da ručamo jeftino: pola kila preukusnih sarduna za evro i po, salatu od žućenice s krompirom – za evro, prelivenu maslinovim uljem, s prepečenim hlebom i bevandom.

I dok je hrvatski Otvoreni radio nastavio da emituje samo hitove, moja je žena nastavila da razvija temu.

- Primetila sam da grad vrvi od mačaka, a pasa gotovo i da nema. Sada se mačke mogu opaziti ispred supermarketa u Njegoševoj kako sede na pižulima i čekaju ko će da izađe iz prodavnice pa da o njega uzmu da češu bok uzdignuta repa i da predu...

- Tako su se nekad s predumišljajem umiljavale te beštije oko nogu ribara.

- Naučile su da im platežniji Zalivljani na uporno mjaukanje nekad otvore paštetu, ili iz celofana sipnu koje parče najjeftinije od svih salama.

Zagrebački Otvoreni radio s nacionalnom frekvencijom koja se bez problema razliva po Boki Kotorskoj i pušta samo hitove počeli smo da uz ručak slušamo otkako su se mnoge crnogorske radio-stanice ogrnule ideološkom kukuljicom i zazvučale sasvim ustaški. Sve što je do objeda trebalo da se pokupi od vijesti, supruga i ja ubrali smo očima prije – s interneta.

I to da je Crna Gora, Srbiji, opet.

- Zato su biće sve mačke u glavnoj ulici upravo predebele. A da potrče do 100 metara udaljene peškarije, i domognu se glava od sarduna – to neće?!

- Neće. Iako su glave od sarduna divljač iz mora, mačke su vremenom svikle na aditivne droge iz mesnih prerađevina.

- Mediteran je, znaš i sama, sav dekadentiran. Biće zato da je sav u vlasti mačaka – kazao sam. – Ovaj radio, ne znam jesi li primijetila, pušta samo hitove. Tu i tamo kroz vijesti provuku neku antisrpsku, ali ne i mimo vijesti, kao što je to činila podgorička Antena, dok je 2006. iz kuće nismo izbacili zato što je nacionalistička.

Mmm, sarduni su bili upravo preukusni. U kombinaciji sa salatom od žućenice, najpoznatije divlje mediteranske jestive biljke.

- Jesi li opazio šta ljudi imaju u korpama na kasi?

- Jesam. Muškarci rijetko kupuju toalet-papir. Pivo dominira nad vinom.

- Ne to. Hrane se iznutricama. Kobasice, salame, paštete, naresci, patei, viršle i kučine. Pročitala sam sitna GB slova u dnu pakovanja kalifornijskih lignji i ustuknula! Ti kolutići koji su bili tamo samo podsećaju oblikom na lignje, ali su zapravo svinjska creva.

- Ja sam poslušao što ljudi pričaju između sebe. Anesteziran je to materijal za koji se nikad ne bi reklo da je čitao Njegoša.

- Kako? – pita Leonida za stolom.

- Tako, sine, što ne možeš ostati isti iza stihova: Budale su s očima slijepe, koje vide a zaludu vide. O tome Otvoreni radio nikad neće, pazi što ti kažem. Puštaju samo hitove.


Mačak jede frešku ribu na peraškoj ponti; iz foto-dokumentacije nastale za potrebe pisanja romana „Jedro nade“ (Foto: N. M.)