Laguna - Kolumna - Osvežavam po kućama - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Osvežavam po kućama

16.11.2012.
Ima tako dana, ustanu na levu nogu i sve ćopajući ripaju po slučajno izabranom ljudskom objektu, sve dok ne svane noć njihovog sledbenika ili se prosto umore i dozlogrde sami sebi. Tih i takvih dana na njihovu danju svetlost isplivava moje sukobljavanje sa takozvanim jednostavnim stvarima. Da se razumemo, jednostavne stvari zapravo ni ne postoje, to je prosto pokušaj prevare u cilju zatiranja samopouzdanja kod ljudskih jedinki. Mada može i grupno da radi. Baš tada se pokaže kako teorije zavera uopšte nisu teorije i da je sve to tako stvarno da stvarnije ne može biti, jedino što je maskirano u takvu tupavost da se onda ona nakalemi žrtvi, a zaverenik samo ručice trlja.

Daklem, ja sam potpuno sigurna da negde, u nekim tajnim prostorijama svake fabrike najglupljih, i samo naizgled jednostavnih stvari, sedi visoko obučena ekipa stručnjaka kojoj je cilj da me ubedi da sam još uvek amebina sestra od tetke.

Prvo me je, za dobro jutro i još gori dan, napao osveživač za auto. Znam ja da su ti osveživači nezdrava pojava, al kad tako lepo mirišu... još kad se nađu zlotvori koji ih naprave sa mirisom jabuka i cimeta, pa mi to još fotografski na etiketi prikažu, moji pavijanski nagoni padaju na kolena i kupuju celo džakče zaliha. I tako...uspem ja da se izborim sa ambalažom pomenutog osveživača, slomim samo dva nokta i isečem se na papir samo jednom i to kratko, i...i...i tu negde stupa na delo rezultat rada one zavereničke ekipe. Pola sata života sam potrošila u klinču sa flašicom osveživača, koja je tako jednostavna za rukovanje da komplikovanija biti ne može. Sastoji se od staklenceta, pampura i konopčeta. Za naivne. Jer tamo gore, na grlu flašičeta je dodatni zapušač. Mali, malečak. Providan. Tako zaptiven u flašicu kao da treba njen sadržaj da zaštiti od kataklizme svetskih razmera. E, sa tim sam se pampurčetom koje je, uprkos svojoj naizglednoj jednostavnosti, pružalo tako žestok otpor, tukla letnji dan do podne. Skoro sam ključ od kuće iskrivila, skrhala sam turpiju za nokte, izmaltretirala sve iole oštre predmete u autu, stupila u verbalne seksualne odnose sa proizvođačima istog i uspela posle skoro sat vremena bandoglavljenja da ga lansiram u plafon. Jedino što je to kao posledicu imalo i moje izbacivanje iz ravnoteže, zahvaljujući čemu sam se ispolivala skoro celim aromatičnim sadržajem flašice. Jeste bila mala, jeste i u nju jedva nešto tog miomirisa stalo, ali tako koncentrisano da sam u trenutku momenta zamirisala kao poveće švedsko selo koje se sinhronizovano bacilo u pečenje medenjaka.

Ne bih li bar probala da sa sebe sperem konditorsku aromu, utrčala sam u prvu samoposlugu. Dok sam se divila proizvodnji flaširanih voda koja je uspela da dobaci i do vode koja ne goji i prirodnih voda sa svim neprirodnim ukusima, ostali potrošači su počeli nervozno da se obaziru. Par njih je otvoren zabalavilo, panično tražeći gde je polica sa koje tako veje moj jabučno-cimetasti miris. Bilo je samo pitanje trenutka kada će otkriti da sam kolač koji se maskirao u ljudsko biće...Sa najjeftinijom flašom najnemaštovitije vode sam uspela da zbrišem iz prodavnice, nakon što sam veštim šutom azijskih majstora tučnjave uspela da iz igre izbacim kasirku koja je probala da me ujede za ruku.

U autu je trebalo da izvršim radnju pranja osveživačkih fleka koje su besnim masnim sjajem mirisale sve jače. Naravno, pod uslovom da uspem da otvorim prokletu flašu. Tada sam shvatila da su aromatične flašice tek prvi stepen u iskušavanju stabilnosti ljudskog samopouzdanja. Zapušač vodene flaše je bio tako majstorski izliven i saživljen sa flašom da bi oni što u NASI prave rakete mogli samo da zaplaču od zavisti. Nema pritiska koji bi mogao da na slobodu pusti flaširanu navodno izvor-vodu. Samopouzdanje mi je palo na nivo junaštva progonjenog zeca. Za to vreme su oko auta počeli zombijevski da se okupljaju prolaznici primamljeni medenjačkim mirisom koji je i dalje nemilice vejao iz mene. Batalila sam i flašu i instantno kupanje, proklela sve one zlotvore koji u fabrici voda i ostalih vodenih prevara, rade na tome da se njihove flaše mogu otvoriti samo posle završenog kursa za minere i ostale teroriste, i zbrisala kući.

Ikar Varvarin je prosto bio oduševljen mnome. Nije vredelo da mu objašnjavam da psi ne jedu ni cimet, ni jabuke, mogla sam samo da ga ostavim da srećno žvaće moju nogavicu i proždrljivo slini po parketu. Imala sam preča posla...na stolu je već danima stajao prirodni kamen od plastike. Osveživač. Njime je trebalo da se kupatilo koje nema prozor, pretvori u oazu zen mira sa primesama diskretnog šarma orhideja. Bar je tako pisalo na ambalaži...flašice...koju je samo trebalo munuti u gornji ukrasni kamen...jednostavno, naravno. Da jednostavnije ne može biti. Možda za žitelje neke druge planete, ali za mene ne. Provela sam par sati okrećući, obrćući flašicu, njen okvir i odvratni kamen. Za to vreme su naučnici gubili vreme radeći eksperimente sa orangutanima i ostalim rođacima ljudskog roda. Trebalo je da posmatraju mene. Antropolozi bi mogli da ispune sve one silne rupe u doktoratima. Gad od flašice nikako nije hteo da se uturi u okvir, niti okvir da uđe u predviđenu kamensku rupu. Zahvaljujući čemu je kamen izvodio sve vrste padanja u horizontalu. A prevrtanjem se zen ne postiže...Zato sam probala da primenim silu. I uspelo mi je, ne da instaliram flašicu, nego da je nateram da me prsne par puta. Odlično. Mom cimetasto-jabučnom mirisu se pridružila zen orhideja. Ikar Varvarin je odlučio da batali glodanje moje malenosti i elegantno seo u lotos položaj. Mogla bih da se kladim da sam čula ommmmmmm...

Moje samopouzdanje je gmizalo kao kišna glista. Ne bih li ga povratila u vertikalu, odlučila sam da proglasim kapitulaciju i sve đuture vratim u kutiju, pa nek tamo sačeka nekog ljubitelja mađarskih kocki i ostalih mentalnih zaseda. Kad bi to moglo da se vrati u kutiju...

Na našoj planeti biva tajna organizacija koja se bavi samo i isključivo smišljanjem pakovanja koječega u kutije. Neponovljivom tehnikom za ostale žive stvorove. Zbog toga mikser koji jednom izvadite iz kutije, sa svim pripadajućim elementima, nikada više u tu kutiju ne može da se vrati. Bar ne u potpunoj sinhronizaciji. Vazda nešto štrči. Zato što su sve te kutije premale. Zato što ih oni začaraju. Prvo spakuju, pa ih onda smanje. Zato da poverujemo da nad nama ima neko sposobniji, dominantniji, neko ko ume da vraća nazad u kutije. Čak i onda kada se u kutiju pakuje samo jedna, monolitna stvar. Jer nije svejedno kako ćete je okrenuti. Mada...kako god je okrenuli, ona štrči iz kutije ili se trbuši. Jer je to jednostavno. Onoliko jednostavno koliko su sve jednostavne stvari neverovatno komplikovane...

Uostalom, ti osveživači i tako nisu preporučljivi...a i šta će mi...jednostavno ću sama da mirišem. Bar par meseci. Na zen jabuku. Jednostavno.
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
deca se prepadnu na pomen lektire laguna knjige Deca se prepadnu na pomen lektire
12.07.2021.
Jedna od najčešćih rečenica, koja se čuje u vreme beogradskog Sajma knjiga, je: „Ljudi danas ne čitaju dovoljno“. Posebna briga se, tom prilikom, usmerava na mlađe naraštaje, brigom:...više
više
zovem se baba laguna knjige Zovem se baba
22.01.2021.
Unapred vam se izvinjavam, trebalo je danas da vam napišem drugi, korisni i odlični savet doktora Keniga, ali ne mogu. Probala sam, al mi ne ide, to će morati da čeka još nedelju dana, jer jedino...više
više
slavska strategija laguna knjige Slavska strategija
14.12.2020.
Što se tiče slavske situacije, ona je trenutno takva da slavi može da prisustvuje najuža porodica, pod uslovom da nije široka, žito, kolač i dežurni svetac ako postigne. S obzirom da slava služi...više
više
mustafa nadarević veličina deminutiva laguna knjige Mustafa Nadarević – Veličina deminutiva
30.11.2020.
Bilo je to u Ljubljani, krajem devedesetih, kada su moja deca još uvek imala alibi da se decom zovu. Zbog toga se ovo sećanje dešava na jednom od događaja, koji bi se najkraće zvali naši. Naime,...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
heroj kakav nam je i potreban laguna knjige Heroj kakav nam je i potreban
13.09.2021.
Ovaj članak počinjem sa idejom da ga podelim na pet omiljenih književnih grupa. Zajedno, imaju skoro sto hiljada članova, a ja želim da ovo znanje pustim daleko. Preporučuje me to što sam autor...više
više
kompletiranje snova laguna knjige Kompletiranje snova
07.05.2021.
Pišem ovo na Đurđevdan, dan značajan i za „Bajku nad bajkama“, jer tada se dešava veliki okršaj čiji eho vidimo i danas, u slikama i freskama preživelim do današnjih dana, a na kojima...više
više
kako sam 2014 godine u romanu jedro nade predvidio koronu laguna knjige Kako sam 2014. godine u romanu „Jedro nade“ predvidio koronu
15.03.2021.
Pisac uvijek vidi iza okuke naših dana. Tako su Veliki rat već vidjeli da dolazi oni koji su znalački ukrštali riječi prije Prvog svjetskog rata, baš kao što su novi veliki rat vidjeli pjesnici...više
više
titanik, britanik i olimpik laguna knjige Titanik, Britanik i Olimpik
22.12.2020.
Na Primorju se kaže da je pegula svak onaj ko ima zlu sreću. U legendarnoj seriji „Velo misto“, rađenoj po scenariju Miljenka Smoja, jedan se popularni lik zvao Pegula, ako ni zbog čeg...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.