Laguna - Kolumna - Majka za poneti - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Majka za poneti

14.01.2016.
Noćas sam se vratila u bračnu postelju koja me potpisom i državnim štambiljom obavezuje već četvrt veka. Razlog izbivanja je bio više no egzistencijalno opravdan, jer se radilo o opstanku dve trećine moje dece, mlađi sektor. Pomenuti su došli nama, roditeljima svojim, u prazničnu, višednevnu posetu, što je za mene bio signal da se odselim u kuhinju i počnem da kuvam kao za gladni kontinent. Jer same reči »dete«, pa još »student« kod balkanskih majki bude potrebu za prehrambenom borbom za mladunce, do poslednje raspoložive mrvice.



To je valjda jedna u nizu posledica činjenice da je Balkan svako malo gladan, zbog čega njegovi žitelji veruju da je i ostatak planetarne geografije krajnje sumnjiv po pitanju imanja da se jede. Zbog toga je i reč »put« samoaktivirajuća kapisla koja tera blisku okolinu budućeg putnika da počne da priprema hranu za put. Jer, nikad se ne zna koliko će taj put trajati, šta ako se ostvari bojazan zaglavljivanja u snežnim smetovima usred leta ili nekog zemljotresa, vulkana, bilo čega što onog ko je na put krenuo ostavlja usred prašumskih divljina najpre Balkana. Pečeno pile, umotano u novine, na kome se može pročitati olovni kliping prethodnih događaja, je već biblijska tradicija. Ali, ono ne pokriva bivanje u nedođiji u koju se krenulo, ma koliko ista civilizovana bila. U to ime je moja baka, pred svaki naš put, pekla medenjake. One koji traju šest meseci. I pakovala nam ih u, posebno za tu priliku čuvane, kutije od cipela. Tek kad sam sama počela da proizvodim pomenute kolačiće, shvatila sam da njihov pravi miris nije miris skaja ili nove gume.

Druga posledica svedenosti hrane na Balkanu, nebitno kojom višom silom izazvana, je pakovanje hrane svima koji van tog dela geografije žive. Jer, ako tamo negde i ima hrane, u šta se ne može pouzdati, ona nije onakva kakva bi trebalo da bude onda kada je na balkanskom poluostrvu ima. Jer, džaba svega kad tamo onoga što se kod nas hranom zove. Uostalom, čak i ako se radi o jelima koja su izvorno te njihove, strane recepture, ipak to nije kao kad se kod nas spremi. Još ako tome majka pristupi, onda ni Beč nema takvih bečkih šnicli kakve se van njega prave. Naročito kad ih ja pravim, tada bečke jastučnice koje se šniclama zovu, nemaju šanse.

Upravo zato sam i uhvatila busiju na graničnom prelazu između dnevnog boravka i kuhinje. Raspožena kao gladna aždaja da Žmua sprečim u svakom pokušaju noćne akcije koja bi rezultirala atakom na planinu bečkih šnicli spremljenih za poneti. Za mladunce. Za sirote studente majkine. Ako hoće bečke šnicle, nek mu ih njegova majka spremi, ove su bile samo za one koje sam ja rodila i za čiji opstanak sam spremna da se i u spavaćem stanju borim. Nema veze što me je gledao kao ucveljeni štenac, bečke šnicle koje sam ja proizvela su tu bile samo zato da ih u Beč odnesu suncad majkina. I tačka.

Podrazumeva se da su bečke šnicle za u Beč bile samo trešnja na prepun auto svega što u srcu pokojne imperije nemaju. Jer, opšte je poznato da Beč spada u najgladnije afričke zone. Nemaju ni ajvar, ni turšuju, ni somune, još manje cepkane paprike i njihove starije belolučene rošake, sir ni ne sanjaju, k od kajmaka nemaju, pečenice ne suše, do duvan čvaraka im mašta ne dobacuje, pekmezi im se noževima seku i više liče na pihtije nego na posledicu voća...Ukratko, golgota, jad i beda. Zbog toga je sve pomenuto, i još toliko nenabrojanog valjalo skupiti tehikom vrednog mrava, tome dodati skuvano onako kako oni ne znaju da skuvaju i pripremiti decu za odlazak u razvijene, gladne krajeve civilizacije.

Problem je nastao kada se pojavila trilema da li će u studentski autić, koji se nekada mojim zvao, uopšte studenti uspeti da se zguraju. Hrana je zauzimala sav raspoloživi prostor. Doduše, postojala je varijanta da guraju auto do daljnjeg, usput jedu malo po malo, pa kad oprazne sedišta i prostor pred njima da se nekako umuvaju u preopterećeno prevozno sredstvance. Na svu sreću, jedno od iskustava koje studenti vrlo brzo steknu je filigransko pakovanje i sedenje na fakirsko sedenje.

Tako su Princeza i Mali Sin uspeli nekako da se zguraju i krenu ka srcu Austrobugarske. I stanu nešto većem od malečkog automobila. Dok ne pojedu zalihe, spavaće na otiraču. Ali će bar biti siti, siti kao srce majčino. Jer jedna je majka. Sve ostalo je samo bečko bečenje.

I naravno, hvala Bobu Živkoviću koji me tako dobro zna - za Ženu zmaja. 
11.02.2016.
Dijana Mrđa
:) Vratili ste me u prošlost...u studentske dane - kad sam mirisala mamine kiflice jer su mi mirisale "na mamu"... O torbama da ne pričam...svaki dolazak od kuće u Studenjak je bio "patnja"- trebalo je dovući torbe koje kad se pakuju valjda imaju beztežinsko stanje u očima majki, ali kad ih treba dovući sa autobuskoe stanice do Studenjaka...druga priča. Pogotovo ako nemaš grdosiju snažnih ramena pored sebe - takvog sam našla tek mnogo mnogo kasnije :). Momo Kapor je u jednoj od knjiga napisao da je u svaku nit džempera koje je majka oplela bilo upleteno mnogo ljubavi. Ne mogu se samo sjetiti da li je to bilo u knjizi "Provincijalac" ili nekoj drugoj...
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
deca se prepadnu na pomen lektire laguna knjige Deca se prepadnu na pomen lektire
12.07.2021.
Jedna od najčešćih rečenica, koja se čuje u vreme beogradskog Sajma knjiga, je: „Ljudi danas ne čitaju dovoljno“. Posebna briga se, tom prilikom, usmerava na mlađe naraštaje, brigom:...više
više
zovem se baba laguna knjige Zovem se baba
22.01.2021.
Unapred vam se izvinjavam, trebalo je danas da vam napišem drugi, korisni i odlični savet doktora Keniga, ali ne mogu. Probala sam, al mi ne ide, to će morati da čeka još nedelju dana, jer jedino...više
više
slavska strategija laguna knjige Slavska strategija
14.12.2020.
Što se tiče slavske situacije, ona je trenutno takva da slavi može da prisustvuje najuža porodica, pod uslovom da nije široka, žito, kolač i dežurni svetac ako postigne. S obzirom da slava služi...više
više
mustafa nadarević veličina deminutiva laguna knjige Mustafa Nadarević – Veličina deminutiva
30.11.2020.
Bilo je to u Ljubljani, krajem devedesetih, kada su moja deca još uvek imala alibi da se decom zovu. Zbog toga se ovo sećanje dešava na jednom od događaja, koji bi se najkraće zvali naši. Naime,...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
heroj kakav nam je i potreban laguna knjige Heroj kakav nam je i potreban
13.09.2021.
Ovaj članak počinjem sa idejom da ga podelim na pet omiljenih književnih grupa. Zajedno, imaju skoro sto hiljada članova, a ja želim da ovo znanje pustim daleko. Preporučuje me to što sam autor...više
više
kompletiranje snova laguna knjige Kompletiranje snova
07.05.2021.
Pišem ovo na Đurđevdan, dan značajan i za „Bajku nad bajkama“, jer tada se dešava veliki okršaj čiji eho vidimo i danas, u slikama i freskama preživelim do današnjih dana, a na kojima...više
više
kako sam 2014 godine u romanu jedro nade predvidio koronu laguna knjige Kako sam 2014. godine u romanu „Jedro nade“ predvidio koronu
15.03.2021.
Pisac uvijek vidi iza okuke naših dana. Tako su Veliki rat već vidjeli da dolazi oni koji su znalački ukrštali riječi prije Prvog svjetskog rata, baš kao što su novi veliki rat vidjeli pjesnici...više
više
titanik, britanik i olimpik laguna knjige Titanik, Britanik i Olimpik
22.12.2020.
Na Primorju se kaže da je pegula svak onaj ko ima zlu sreću. U legendarnoj seriji „Velo misto“, rađenoj po scenariju Miljenka Smoja, jedan se popularni lik zvao Pegula, ako ni zbog čeg...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.