Laguna - Kolumna - Junak mojih nedelja - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Junak mojih nedelja

14.03.2016.
Već za vreme nedeljnog ručka je moja Roditeljica počinjala kritički da me merka, i mrmlja: »Trebalo bi je oprati«. To je bila više konstatacija sa imperativnom tačkom na kraju, no pokušaj dijaloga sa Ocem koji je, preko puta nje, vodio bitku sa supenim rezancima. Zamenica iz njene higijeničarske rečenice je mogla da se odnosi i na stolicu na kojoj sam sedela, i na zavesu koja se krila iza mene, ali iskustvo nedeljnih običaja je govorilo da se ribanje sluti meni.



Nije da me nisu i preko sedmice prali, ali to je Roditeljica smatrala brzopoteznim dovođenjem u red. S obzirom da tada nije bilo tuševa, a pod slavinu na kadi bi me teško ugurali, to se izvodilo lončićima. Ja bih stajala u kadi, premeštajući se s noge na nogu, a Roditeljica je zahvatala vodu emajliranim, litarskim lončićem i pljuskala me, trudeći se da izazove što manje kolateralne štete po kupatilu. Tek kasnije kad smo u novom stanu, uz kadu i slavinu, dobili i tuš, koji je mene neodoljivo podsećao na vodeni telefon.

Ali, nedelja je bila nešto sasvim drugo, sama ta reč je slutila na dovođenje u red mene ili me, na način koji je Roditeljica smatrala jedinim pravim i koji je nekada, dok nije bilo mašina za veš, primenjivala na pomenute krpene proizvode. Glavni delovi tog temeljitog procesa su bili potapanje i raskiseljavanje.

Zato je, malo pre sedam sati, iz kupatila počinjao da dopire zvuk koji je govorio da se Nijagara doselila kod nas i da organizuje nastup jednom od svojih najbogatijih slapova. Za to vreme je Roditeljica panično trčala u kupatilo i istrčavala iz njega, iznoseći sa sobom oblake pare koji su više slutili na šurenje praseta, no na kupanje deteta. U to ime bi mi bio ukidan i crtani film u sedam i petnaest, jer voda nije smela da se ohladi, kao ni kupatilo koje je temperaturno konkurisalo paklu lično. Za to vreme je Otac izvlačio peškire oštrog dodira, jer omekšivaču su se tek slutili. Onda bi se oboje pojavili na vratima moje sobe i sproveli me do kade. Kašljući od vlage kao srpski romantičar, Roditeljica je otpuštala Oca rečima: »Možeš da ideš«, i bacala se na brzinsko skidanje mene i ubacivanje u kadu. Bili su to trenuci kada sam, zahvaljujući temperaturi vode, znala kako se oseća pile u supi i samo čekala da ubace vezu zeleni da mi pravi društvo. Više od pola sata je trajalo moje sedenje u kadi, toliko je približno bilo potrebno da se ispotapam i raskiselim. Mada, to je bilo dovoljno da se donekle i skuvam. Kad bi moje lice dobilo farbu zdrave cvekle, a ostatak tela bapske roza posteljine, Otac bi počeo da objavljuje finiš. Roditeljica bi dotrčavala brzinom depeše o objavi rata, na bis izbacivala oca iz kupatila i počinjala da me riba. Samo joj je ona rebrasta daska falila i ceđenje na kraju, pa da se upišem u šaren veš. Onda je sledilo brisanje, i to takvo da je pravo čudo da mi i kožu nije peškirom odrala, trljanje glave zbog kog sam postala sklona umetnosti, čemu je doprinelo i češljanje sa uvodnim raščešljavanjem. Za to vreme se kroz hodničke daljine čulo Očevo dovikivanje: »Počinje, samo što nije počelo!«. Majku je hvatala panika, navlačila bi poslednji deo pidžame na mene, još jedan suvi peškir preko, zamotavala mi glavu dodatnim, otvarala vrata i kroz njih izbacivala prvo kupatilsku vrelinu, za njom mene i sebe kao odstupnicu. Svi smo se, što smo brže mogli, probijali do dnevne sobe gde je svakog čekalo već utvrđeno mesto, sve sem vrelih izmaglica koje su se razilazile po uglovima.

Svakim drugim danom bih ja bila iz kupatila forvardovana pravac u krevet, kaobelalala, ali ovo je bila nedelja. Nedeljom je bila poseban dan. Tada sam smela da gledam televizor i posle osam sati. Jer je nedeljom, odmah posle kupanja su počinjali Otpisani. Gorepomenuti Otac nije bio baš pasionirani ljubitelj ni jednopartijskog sistema, ni zloupotrebljavanja rata za revolucionarne akcije, ni Tihog kao ideološkog agitatora, ali Prle je bio nešto sasvim drugo. I zbog njega i Otpisani. U njima Bata nije ubijao više Nemaca no što je u oružje moglo metaka da stane. Bilo je to drugačije, u Otpisanima je i humor bio dozvoljen. Zato su Otpisani bili dozvoljivi i preporučljivi i za mene. Oni su bili borci za slobodu, zahvaljujući čemu su mogli da učestvuju i u mom vaspitanju i odrastanju.

Dok je čuvena muzička tema, legende Miće Markovića, dizala napetost predstojeće epizode, Otac je ostavljao knjigu, Roditeljica popravljala izgužvanu kućnu haljinu i hvatala dah od vrućinčine u kojoj je do maločas disala na škrge, a ja sam do škripanja oribana, trepćući očima crvenim od kupanja, skuvanih i naboranih vrhova prstiju, sedela na kauču kao italijanska lutka iz seoskih spavaćih soba. Doduše, moj Otac je tvrdio da izgledam kao Ture, ono iz logopedske brzalice, zbog silnog turbana na neosušenoj kosi.

Na ekranu su gorela skladišta, jataci virili kroz vrata, beogradske ulice plašile mrakom i crnim senkama koje su trčale po njima, Nemci predvođeni Krigerom i izdajnici jedni su spremali zamke našima, u svim zgradama i stanovima je vladala tišina, čuo se samo zvuk Otpisanih, na ulicama tadašnjosti nije bilo nikoga. Branio se Beograd. A Dragan Nikolić je gradio jednu od uloga po kojoj će ga zapamtiti cela država. Glumio je kao da ne glumi ulogu koja kao da je pisana samo za njega i ni za koga drugog. I zasmejavao beogradski, mangupski, lafovski, osvajajući obapolna srca.

Posle toga su nestali i država, i Otpisani, ni Nemci nisu što su nekad bili, a bogami i izdajnici će da promene stranu posthumno. Ostali su samo oslobodioci parafrazirani osobinom kretanja sredinom ulice, bez osvrtanja i primećivanja ikoga sem sebe. Među njima nije bilo njega, gospodina Beograđanina, koji je decenijama ostao simbol grada, u kome je mirno sedeo u kafiću pored Kalenić pijace.

Sada više nema ni Lepog Gage, junaka mojih nedeljnih večeri. Ostao je samo Prle. I Beograd kog su takvi kao on celog života branili i odbranili. Hvala im. 
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
deca se prepadnu na pomen lektire laguna knjige Deca se prepadnu na pomen lektire
12.07.2021.
Jedna od najčešćih rečenica, koja se čuje u vreme beogradskog Sajma knjiga, je: „Ljudi danas ne čitaju dovoljno“. Posebna briga se, tom prilikom, usmerava na mlađe naraštaje, brigom:...više
više
zovem se baba laguna knjige Zovem se baba
22.01.2021.
Unapred vam se izvinjavam, trebalo je danas da vam napišem drugi, korisni i odlični savet doktora Keniga, ali ne mogu. Probala sam, al mi ne ide, to će morati da čeka još nedelju dana, jer jedino...više
više
slavska strategija laguna knjige Slavska strategija
14.12.2020.
Što se tiče slavske situacije, ona je trenutno takva da slavi može da prisustvuje najuža porodica, pod uslovom da nije široka, žito, kolač i dežurni svetac ako postigne. S obzirom da slava služi...više
više
mustafa nadarević veličina deminutiva laguna knjige Mustafa Nadarević – Veličina deminutiva
30.11.2020.
Bilo je to u Ljubljani, krajem devedesetih, kada su moja deca još uvek imala alibi da se decom zovu. Zbog toga se ovo sećanje dešava na jednom od događaja, koji bi se najkraće zvali naši. Naime,...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
heroj kakav nam je i potreban laguna knjige Heroj kakav nam je i potreban
13.09.2021.
Ovaj članak počinjem sa idejom da ga podelim na pet omiljenih književnih grupa. Zajedno, imaju skoro sto hiljada članova, a ja želim da ovo znanje pustim daleko. Preporučuje me to što sam autor...više
više
kompletiranje snova laguna knjige Kompletiranje snova
07.05.2021.
Pišem ovo na Đurđevdan, dan značajan i za „Bajku nad bajkama“, jer tada se dešava veliki okršaj čiji eho vidimo i danas, u slikama i freskama preživelim do današnjih dana, a na kojima...više
više
kako sam 2014 godine u romanu jedro nade predvidio koronu laguna knjige Kako sam 2014. godine u romanu „Jedro nade“ predvidio koronu
15.03.2021.
Pisac uvijek vidi iza okuke naših dana. Tako su Veliki rat već vidjeli da dolazi oni koji su znalački ukrštali riječi prije Prvog svjetskog rata, baš kao što su novi veliki rat vidjeli pjesnici...više
više
titanik, britanik i olimpik laguna knjige Titanik, Britanik i Olimpik
22.12.2020.
Na Primorju se kaže da je pegula svak onaj ko ima zlu sreću. U legendarnoj seriji „Velo misto“, rađenoj po scenariju Miljenka Smoja, jedan se popularni lik zvao Pegula, ako ni zbog čeg...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.