Delikvencija na aukciji

Matorim, nema druge. A, ako se nastavi ovaj maltretman, omatoriću i pre roka. Postaću nadžak baba sa najvećim zadovoljstvom. Zatvoriću toleranciju u podrum. Pustiću brkove. Ignorisaću depilaciju, uštedeću na hulahopkama. S malo sreće ću i da ogluvim. Jednoglasno ću deklaracijom usvojiti rečenicu kojom ću da preciziram svoje muzičke stavove: »Sve, sve, ali kakve veze ovo s muzikom ima..?«

Da se razumemo, uvek sam sebi komplimentirala time da sam osoba koja ima jako široka shvatanja umetnosti. Raznih sorti. Najrazličitijih mogućih. Sve i svašta mogu da razumem. Dobro, malo se spotičem o ekipe koje, obučene kao od majke rođene, pljuju prvi red pozorišta, očekujući da niko ne prizna da ih ič ne razume. I to mogu da razumem, ko se prvi seti nosi sve s talona. Uz to je u vreme moje mladosti carevao pank. Pola moje generacije je izgledalo kao posledica ukrštanja ljudi i tropskih ptica, kako u pogledu štrčećih dlaka, tako i zbog boja od kojih je okolina dobijala privremeni daltonizam. Magnetima se nije prilazilo, jer se izgledalo kao babina kutija za šivenje. Zihernadlama je cena skočila u nebesa. Ali ovo...

Više od četiri sata sam bila izložena repu. Daleko od toga da nisam već ispratila njegovo pojavljivanje i štucanje po muzičkoj sceni. I da sam htela, nisam mogla da ga izignorišem. Jedno vreme u našoj kući su bili redovni tektonski potresi od rep groznice od koje nam je malter otpadao. Obaška što smo kućnim repistima morali da kupujemo garderobu veću deset brojeva, majice veličine svadbenog šatora i pantalone koje su se za njima dijarejično vukle po patosu. Tada me već uhvatila strava o slavljenja krimogenih likova i dela, al na svu sreću je brzo stigao novi muzički pravac, koji jeste zvučao kao istočnjačka tehnika ispiranja mozga, ali bar se rešismo ekipe za koju su drumski razbojnici izviđačka društva u pokušaju.

I tako...uđem ja u moj auto, koji mi već poduže vreme na raspolaganju ne stoji, kad ono uzurpator, u liku i delu Prestolonaslednika, pomoću aktuelnog znanja tehnike i tehnologije, namontirao celu stvar tako da nema boga da uključim radio ili isključim nameštenu za slušanje...nazovimo je bar reda radi – muziku. Kao što rekoh u drugom pasusu, komplimentirala sam sebi kao tolerantnoj na sve umetničke ispade, na sve umetnosti ma koliko maskirane bile, pa eto pomislih da bih mogla da iskažem razumevanje i ka ovoj pojavi. Ako ni zbog čega drugog, ono zato što ne umem da je isključim. Ili da idem autobusom ili da slušam rep. Divota.

Kod trećeg semafora je počelo da mi biva loše i da me se vata strava. Samo par kilometara je bilo dovoljno mladim bosanskim reperima da me upoznaju sa psovkama za koje ni slutila nisam da postoje, pozama u seksu koje prevazilaze maštu i predsednika uprave bordela, uključujući i kombinacije sa nosorozima i amebama, ilegalnom prodajom svih vrsta teških opijata i propadanjem privrede u regionu i svemiru. Odmah za njima se oglasio još mlađi hrvatski bend koji mi je muzičkom tehnikom uporedivom samo sa aukcijskim prodajama, stavio na uvid detaljni pregled dosijea pripadnika kazneno popravnog doma. Usput su mi oči otvorili dodatnim kontingentom psovki, koje izazivaju trenutno otpadanje trepavica. Da ne bi ostali zanemareni, za hrvatskom braćom su se oglasili srpski nabrajači društvenih pojava koje se vide kada se istrese kanta đubreta stvarnosti. Koje je neko godinama zaboravio da baci. U narednom kvartu sam još jednom proverila da li su mi vrata od auta zaključana. Jedino što mi je preostalo nakon što sam saslušala tiradu o noževima, kajlama, crevima na kupatilskim cevima, kupovini heroina na džakove, drumskim prepadima, satarama, davljenjima, bešenjima...a onda su nastupili izvori...crni životi crnih crnaca u crnoj zemlji crne svakodnevice...tamo dan ne sviće, ko preživi do treće strofe može se smatrati srećnikom...neki ni refren ne dočekaju...reproduktivni organi lete kao muve naokolo, polni glagoli čekaju u redu...

Prestolonasledniku sam uskratila ručak. Shvatam ja njegove profesionalne deformacije u želji da se stručno i detaljno bavi entrtejmentom na slobodi. Ali, svoju majka se tako ne sme zlostavljati. Ja sam žena u godinama. Moji živci nisu armirani. Uskoro će mi i rođendan. Dovoljan poklon bi mi bio da ga dočekam van ustanove za uspostavljanje duševne stabilnosti. Stiže leto, ne mora da se jede svaki dan. Na plaže će i tako uskoro moći da izađu samo natprirodne pojave – leševi koji hodaju. Ako ih do tada ovi reperi ne savataju i prodaju za džakče halucinogenih materija.

Šta da vam još kažem sem, ej madrfakr aj pusi bič. Jo. Jo.

Fak.

Edit: Upozorena od dobronamernih sam proverila kod lektorke, da, zaista se kaže "deliNkvencija". I "deliNkvent". Da sam juče krepala ne bih znala. Gutamo u izgovoru...Ostavljam pogrešan naslov. Za nauk ;)