Laguna - Bukmarker - Jedno nostalgično sećanje na nas: Dragan Velikić, gospodin - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Jedno nostalgično sećanje na nas: Dragan Velikić, gospodin

Nema te prepreke koja može zaustaviti približavanje dva bića koja su se prepoznala.

***

Kada odeš, s tobom odlazi sve. Raspored slika u stanu, navike, stvari i predmeti, čitava jedna spomen-soba se rasformira.

(Dragan Velikić, Bonavia)

Među srpskim, a rekao bih i ex-jugoslovenskim književnicima današnjice na prste jedne ruke mogli bi se nabrojati autori čije se nove knjige iščekuju sa onom vrstom čitalačke i intelektualne pažnje i radoznalosti koja, recimo, može da se opiše kao karakteristična za velike i ozbiljne literarne i kulturne scene. Uostalom, šta je to što jednu književnost čini značajnom ako ne upravo taj osećaj poverenja probuđen kod čitaoca koji je (napokon) pronašao vlastitog pisca. Naravno, sa druge strane stoji pisac koji to i takvo poverenje ničim ne izneverava.

Jedan od takvih pisaca sa naših prostora svakako je Dragan Velikić – otuda je i njegov poslednji roman „Bonavia“ izazvao očekivanu pažnju u regionu.

Uporišne tačke

Već od ranije poznat kao pisac koji svoju mitologiju gradi na relaciji: Rijeka/Pula – Beograd – Budimpešta – Beč, ovom „mitell-europskom“ geografskom, kulturnom i intimnom prostoru Velikić najvećim delom ostaje veran i u svojom poslednjoj knjizi. Ovaj put, međutim, taj vektor malkice se razliva, odnosno širi i na Boston, Zemun – ali i jedan sasvim nov, virtuelen i(li) prilično stvaran, prostor blogova, veb sajtova ili, kako Velikić kaže, „svetovima ugašenih internet adresa“ kao one „uporišne tačke“ koja njegovim junacima služi za preispitivanje sve maglovitijih osećaja pripadništva, bez kog, postoji verovanje, svaka intimna, emotivna istorija jeste značajno uskraćena. Junaci Velikićevog novog romana su izgnanici. Četvoro mladih ljudi koji, svako iz svoje vizure, svojim životima koji se (ne)očekivano povremeno prepliću, pokušavaju da odgovore na ona pitanja koja sebi svakodnevno postavljaju svi oni koji su sa ovih prostora voljno ili nevoljno morali da odu. Iskustvo odlaska, ali i mentalna (ne)mogućnost istog Velikićeve junake prati poput one teške, zatvoreničke kugle, koju kao lični, emotivni teret vuku za sobom gde god da se zapute.

Intimni amalgam

Velikićeva „Bonavia“ je, prevashodno, roman atmosfere – višestruko slojevit intimni amalgam u kom se različita lična i istorijska iskustva prepliću i spajaju u jedinstveno ovdašnji osećaj nepripadanja. U listu Vreme, Teofil Pančić lepo primećuje kako je u „Bonaviji“ reč o „nesvakidašnjoj porodičnoj priči, sa odviše odsutnim očevima i suviše prisutnim majkama“. Hipnotički pomešani, kroz Velikićevu knjigu tako promiču: emigranti u stalnom pokušaju bega iz životnog i emotivnog besmisla, istorija koja se svakih pola veka iznova resetuje, ubistvo premijera, koferi u koje treba da se spakuje čitav pređašnji život, jedan slučajan sudbinski susret u redu za vizu pred mađarskim konzulatom u Beogradu i njegovo protezanje i posledice kroz vreme, konstantni osećaj gubitka i izostanka smisla, suočenje s realnostima zemlje bez budućnosti, slike iz detinjstva, statistike besmisla, autobusi koji svake noći polaze sa Slavije odvozeći na hiljade mladih, obrazovanih ljudi sa kartom kupljenom u samo jednom pravcu, krovovi železničke stanice Keleti u Budimpešti i prvi, nesigurni emigranstski koraci, smrt poznatog zemunskog pesnika (reč je o Raši Livadi, kojeg Velikić navodi kao svog najvažnijeg učitelja), hotelske sobe kao privremena i prividna utočišta na putovanju iz jednog u drugo ništavilo, mirisi, vazduh, fragmenti koji poriču celinu, Beč kao prestonica srednjoevropske melanholije, kult ženskih grudi, mirisi tela i sećanja na dodire, zanesenosti, dovoljno udaljeni bostonski pejsaži koji, s vremena-na-vreme tako bolno podsećaju na hronično osećnje emotivne i intelektualne uskraćenosti, teret istorije koja se ovde uvek prelama preko leđa nevinog pojedinca, neke započete i prekinute emotivne veze, intimne i intelektualne prevare, „vežbanja samoće“, prividi, strastveni trenuci seksualnih uzleta čiji eho i trajanje ostaju trajno upisani u lične memorijske kartice, kompleksni odnosi između roditelja i dece, bolesti, razglednice koje stižu iz različitih egzotičnih gradova, „banalnosti jasno upisane u sećanju“, nedostajanja, očevi koji odlaze, smrtovnice kao „sredstvo“ suočavanja, neumitnosti kraja, bolna saznanja da promeniti grad često ne znači ništa više i ništa drugo do (samo) promeniti teskobu, nelagoda i frustracija saznanja da od sebe i svog prethodnog života zapravo nikad ne možete sasvim da pobegnete…

Emotivni bezdani

Sve ove slike i (o)sećanja integrisane su specifičnom atmosferom kojom Dragan Velikić, majstorski precizno, oivičuje emotivne okvire i bezdane koji sa svih strana okružuju junake njegove nove knjige. Dramaturgiju romana u njegovom devetom, završnom poglavlju, Velikić usložava time što u knjigu uvodi i (auto)biografske podatke, kroz detalje krajnje lične priče o vlastitim roditeljima, uverenju pisca našeg romana da je začet upravo u jednoj od soba riječkog hotela „Bonavia“, njegov skoro šest decenija kasniji povratak i književni nastup u riječkoj knjižari „Jesenski i Turk“, ponovni boravak u hotelu „Bonavia“, preplitanje elemenata lične i kolektivne memorije. Naposletku – krug koji se zatvara sa punom svešću o tome kako oko njega uvek postoje/formiraju se novi, slični krugovi koji u sebi zadržavaju odraz(e) međusobnog prisustva…

Velika knjiga

a osnovu izrečenog jasno je da Velikićeva „Bonavia“ predstavlja jednu toplu, u jednakoj meri sasvim ličnu ali i mnogo širu, opštiju (ljubavnu) priču o traženju/gubitku/ponovnom nalaženju i uspostavljanju onih intelektualnih i emotivnih koordinata koje bi mogle biti bliske čitavim generacijama ljudi odraslih na nekadašnjem zajedničkom jugoslovenskom istorijskom, kulturnom i emotivnom prostoru. Unekoliko komunikativniji nego prethodni Velikićevi romani, „Bonavia“ spade među one retke, utoliko dragocenije knjige nakon čijeg čitanja pogled na neke događaje iz naše skorašnje prošlosti više nije isti – kako na racionalnom, tako, u mnogo većoj meri i na onom intuitivnom, emotivnom planu.
Jezički raskošan, precizan i sugestivan, roman „Bonavia“ Dragana Velikića u svakom pogledu jeste značajna i velika knjiga našeg vremena.

Roman o odlascima

„Bonavia“ je i roman o putovanjima. Tačnije o odlascima. Kako geografskim (iz mesta A u mesto B) tako i onim svakodnevnim, unutrašnjim putovanjima i egzilima unutar čijih koordinata se i naša percepcija sebe, vlastih, individualnih ali i kolektivnih prošlosti, zavisno od percepcije, odnosno vizure i mesta sa kog posmatramo – parafraziraću naslov romana jednog drugog pisca – te „ostatke nestvarnih života“ od kojih niti možemo da pobegnemo, niti pak da ih prevladamo i iskoristimo u novodosegnutoj svakodnevici. „Bonavia“ jeste naziv poznatog riječkog hotela koji kako u Velikićevoj ličnoj, tako i u intimnim istorijama njegovih junaka, ima snažan emotivni značaj – ali, istovremeno, u prevodu s italijanskog, to je i „srećan put“, kao rečenica koja se govori onima koji odlaze.

Autor: Nebojša Milenković
Izvor: Pobjeda, Kulturni dodatak
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
slatko ćete se smejati uz toma gejtsa da ne možda u prodaji od 28 novembra laguna knjige Slatko ćete se smejati uz Toma Gejtsa! „Da! Ne. Možda…“ u prodaji od 28. novembra
25.11.2020.
Urnebesni doživljaji školarca Toma Gejtsa u osmom nastavku popularnog serijala za decu! Ponekad nije lako da se odlučiš između dve stvari. Naročito kad me moja mrzovoljna sestra Dilija nadzire. Odl...
više
o pravoj prirodi rata u izvrsnoj komediji zabune jebo sad hiljadu dinara borisa dežulovića laguna knjige O pravoj prirodi rata u izvrsnoj komediji zabune „Jebo sad hiljadu dinara“ Borisa Dežulovića
25.11.2020.
U Laguninu ediciju „Bez prevoda“ stigla je šesta knjiga – „Jebo sad hiljadu dinara“ autora Borisa Dežulovića. Ovaj antiratni roman čija radnja počiva na komediji zabune je jezgrovito, dinamično i g...
više
džon fauls jednostavno, bez ulepšavanja i stida laguna knjige Džon Fauls: Jednostavno, bez ulepšavanja i stida
25.11.2020.
U drugom tomu dnevnika Džona Faulsa može se pročitati bezbroj neukusnih pasaža. Recimo ova beleška, napisana posle večere sa Faulsovim urednikom Tomom Mašlerom i izdavačem Rodžerom Strosom iz oktobra ...
više
ne postoji čarobni štapić kojim ćemo naterati muškarace da čitaju laguna knjige Ne postoji čarobni štapić kojim ćemo naterati muškarace da čitaju
25.11.2020.
Posmatrajte gomilu podataka dovoljno dugo i pred očima će početi da vam se ukazuje priča. Ponekad je reč o distopiji, ponekad je to početak postapokaliptičkog horora, ali u ovom slučaju u pitanju je p...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.