Intervju sa Robertom Herisom, o romanu „Minhen“

Novi roman pisca Roberta Herisa „Minhen“ vodi nas u 1938. godinu, u dane pre Drugog svetskog rata. Naravno, sa istorijske distance možemo da kažemo pre rata, ali ljudi tada nisu znali da je novi svetski sukob na pomolu.

U septembru te godine, nemački vođa Adolf Hitler želeo je da pripoji Nemačkoj delove Čehoslovačke. Pretio je invazijom, ali je na sastanku u Minhenu britanski premijer Nevil Čemberlen uspeo da izdejstvuje dogovor koji je tada nazivao „mirom našeg doba“.

Istorija nije blagonaklona prema Čemberlenu. Dozvolio je Hitleru da raskomada Čehoslovačku, i na kraju je samo odložio rat, budući da Hitler nije želeo da se odrekne svojih ciljeva, nastavivši širenje nemačkih granica.

Ali Heris je želeo da ponovo promislimo o tim mirovnim pregovorima između Hitlera i Čemberlena. „Ne postoje dve istorijske ličnosti koje su toliko različite“, kaže, „i ja mislim, nasuprot popularnom verovanju, da je Čembrlen doskočio Hitleru tokom tih pregovora. Hitler nije želeo da bude u Minhenu. On je želeo da na čelu svoje armije maršira na Prag.“

Heris je novinar i romanopisac, i njegova istorijska fikcija često deluje kao kritika savremenih dešavanja. „Minhen“ pripoveda o događaju iz septembra 1938. kroz iskustva dvojice mladića koji su se zatekli u centru istorijskih pregovora. Jedan je niži činovnik u nemačkoj vladi; drugi je pomoćnik britanskog premijera Čemberlena. Obojica pokušavaju da nađu ispravno rešenje u senci sve moćnijeg fašizma, i kroz njihove oči posmatramo lidere tog doba.

Heris o saosećanju prema Čemberlenu:

Britanija je dvadeset godina ranije izgubila 750.000 vojnika tokom Prvog svetskog rata, i niste mogli da zanemarite koliko je to dubok gubitak bio. U to vreme Britanija još nije bila spremna za rat, nismo imali dovoljno naoružanja, i trebalo nam je bar još nekoliko godina da izgradimo dovoljno snažnu vazdušnu flotu da bismo se sukobili sa Nemcima. U septembru 1938. imali smo samo dvadeset funkcionalnih spitfajera. Još smo koristili dvokrilce. Tako da treba uzeti u obzir te činjenice da bismo mogli da stavimo u ispravan kontekst to čime je Čembrlen raspolagao tokom pregovora.

Ipak mislim, iako priznajem da to nije baš najpopularnije mišljenje, da je najbolji svedok tih događaja upravo Adolf Hitler. Dnevnik Joakima Festa, nemačkog istoričara koji je pisao memoare nemačkog ministra naoružanja Alberta Spira, bio je jedan od motiva koji me je podstakao da napišem ovaj roman. U dnevniku Fest opisuje Hitlerovo i Spirovo loše raspoloženje koje je trajalo nedeljama nakon pregovora u Minhenu. Kada je tokom jedne večere pitao Spira šta se desilo tokom pregovora, ovaj je odgovorio da je nemački narod prevaren, i od svih mogućih ljudi to je uradio baš Čemberlen. I sam Hitler je, sve do pred kraj svog života 1945. govorio: „Trebalo je krenemo u rat 1938, septembar te godine je bio savršen trenutak“. Da su Britanija i Francuska krenule u rat u septembru 1938. verujem da bi Hitler poživeo mnogo duže i bio bi daleko uspešniji u ostvarenju svojih ciljeva.

Da li se ikada pita da li je dorastao izazovu da na pravi način predstavi tu turbulentnu eru?

Da, uvek... Razmišljao sam da napišem roman o Minhenskim pregovorima punih trideset godina, i tek sam nedavno uspeo da pronađem priču koja će na pravi način oslikati taj događaj, pa sam zaključio da je to pravi trenutak da se upustim u ovaj poduhvat.

Opisati taj istorijski momenat kroz oči dvojice mladića koji su zajedno išli na Oksford osam godina ranije, jednog Engleza, i jednog Nemca bio je najbolji način. Oni znaju da se nalaze na ivici propasti, zarobljeni na suprotstavljenim stranama, i ne postoji ništa što bi mogli da urade. Znaju da neumoljive sile guraju svet prema ambisu, čak i vide da je još mnogo ljudi svesno šta se događa, ali niko nije u stanju da to zaustavi.

Verujem da i danas globalno postoji osećaj, slutnja da se nešto sprema, čemu je jako teško suprotstaviti se. Zato je lako osetiti empatiju prema tim mladićima koji su osuđeni da se bore kroz ludilo i bolest koje će se na kraju samo od sebe razrešiti.

Autor: Stiv Inskip
Izvor: npr.org
Prevod: Aleksandar Mandić
Foto: Krimidoedel Dr. Jost Hindersmann