„Najviša forma trilera… uzbuđenja bez prestanka.“ The Times
„Snažno i jezivo… ubedljivo do najsitnijih detalja.“ Daily Telegraph
April, 1964. Golo telo starca pluta na površini jezera na periferiji Berlina. Za nedelju dana biće 75. rođendan Adolfa Hitlera. Zastrašujuća zavera počinje da se raspliće...
„Pisac koji ume da izgradi napetost poput Alfreda Hičkoka.“ The Guardian
„Fenomenalan triler... Rasplet predstavlja prvorazredno iznenađenje.“ Mail on Sunday
„Otadžbina je, hvala Bogu, plod mašte... intrigantan pogled u nikad-pokopanu prošlost Nemačke.“ Newsweek
„Genijalno... uzbudljivo, neizvesno do kraja i izvanredno napisano.“ Esquire
Занимљиво, писац се мало поиграо на тему ШТА БИ БИЛО ДА ЈЕ БИЛО.
И шта би било? Било би исто. Било би онако како је описано на стр. 176-177. Немачка марка је најјача на свету, гастарбајтери хрле у Немачку да раде будзашто, Немци уживају док други народи раде за њих... Зар се то није заиста десило, иако је Хитлерова Немачка изгубила рат? А сарадња између Американаца и нациста не мора бити чиста фикција, јер које су године САД ушле у рат на страни Британије? Ко је након рата покушавао да ублажи слику нацистичких злочина и чак прихватио нацистичке "научнике" иако су били криви за "експерименте" над логорашима? Које су земље, источне или западне, пружале уточиште нацистима, па су Јевреји морали да их јуре по целом свету... Колико је роман анти-нацистички, могао би толико да буде и анти-амерички. Иако све ово и даље делује као наклапање на тему "шта би било да је било", ипак овакви романи недостају и светској и српској књижевности, јер баш из њих би се видело наличје нама познате историје.
Ne čitam često trilere, ali mi je drago da sam pročitala ovaj smješten u Njemačku poslije 2 svjetskog rata. Postavka ove knjige polazi od toga da su Njemci pobjedili u 2 svjetskom ratu. Autor stvara potpuno vjerodostojnu atmosferu u svojoj uzbudljivoj knjizi.
Ne verujem da ce neko reci da ova knjiga nije zaista dobra, ali ja se sve vreme zapravo divim piscu i njegovoj izuzetnoj sposobnosti fikcije koju nam je tako pitko dočarao. Oni koji su procitali ostale njegove knige znaju da o cemu pricam. Samo se pitam: sta je sledece?
Predobra knjiga.Jedna od najboljih koje sam procitao.Da ima ocjena 5+ tu bih stavio.Steta sto je tiraz rasprodan jer je nemam u svojoj kolekciji knjiga.Posebno zanimljivo u knjizi mi je bila Herrisova vizija svijeta i stanja u Njemackoj poslije Drugog svjetskog rata u slucaju da je Njemacka pobjedila.
Oduševilo me je kako je Heris pričajuci triler-ljubavnu priču sa "patos" elementima koji, činjenica je drže pažnju i teraju čitaoca da guta stranice, uspeo da prikaže sliku sveta 1964. u kome je Hitler živ i vlada. Slika je izuzetno ubedljiva jer je pisac zaokrenuo dogadjaje. Posle prvog poraza pred Moskvom 1942., nemačka vojska se oporavila i uspela da natera Ruse na predaju 1943. Tu je krenuo zaokret. Na britanski tron Heris je stavio Edvarda VIII koji je zaista bio "prijatelj Rajha". Testirao je atomsku bombu nad Njujorkom, a dozvolio Amerikancima da poraze Japan, pa su tako po ovoj verziji događaja supersile 60-tih Treci Rajh i SAD. Nemoguće je ostati nezainteresovan! Knjigu sam pročitala pre nekoliko godina ali sam je se setila nedavno kada sam na History Channel-u gledala emisiju o Albertu Speru, Hitlerovom arhitekti koji je radio na izgradnji Novog Berlina, centra sveta, novog Rima. Herisov prikaz Berlina 1964. u Otadžbini je ostvarenje Hitlerovog i Sperovog sna.
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.