Aleksandra Filipović: Želim da mladi čitaoci mojim knjigama prilaze kao najboljim prijateljima – s ljubavlju, radošću i radoznalošću

Lagunina autorka Aleksandra Filipović gostovala je u emisiji „Jutro na Blic“, otkrivši nam kako deci približiti knjigu, sa kakvom ih literaturom uvesti u taj svet, i zašto je to čarobno putovanje važno.

Aleksandra, kako je proteklo druženje sa decom u okviru Dečjih dana kulture? Ko se, osim Vas, od pisaca za decu družio sa decom tokom manifestacije?

Kada su knjige i deca u pitanju, uvek je odlično. Izdavačka kuća Laguna, sada već tradicionalno, u aprilu organizuje Dečje dane kulture, tokom kojih se deca kroz igru i zabavu upoznaju sa knjigama i piscima. Mališani su imali prilike da se druže sa Ršumom, Rastislavom Durmanom, s drugim mojim kolegama i sa mnom, i da gledaju predstave za decu. To je bila divna prilika da zavire u nove maštovite svetove i da se bolje povežu sa knjigama.

Šta deca najviše vole da čitaju? Šta je Vaš zaključak posle toliko godina pisanja za decu? Šta im posebno privlači i drži pažnju?

Deca vole knjige koje će ih zabaviti, nasmejati, povesti ih u zanimljivu pustolovinu i možda im dati odgovore na neka pitanja koja ih muče. Vole junake sa kojima mogu da se poistovete. Mislim da bi knjige za decu suptilno trebalo da prenose mudre poruke, jer ono što usvojimo u detinjstvu, ostaje sa nama čitavog života. A humor je savršeno sredstvo kojim se mogu saopštiti važne životne mudrosti.

Želim da čitanje mojih knjiga mladim čitaocima ne predstavlja napor, već da knjigama prilaze kao najboljim prijateljima − s ljubavlju, radošću i radoznalošću. U romanu „Serafina Krin i Srce sveta“ dečak Vid, koji mnogo voli da čita, kaže da bi na početku svake knjige trebalo da stoji upozorenje: „Oprez! Čitanje stvara neograničen broj svetova.“

Deca veoma vole Vaše knjige: „O krilima i čudima“, „Serafina Krin i Srce sveta" i „Serafina Krin i poslednji grifon“. Serafina Krin je neobična devojčica koja živi u svetu punom magije, a ona sama nema magične moći. Kako je nastala Serafina? Ko se može prepoznati u njoj?

Pišem onakve knjige kakve sam i sama volela da čitam kada sam bila mala. A to su bile duhovite avanture sa mnogo obrta i tajni, sa junacima u kojima sam mogla da se prepoznam. Romani o Serafini Krin jesu fantastične avanture pune magije i čudesnih bića iz bajki, ali kada se malo zagrebe ispod površine, dolazi se do važnih životnih lekcija o odrastanju, prihvatanju različitosti, empatiji, pomoći slabijima. Moto mog romana „Serafina Krin i poslednji grifon“ glasi: Moćni smo onoliko koliko smo tu jedni za druge.

Deca su sjajno prihvatila romane o Serafini Krin. Ne samo da uživaju u čitanju već ih knjige inspirišu da i sami stvaraju. Pa su tako mladi čitaoci pisali pesme o Serafini Krin, izrađivali bukmarkere sa likovima iz knjiga, vodili čitalačke dnevnike, a jedna devojčica je napravila kratak animirani film inspirisana mojim romanom „Serafina Krin i poslednji grifon“. Ništa mi nije draže od toga što su moje knjige nadahnule mlade čitaoce da maštaju, da budu kreativni i da sami stvaraju sopstvene svetove.



Ja sam kao mali imao averziju prema čitanju, jer mi je bilo nametnuto i čini mi se da lektira nije bila prilagođena uzrastu. Ali sada kada zamišljam sebe kao malog, i kada bih video Vašu knjigu, rekao bih: „Mama, kupi mi ovo!“ Kako deci približiti knjige, kako im pomoći da zavole da čitaju?

Pre svega, moramo shvatiti da se današnja deca razlikuju od dece ranije, i to je sasvim normalno. Razumljivo je da im neke starije knjige možda neće biti zanimljive. Kao što su i nama, kada smo bili mali, neke knjige iz lektire bile naporne i dosadne jer, između ostalog, nisu bile prilagođene uzrastu. Mislim da se sada lektira pomalo menja, ali možda nedovoljno brzo. Deca traže da ih knjiga zgrabi i da ih ne pušta do poslednje stranice. Da sa svakom novom stranicom iščekuju šta će se dalje dogoditi. Zadatak savremenih pisaca jeste da knjige prilagode današnjoj deci i njihovoj pažnji i da zbog toga deca uživaju u čitanju. Da onda čitanje s vremenom postane lepa navika, a ne samo obaveza. Sva sreća, izbor knjiga je danas veliki, tako da svako dete može pronaći baš onu knjigu koja ga zanima i zbog koje će zavoleti čitanje.

Zbog čega je to važno? Šta nam čitanje donosi? Ako naučimo dete da čita u detinjstvu, hoće li ono voleti i vraćati se knjigama i kao odrastao čovek?

Čitanje od malih nogu je neizmerno važno. Dokazano je da deca koja čitaju postižu bolji uspeh u školi, a kasnije i u životu. Ona imaju razvijeniju empatiju, maštu, kreativnost, bolje rešavaju probleme i imaju razvijeniji govor i vokabular. Deca koja čitaju postaju ljudi koji misle. A misleći ljudi su moćna stvorenja, njih nije lako kontrolisati. Deca koja čitaju postaju odrasli ljudi koji donose pametnije odluke.

Kako danas, kada tako brzo živimo, naći vreme da deci čitamo i uopšte uputimo u to zbog čega je čitanje važno?

Jedan lep način za to jeste da uveče, pre spavanja, odvojite malo vremena da čitate zajedno. Tako se stvara korisna navika svakodnevnog čitanja, koja se kasnije može produžiti na čitav život. To je i sjajan način da se povežete s decom. Takođe, možete povesti dete u knjižaru da samo odabere knjigu koju ćete zajedno čitati. I od toga napraviti zabavu i avanturu, kao potragu za blagom. Moramo biti kreativni. To je korisno za decu, ali i za nas. Porodica je veoma bitna. Ukoliko deca odrastaju okružena knjigama, ukoliko roditelji čitaju, velika je verovatnoća da će i dete voleti da čita.

Koje ste autore voleli kada ste bili dete? Šta je najviše uticalo na Vas?

Oduvek sam volela pustolovine i knjige sa zanimljivim dečjim družinama. Najranije sećanje vezano mi je za slikovnicu „Hijavata“. Kada sam krenula u osnovnu školu, obožavala sam knjige engleske spisateljice Inid Blajton, a nešto kasnije i knjige neprevaziđenog Branka Ćopića.

Jesu li to autori koji i danas imaju najvećeg uticaja na decu?

Da, svakako se i danas čitaju i imaju uticaj na decu. Čitaju se i klasici, ali mi je mnogo drago što savremena književnost i te kako ima da ponudi kvalitetne knjige. Danas je srpska književnost za decu podjednako dobra kao ranije, ali je mnogo raznovrsnija nego što je to bila pre nekoliko decenija. A to je ogromna prednost.

Uz njih, jesu li se pojavili i novi autori koji po Vašem mišljenju apsolutno zaslužuju da se nađu na dečjim čitalačkim listama?

Naravno, imamo izvrsne savremene pisce i izuzetno bogatu književnost za decu, koja po kvalitetu stoji rame uz rame sa svetskom. Pomenuću samo neke domaće savremene pisce, kao što su: Zoran Penevski, Stefan Tićmi, Aleksandra Jovanović, Jasminka Petrović i mnogi drugi. Apsolutno zaslužuju da se nađu na svim dečjim čitalačkim listama.

Humor, satira i književnost za decu se, kako kažete, lepo slažu. Vi pišete i aforizme za decu... Možete li nam reći nekoliko svojih aforizama za decu?

Evo nekoliko aforizama koji se nalaze u mojim romanima za decu. Mada, čini mi se da to nisu samo aforizmi za decu već i za odrasle. Kao što, uostalom, ni knjige za decu nisu samo za decu već i odrasli u njima mogu pronaći mnogo toga za sebe.
 

Kažete da su Vam deca najdraži kritičari. Jesu li i najiskreniji? Umeju li da budu i strogi?

Deca jesu iskreni i strogi kritičari, oni će odmah reći da li im se nešto dopada ili ne. Deca odmah znaju da li je nešto iskreno napisano i proživljeno ili nije. Nikada ih ne smemo potcenjivati. Mali čitaoci su maštoviti, kada im se knjiga baš dopadne, oni onda zamišljaju da su i sami junaci knjige, da idu u avanture, rešavaju misterije, otkrivaju tajne, strahuju, smeju se i plaču zajedno sa junacima. Deca čak i pišu „Prikaze mladih kritičara“ i šalju Laguni, koja ih objavljuje na svom sajtu. Tako da zaista vole knjige i, uprkos uvreženom mišljenju, deca čitaju.

Voditelji: Danijela Dimitrovska i Ljubomir Bulajić
Izvor: emisija „Jutro na Blic“ / Blic TV