Sve knjige se pišu srcem, a neke i levom rukom: Levoruki pisci koji su ostavili trag u književnosti

Današnji dan, 13. avgust, u svetu se proslavlja kao dan levorukih. Zašto se veruje da je većina umetnika levoruka i da li to važi i za pisce? Da li su levoruki ljudi zaista kreativniji? Iako nemamo konkretne dokaze, jer nije svaki briljantan pisac nužno i levoruk, postoji neobično dosledno preplitanje između levorukosti i revolucionarne originalnosti.

Udobno se smestite uz šolju (za levoruke) omiljenog napitka i spremite se da upoznate književne „levake“.

„Zamak“ – Franc Kafka

Kafka čitaoca vodi kroz lirsku i mračnu priču o K., koji stiže u jezovito selo podno zamka, te pokušava da ostvari poslovni dogovor s misterioznom upravom. Međutim, svaki njegov korak nailazi na birokratske prepreke, nerazumljive procedure i otuđenje koje guši individualnost. Kafka majstorski izražava osećaj izolacije i izgubljenosti u svetu u kojem autoriteti određuju sudbinu nebrojenih života. „Zamak“ je više od romana – to je alegorija o konstantnoj borbi za slobodu izbora i unutrašnjem otporu pred apsurdom sistema, ali i iskonskoj borbi sa bolom, samoćom i željom da se bude sa drugim.

„Alisa u Zemlji čuda“ – Luis Kerol

„Alisa u Zemlji čuda“ je fantastična i nadrealna avantura koja prati Alisu – devojčicu koja pada u zečju rupu i ulazi u čudesan svet gde nelogično postaje logično. Dok istražuje zemlju ispunjenu zagonetnim likovima poput Češirskog mačka i Gusenice, Alisa završava pred sudom, sreće se sa ludilom i igrarijama jezikom koje preispituju smisao. Kerol kroz apsurd uspeva da nas navede da preispitamo realnost, identitet i ponašanje koje uzimamo zdravo za gotovo. Ovaj klasik dečje književnosti za sva vremena, u novom prevodu Zorana Penevskog, i dalje fascinira nove generacije svojom igrom reči, filozofskom dubinom i beskrajnom maštovitošću.

„Šetnja kroz šumu“ – Bil Brajson

Bil Brajson nas uvodi u šetnju Apalačkim planinama dugu 3400 kilometara – rutu koja otkriva veličanstvene pejzaže Amerike kroz koje autor sagledavan svoju domovinu. Nakon više godina provedenih u Britaniji, Brajson se vraća kući i odlučuje da komičnim komentarima i toplim humorom „ponovo otkrije“ Ameriku. Šetnja postaje meditacija o prirodi, smehu, prijateljstvu i divljini koja nestaje – uz poziv na njeno očuvanje. Brajson ne samo da zabavlja nego i poziva čitaoce na osvešćivanje ekološke svesti u ovoj emotivnoj i duhovitoj avanturi.

„Rat svetova“ – H. Dž. Vels

U ovom pionirskom romanu naučne fantastike, H. G. Vels opisuje invaziju Marsovaca koji uništavaju London i pokušavaju da pokore Zemlju. Vanzemaljci poseduju zastrašujuću tehnologiju, a ljudi su bespomoćni pred apokaliptičnim pustošenjem. Vels upozorava na ranjivost ljudskog društva, promišlja o konfliktu i preživljavanju i stvara uznemirujući portret ljudske borbe pred nepoznatim i nadmoćnim neprijateljem. I više od 120 godina od nastanka, roman „Rat svetova“ i dalje postavlja pitanja o panici, snazi zajedničkog otpora i nudi kritiku društva usmerenu na budućnost, što ga je ustoličilo ne samo kao klasika naučne fantastike već i celokupne svetske književnsoti.

„Doživljaji Haklberija Fina“ – Mark Tven

Mark Tven nas vodi na vožnju splavom duž reke Misisipi, u društvu mladog Haka i odbeglog roba Džima, koji beže od svega u potrazi za slobodom. Autentičnim detinjarijama, duhovitim komentarima i iskrenom sentimentalnošću, ovaj roman istražuje slobodu, prijateljstvo i moral u vreme rasne nepravde. Roman „Doživljaji Haklberija Fina“ je temelj moderne američke književnosti jer pripoveda priču o detinjstvu i poručuje da je bolji svet moguć i da je moguće menjati postojeće odnose u društvu.

„Povratak kući“ – Kejt Morton

Kejt Morton vas uvodi u složenu generacijsku priču o porodičnim vezama i tajnama koje ne mogu da se sakriju. Kada novinarka Džes otkrije knjigu o zločinu nad porodicom Tarner iz 1959. koji je ostao nerešen, a povezan je i sa njenom, kreće na put otkrića i suočavanja s istinom. Kejt Morton prepliće tri generacije, dva kontinenta, misteriju i emocije u priči o ljubavi, žrtvi i neočekivanom povratku korenima. Autorka maestralno narativ čini napetim i nezaboravnim do samog kraja, postavljajući nam pitanje šta bismo uradili za one koje volimo.