U sedam priča Jua Nesbea pratimo kako ljubomora (a ponekad i zavist) odvodi junake na put (auto)destrukcije i nasilja. U pitanju je psihološka tematika sa elementima trilera i sa neočekivanim obrtima, s tim što neke obrte možemo da predvidimo. Ovaj norveški pisac je najpoznatiji po serijalu knjiga o

U moru dobrih knjiga i autora zaista je teško i nepravedno izdvojiti samo jednog među mnogima, koji bi ponio tu titulu najboljeg. Ali recimo da mi je Zoran Petrović jedan od omiljenijih domaćih autora. Njegov rad pratim već nekoliko godina. Za to vrijeme sam pročitala dobar dio njegovog opusa i veći

Evo iskrene ispovjesti one koja sve vidi, ali je niko ništa ne pita i ne pripada ničemu. Selestina je godinama služavka i ona nam sad otvara srce i dušu. Izbacuje kroz svoj dnevnik svu prljavštinu svih slojeva društva, sve ono o čemu se ćuti, što se ignoriše, krije. Ona nam razgolićuje brutalnost, l

Neprikosnoveni kralj skandinavskog trilera Ju Nesbe (1960), poznat pre svega po kultnom serijalu o detektivu Hariju Huleu, ovog puta zakoračuje na tlo Amerike i kreira roman koji se po mnogo čemu razlikuje od njegovih prethodnih dela, ali se istovremeno oslanja na sve ono što norveškog pisca čini je

Serafim, Marta i njihov sin Jakob činili su se srećnom porodicom. Serafim je bio iz porodice najpoznatijih krojača za žene u Beogradu. Samo je jedan čovek bio bolji od njih – Voja Jovanović, čovek koji je mogao da sašije sve što poželi i koji je uvek znao šta je u modi pre nego što sama moda i stign

Dok se pitamo zbog čega svet ne haje mnogo za probleme koji lome i krše našu zemlju, da li smo uopšte svesni koliko su nama lično strane muke nekih drugih zemalja u čiju istoriju i sadašnjost nismo mnogo upućeni? Gruzija je, primerice, zemlja, isto kao i mi, usred političkih previranja, sa podjednak

Paula Koelja svi dobro poznajemo, njegov život i delo. Knjige su mu prevedene na 88 jezika i prodate u više od 320 miliona primeraka u više od 170 zemalja. Nema ko nije čuo za „Alhemičara“ za kojim su se ređali: „Brida“, „Priručnik za ratnika svetlosti“, „Veronika je odlučila da umre“, „Alef“, „Vešt

Roman „Nebeske reke“ britansko-turske autorke Elif Šafak (1971) povezuje vekove, kontinente, civilizacije i sudbine likova kroz simbol i metaforu vode – kao životne sile, nosioca pamćenja i tihog svedoka istorije. U trenutku kada svet svedoči sve većoj nestašici vode, rastućem nivou mora i ekološkim