Rajko Grlić je pre nekoliko godina izdao knjigu sa stotinu priča koje nikada nisu pretočene na filmsko platno jer prosto nije bilo dovoljno vremena, života ili sredstava, a sad nam i od našeg proslavljenog reditelja Gorana Markovića stiže jedan nikada neostvareni film koji je svetlost dana ugledao u

Radnja romana „Okrugla kuća“ američke autorke Luiz Erdrik (1954) smeštena je u indijanski rezervat u Severnoj Dakoti. Središnju temu dela čine silovanje žene i pravne, emocionalne i moralne posledice tog zločina na njenu porodicu – pre svega na njenog trinaestogodišnjeg sina Džoa, koji nam iz pozici

„Imaš li ti pojma? Da li ikada i za trenutak pomisliš o tome koliko se čini za tebe, uz darove koje si dobio rođenjem: da si beo i zdrav i pametan. Čista sreća. Da li znaš da 0,00001 postotak desetogodišnjih dečaka dobija nešto od toga, a kamoli sve?“ Koliki broj ljudi se zapita nad konstatacijom ko

Tema najnovijeg romana Marka Levija mi je izuzetno bliska, pošto sam nekoliko godina živela u Sjedinjenim Američkim Državama i svedočila kako se američko društvo radikalno menja. Radnja „Knjižare zabranjenih knjiga“ odvija se u Americi koja nije isuviše distopijska, ali u kojoj zakon HB 1467 nameće

„Biblioteka snova Animant Kramb“ žanrovski je ljubavni roman i coming of age priča nemačke autorke Lin Rine (1987). Zanimljivo u vezi sa ovim sasvim konvencionalnim ali svakako pitkim tekstom jeste u kolikoj meri je on čedo novog doba, i da verovatno ne bi ni postojao bez interneta. Lin Rina je ispr

Za sve ljubitelje toplih priča za decu, koje u sebi nose duh avanture, misterije i pravih vrednosti, najtoplije preporučujem roman „Heroji plavog dana“, poslednji deo trilogije Bojana Ljubenovića o dečaku Ognjenu i njegovim letnjim avanturama u selu Jabukovo. To je knjiga koju će voleti i deca i odr

Roman „Greta Garbo: Usamljena boginja“ nemačke autorke Kristine Liding nije pisan sa namerom da čitaoca podseti na filmsku karijeru švedsko-holivudske glumice Grete Garbo, već da mu ponudi dublji, kompleksniji i potresniji pogled u unutrašnji svet žene koja je ostala upamćena kao „božanstvena“, ali

Nekim knjigama je predodređeno da s vremenom postanu klasici. To pre svega duguju porukama koje prenose na publiku, koja svakim novim čitanjem otkriva nešto novo što joj je ranije promaklo. Tako obezbeđuju zasluženo mesto u kućnim bibliotekama i da se o njima priča decenijama nakon što su napisane.