Ne treba posebno naglašavati da je književno stvaralaštvo za decu i omladinu najosetljiviji, a verovatno i najteži žanr pisane reči, jer ako neko ume da prepozna autorovu iskrenost (samim tim i neiskrenost), onda su to najmlađi čitaoci. Da bi se pisalo o deci i za decu, pisac mora do kraja spoznati

Nil Gejmen (1960) je jedan od najvoljenijih i najuspešnijih savremenih pisaca fantastike, možda najpoznatiji po „Američkim bogovima“ i scenariju koji je pisao za grafičku novelu „Sendmen“, posvećenu bogu snova. „Upozorenje o sadržaju“ je zbirka pripovetki (i poneke pesme) Nila Gejmena pisanih u razl

Od romana „Sve je ovde divno“ imala sam prilično velika očekivanja zahvaljujući preporuci drage autorice Selest Ing i kratkom sadržaju na poleđini knjige. Nakon čitanja ostala sam zbunjena jer sam dobila totalno drugačiju priču od one koju sam otprilike zamišljala. Nakon što su mi se slegli utisci,

Tokom prethodnih godina neprestano su se pojavljivale nove dijete koje su brzo postajale popularne, ali su isto tako i nestajale sa scene. Takva brzina prihvatanja i odbacivanja određenih načina ishrane iznedrila je poslednje dve vrste koje su veoma zaživele, posebno u Americi, a ujedno i postavile

Prošlo je osam godina od kada je Džordž R. R. Martin objavio poslednji roman iz serijala „Pesma leda i vatre“. „Ples sa zmajevima“ je bio tek peti deo planiranog sedmotomnog serijala. Decenija bliži kraju, a nemamo ni datum izlaska šeste knjige. Umesto toga dobili smo „Vatru i krv“, knjigu koja će m

Zahvaljujući prevodima sa novogrčkog Gage Rosić, Mine Radulović i Tamare Kostić Pahnoglu, prelistali smo deo savremene prozne produkcije nekadašnjih južnih suseda, koji približavaju ne samo modernu grčku književnost, već i ambijent grčkog društva koje je danas daleko od utopije. Citas (1971), dobitn

U poslednjih dvadeset godina, od kada nas je Piter Džekson začarao filmskom adaptacijom „Gospodara prestenova“, žanr epske fantastike je u konstantnom usponu. Romani epske fantastike i njenih podžanrova su sve popularniji, na sreću svih nas koji smo odrastali sa Tolkinom, Džordanom, Fajstom, Edingso

„Teret prećutanog jednom se mora istovariti“, kaže Aleksandar Tišma, junak romana „Islednik“. Lucidne a logične reči najavile su Velikićev roman „Adresa“, u kom se nastanio više no jedan prećutani pisac  – od Ljermontova i Harmsa, do Dragoljuba Brzaka, Boška Tokina i Iva Ćipika. Svi su oni saučesnic