Delfi Kutak je pročitao: „Čizmaši“ Dragoslava Mihailovića
Ako bih želela da jednom rečenicom približim nekome ovaj roman onda bih rekla da ovo delo obuhvata period od pedeset godina i u njemu je opisan život Žike Kurjaka od ranog detinjstva u rudarskom naselju, preko vojničkog života i zatvora, do trenutka teške depresije i ludnice u kojoj provodi svoje poslednje dane.
Knjiga je data kao potresna ispovest Živojina Stanimirovića u trenucima kada je pacijent bolnice za nervne bolesnike i do detalja govori o svom životu punom patnje i nesporazuma. Tri celine u knjizi opisuju tri perioda života glavnog junaka.
Sedamnaestogodišnji rudar nezadovoljan poslom i sredinom u kojoj živi vidi spas u konkursu za oficirsku školu. Uprkos očevom protivljenju odlazi u Kragujevac i za dve godine dobija čin podnarednika. Prva služba u Ćupriji, bliže majci i sestri koje su ga u svemu podržavale. Osim te činjenice, srećan je i zbog komandira koga su vojnici od milošte zvali Čiča jer je bio dobar i pošten i znao je da ceni vojnika. Čiča je Žikin idol jer je činove sticao u ratu i borbi a ne kao neki koji su završili Akademiju ali prema Žikinom mišljenju ne umeju sa vojskom.
Pripovedač je srčan i iskren ali će ga te osobine skupo koštati. Posle pet godina u Ćupriji te 1939. vojska je poslata za Skoplje. Tu se Žika prvi put zaljubio – istina u udovicu, ali veoma lepu, pametnu i mladu ženu. Čini se da su svi uslovi za sreću ispunjeni, služba koju voli, žena koju obožava, idol kome se divi ... Međutim, da li je život nepredvidiv ili čovek sam, zbog svog karaktera, učini niz neočekivanih i kažnjivih dela, tek Žikin svet se ruši kao kula od karata. Čiča je penzionisan i Žika ne može da shvati kako su ga vojnici tako brzo zaboravili i prilagodili se Tijaniću, novom potpukovniku. U nastupu pijanstva izvodi čitav performans kada na magarcu ulazi u hotel „Makedonija“, gde su se okupljala vojna lica i govori o svemu što ga tišti ali i magarca naziva Tijanićem zbog čega završava u zatvoru. „Tada, trideset i devete u Skoplju sa mnom je tako pošlo i evo još traje. Onda sam ja izgubio neke stvari koje su možda mogle da me održe. I baš kao mlad kurjak, koga su ljudi u ćošak saterali, rešio sam da se i rukama i nogama borim da sebe nekako sačuvam. Padao sam i dizao sam se, lomili su me i nanovo sam se sastavljao i produžavao sam da se borim. Ako sam Kurjak nek se vidi da sam svoj nadimak zaslužio. Bolje je i kurjak biti nego li čovek. Nema ti od čoveka ništa grdje na svetu. Grđi od čoveka je opet jedino čovek.“
Niz nesporazuma uništili su život ovom dobrom i iskrenom čoveku koji uviđa svoju krivicu ali i činjenicu da su kazne mnogo teže od krivice. A loša kob ga prati i tokom Drugog svetskog rata – logor, partizani, nemirenje sa nepravdom što ga vodi u pijanstvo a onda duša progovara, opet česta hapšenja i na kraju, pošto ne razumeju njegovu „ludost“, proglašavaju ga ludim. Toliko dugo je među četiri zida da više ni sam ne zna jel lud ili ne. A samo je hteo, kako on kaže, dušu svoju da sačuva.
Sa osećanjem tuge i gorčine sklapam stranice knjige, verujući da ima mnogo više „kurjaka“ na ovom svetu od zatvora i ludnica u koje se šalju oni koji štrče i imaju stav.
Zbog svih Žika Kurjaka ovoga sveta vredi pročitati ovo delo jer u seriji njegov karakter nije tako upečatljiv.
Autor: Danijela Đorđević
Izvor: Delfi Kutak
