Maks, vlasnik bara u jednom švajcarskom gradiću, već godinu dana je „beli udovac“ jer je njegova supruga, sa kojom je 25 godina u srećnom braku, prihvatila mesto gostujućeg profesora u Parizu. Ona se kao devojka doselila i ostala u tom mestašcu iz ljubavi prema njemu, ali joj je nedostajao užurbani

Svi se sećamo dosadnih zadataka koje smo morali da rešavamo u školi kad smo bili mali. Okretali smo stranice, jednu za drugom, u nadi da ćemo naići na neku zabavnu aktivnost ili vežbu. Ali to su uglavnom bili zadaci sa jedinim ciljem da se da tačan odgovor. Kakva šteta… A šta ako bismo ukinuli zadat

Novi roman Matijasa Edvardsona podseća nas da čak ni prosečne, naizgled nezanimljive porodice nisu bez mana. Sasvim običnu porodicu, sa kojom nas upoznaje ovaj švedski pisac, čine sveštenik Adam, pravnica Ulrika i njihova ćerka Stela. Sama zanimanja roditelja trebalo bi da nam ukažu na to da je ovde

Predivan, očaravajuć, magičan... svaki od ovih prideva je adekvatan. Svaki roman koji me potpuno očara, zavede, opčini i uz koji se osećam dobro od prve do poslednje stranice nazivam feel good romanom (prijatna priča za koju znamo da će imati srećan kraj). Za mene, ovaj roman spada u tu kategoriju.

Karijeru Filipa Rota obeležile su dve osnovne preokupacije: promene u identitetu jevrejskih Amerikanaca i priroda seksualne požude. Iako se obe mogu naći u većini njegovih dela, generalno je Rotove knjige najjednostavnije podeliti na jevrejske i seksualne. Iako to može da zvuči reduktivno, ovaj meto

Zamislite da ste šezdesetogodišnji španski pisac sa nekoliko važnih međunarodnih nagrada pod miškom. Skloni ste anksioznosti, sumrak vam izaziva strah, i opšte je poznato da odbijate izlaske koji bi vas naveli da ostanete do kasno budni. Ali jednoga dana dobijate poziv da učestvujete kao deo instala

„Mora da bi bilo lepo da je kuća prazna, i to ne samo prazna, već i očišćena, oprana, sa ostruganim zidovima, a svi prozori otvoreni. Zavladala bi promaja.“ Ali bečka vila koju je od svoje babe nasledio Filip Erlah, protagonista novog romana Arna Gajgera, puna je teškog, nepokretnog nameštaja i foto

Ne događa se često da se pojavi knjiga a da se ne zna ko ju je napisao ili priredio kao što je slučaj sa „Memoarima kralja Milana“ čiji je priređivač umesto imena stavio samo crtež krune. Knjiga je bila štampana u Cirihu 1902, godinu dana nakon smrti kralja Milana, pisana je nemačkom gotikom i nikad