Istražujući život Svetoga Save, istoričari nisu propuštali da do detalja razjasne sve nedorečenosti koje su ostale nakon starih žitija ili su baš zahvaljujući njima stvorene, pa je kao pomalo kontroverzan momenat istican odnos Save prema sinovcu Radoslavu, najstarijem sinu i prvom nasledniku kralja

„Jesenji pejzaž“ predstavlja završni deo tetralogije Četiri godišnja doba Leonarda Padure. Kao i u tri prehodna romana, radnja se odvija 1989, a u konkretnom slučaju počinje najesen te godine. Očekuje se da se će za nekoliko dana podići uragan i naš glavni junak, poručnik-detektiv Mario Konde, uskor

Znate, nisam imao velika očekivanja kada sam počeo da čitam „Pravi se mrtav“, jer, kao prvo, pričitao sam dosta mešovitih recenzija, a kao drugo, to je prva knjiga koju je Harlan Koben objavio. Mislim da je ponovo izdata krajem 2000-ih, a za one koji su pročitali ili videli knjigu, primetićete poruk

Vreme je roba: možemo ga kupovati, trošiti, štedeti, meriti, označavati ili gubiti. Vreme ima svoju volju: ono leti, vuče se ili stoji. Naš izbor glagolâ govori da smo vreme oduvek doživljavali subjektivno, u zavisnosti od konkretnih okolnosti. Taj izbor, međutim, ukazuje i na to da smo možda pomalo

Slojevit i detaljan portet o nadanjima i strahovima „prekobrojnih žena“ koje su nakon Prvog svetskog rata prepuštene same sebi. Trejsi Ševalije briljira u pripovedanju o običnim ljudima koji su se igrom slučaja zadesili u centru najvećih istorijskih dešavanja. Za početak, udahnula je život anonimnoj

Dugo mi je trebalo da ovo pročitam. Nije to bilo dosadno štivo, daleko od toga. Pre bih ga opisao kao uznemirujuće, a činjenica da svako poglavlje sledi isti šablon čini ga još težim. Od početka znate kako će se svaka glava završiti, a ipak se nadate da neće. Knjiga Dija Brauna treba da bude obavezn

Uvod Umetničko promišljanje izgnanstva ne predstavlja samo vid artificijelnog oblikovanja istorijske dimenzije stvarnosti, „mračnih vremena“, već i način preživljavanja, odnosno (re)konstituisanja decentriranog subjektiviteta kroz tekst. Međutim, denotacija pojma egzil, određenje njegovog očiglednog

Posle Drugog iračkog rata, u Bagdadu koji je još pod okupacijom američkih trupa, najbolji prijatelj lokalnog staretinara Hadija strada od bombe jednog teroriste-samoubice. Lekar koji se bavi leševima sugeriše glavnom junaku da ako želi da dostojanstveno isprati druga, sahrani telo sačinjeno od njego