„Želja da se bude svi drugi“ jeste, bez sumnje, politički roman. Stoga je logično što su njegove dve celine nazvane: „Ja i Berlingver“ i „Ja i Berluskoni.“ Doduše, čitalac bi odmah mogao pitati zašto je autor u dva „međunaslova“, protiv pravila uljudnog komuniciranja, najpre naveo sebe a tek onda dr

Teret istorije koji nosi svaka generacija sa prostora koji su Istok Zapada, a Zapad Istoka, učinio je da ovdašnji čitaoci budu ili istinski zaljubljenici u štiva sa temama iz prošlosti ili da u odabiru svoje lektire zaobilaze književna dela koja se bave minulim vremenom, bez obzira na to da li njiho

I nakon više od sedamdeset godina pošto je okončan Drugi svetski rat, a sa njime i nacistički genocid nad Jevrejima, ne možemo a da se nakon čitanja knjige poput „Tetovažera iz Aušvica“ ne zapitamo: zar je moguće da se sve ovo stvarno događalo? Nevericu neće umanjiti ni činjenica da je Heder Moris z

Bilu Gejtsu obično ne treba mnogo da pročita knjigu. Suosnivač „Majkrosofta“ poznat je knjiški moljac koji voli da prelista sve, od publicistike o pravičnijem kapitalizmu i menstrualnim bolovima, do izmišljenih tužnih priča i „svake reči“ koju je napisao Dejvid Foster Volas. U proseku pročita jednu

Prvobitno objavljen 1980. godine „Ledeni zmaj“ je definitivno vredan da ga mlađi čitaoci sada otkriju. Slavni autor serijala „Pesme leda i vatre“ radio je na mnogo toga, od epske fantastike do pisanja televizijskih i filmskih scenarija. Ono što mnogi ne znaju jeste da se bavio i pisanjem fantastike

„Dvanaest nemogućih“ je antologija sačinjena od priča devet savremenih arapskih književnika i književnica. Najznačajniji veziv uvršćenih narativa jeste taj da je zbog njihovog objavljivanja došlo do hapšenja autora ili je časopis u kojem su objavljene potom zabranjen. Ova nesvakidašnja knjiga u svom

Znajući da je veoma opasno kad se mitska stvarnost pretvori u istorijsku realnost, Luka Mičeta pokušao je da kroz tekstove posvećene raznim istorijskim fenomenima sagleda prošlost iz jedinog ispravnog ugla – iz ugla konkretnih i proverenih činjenica, dokumenata, svedočanstava, tako da „Odjek prošlos

Kada razmišljamo o savremenoj književnosti, sigurno je da se svi pitamo šta je to što bi ona morala da nam saopšti i sigurno je da želimo da to bude nešto novo, nešto što bi nas trgnulo, otvorilo nam oči. Američki pisac srednje generacije (ili mlađe, ako još uvek važi ono pravilo da se pisci koji im