Prikaz romana „Okean od papira 1: Knjiga Moći“ Zorana Penevskog: Za čitaoce svih uzrasta

Baš kao što „Harija Potera“ Dž. K. Rouling i „Persija Džeksona“ Rika Riordana vole i odrasli i deca, roman „Okean od papira 1: Knjiga Moći“ napisan je tako da zaintrigira i decu i njihove roditelje. Nova knjiga nagrađivanog autora Zorana Penevskog je prava poslastica za ljubitelje fantastike i magije, kao i za one koji prepoznaju i cene dobru ilustraciju – Dušan Pavlić je knjizi dodao dodatnu vrednost svojim umetničkim delima.

Prva knjiga od najavljenih šest, skreće pažnju već svojim koricama koje nagoveštavaju šta vas između njih očekuje – jedinstveni svet u kojem žive neobični likovi i gde se odvijaju neverovatni događaji, prepliću san i java.

Mesto dešavanja je Petograd, veoma maštovito osmišljeno prostor koji se sastoji od pet manjih gradova čiji su simboli riba, vuk, medved, svinja i sova. Glavni junak, petnaestogodišnji Tarvin Malk, živi u gradići koji se zove Sovograd i koji se nalazi na dve reke - Net i Srp. Tu postoje samo dva godišnja doba: zeleno i belo, ali vreme dešavanja nije precizno određeno mada atmosfera svojom mistikom i tajnovitošću podseća na kasni srednji vek.

Priča teče hronološki, a prva scena će svoje obrazloženje dobiti u kasnijim poglavljima kada ćemo saznati šta je, zapravo, značio san dečaka Tarvina: „Kapljica vode koja je pala na mesto gde se nos izliva u čelo probudila je Tarvina baš u trenutku kad je sanjao da ga nekakva vodena zver davi. Ali to nije bila neka obična grozna hobotnica. Bilo je u njoj neke topline, kao da je pokušavala da nešto saopšti, ali pošto nije mogla da govori, trudila se da mu svojim ljigavim pipcima prenese poruku. Istovremeno, kao da je u njenom telu nešto bujalo, spremno da se promeni“.

I promenilo se, nakon proročkog sna, mnogo toga ali ne odmah. Prvo smo ispratili Tarvina na takmičenje u poređenju, zatim smo upoznali ostale junake romana: ludog magijaša – strica Kromana koji je opisan kao „raščupani čovek sa naočarama koja su imala zelenkasta stakla“, zatim devojčicu Bersi koja „ima oči kao cvet origana“, ujaka Belgora, ali pre svih Tarvinovu mlađu sestru Meonu kojoj se brat obraća sa „dušo moja“ i koja će biti uzrok zapleta u romanu.

Naime, Meona se razbolela od furijske groznice, od koje je preminula i njihova majka. Lek nije pronađen iako je njihov otac, najveći arhivar u gradu, bio na dobrom tragu. Međutim, on je nestao…

Nakon što mu se sestra razbolela Tarvin počinje da sanja isti san u kojem mu se obraća nešto nalik duhu, nešto što istovremeno voli i čega se plaši i što mu svaki put kaže: „Dok se neki simboli vole, demoni niski ružne noge ližu strasno“.

Šta to znači?

I Tarvin se pita, ali to nije jedina zagonetka koju ćete zajedno sa njim rešavati čitajući ovaj roman koji je pun tajni, čuda i magije, roman koji je „vrcav, lirski, neočekivan, duhovit, svež i inspirativan“, baš kao i poređenja koja se mogu čuti tokom takmičenja u poređenjima, koje se u Petogradu održava svake druge nedelje u septembru.

Osim u tom neobičnom megdanu, uživaćete u raskošnim rečenicama poput ove: „Duša je kao okean od papira, beskrajna belina po kojoj sudbina ispisuje svoju priče“, a saznaćete i šta je to kokod, kako se jede furput i pravi salata od prepalke.

Naučićete čemu služe snovi, zašto je važno čitati knjige. Saznaćete mnogo toga ali ćete se, pre svega, dobro zabaviti. Toliko dobro da ćete jedva čekati da pročitate nastavke.

Autor: Dragana Todorović