Istina je najveća senzacija – jedno je od pravila koje je primenio Nebojša Jovanović u istorijsko-novelističkoj knjizi „Dvor kneza Mihaila Obrenovića“ o vladaru koji je Beograd pretvorio u evropsku prestonicu. O mnogim istorijskim događajima i ličnostima naučili smo u romanima i filmovima, a ne u šk

Jedna je Greta. I danas, kada se izgovori to ime, retko ko pomisli na nekog drugog osim na nju – na Garbo. Veliku Garbo! Veličanstvenu Garbo! Božanstvenu Garbo! Istina, postoji niz poznatih žena koje takođe nose to ime – Greta Gervig, Greta Skaki, Greta Li – ali njihova slava bledi pred sjajem jedne

„Ugasi svetlo“ je veoma uzbudljiva i prilično mračna romansa (dark romance) sa glavnim muškim likom upitnog morala. Neke teme i scene mogu pojedinim čitaocima biti uznemirujuće. Obavezno obratiti pažnju na upozorenje na početku knjige: Za sve dovoljno hrabre da idu do kraja. Dečko me je tokom prazni

Podjednako leden i zastrašujući kao i zaleđene ulice na kojima se odigrava radnja, roman „Smrt u ružičastom“ Đorđa Bajića je veoma dobro napisan balkanski noar, prefinjen savremeni triler koji pruža savršenu promenu krajolika za one kojima je potreban predah od američkih misterija. Misteriozno ubis

Kada je ova knjiga izašla u prodaju, bila sam sigurna da ni dva dana neću izdrzati da ne otrčim u knjižaru i obezbedim sebi primerak. Tako i bi. Čim se pojavi nova knjiga Bojana Ljubenovića, sve staje. Odmah da razjasnimo: ovo nije knjiga o junacima, ovo je knjiga o antijunacima sa svim svojim poroc

„Knjižara zabranjenih knjiga“, dvanaesta po redu knjiga francuskog bestseler pisca Marka Levija prevedena na naš jezik, ima veoma aktuelnu temu zabrane knjiga koja se iz distopijskih okvira prelila u stvarnost. Dekreti nove Trampove administracije koji određuju podobna i nepodobna književna dela u b

Francuski pisac libanskog porekla Amin Maluf (1949), član Francuske akademije poznat po svojim romanima i esejima koji povezuju Istok i Zapad, u knjizi „Lavirint zalutalih“ ponovo se javlja kao most između svetova, ali i kao analitičar koji pokušava da objasni kako su se velike civilizacije i velike

Ne bi bilo pogrešno najnovije delo Bojana Savića Ostojića odrediti kao roman o nemogućnosti povratka. To ne bi bio jedini čitalački put niti, verovatno, onaj kojeg bi se neko prvo setio, ali može biti podsticajan. Istorija književnosti je koliko povest o susretima, toliko i o mimoilaženjima, a „Lusi