Krajem avgusta u ruhu Lagune izašla je knjiga „Astragan“ koja je prvi put objavljena 1991. godine. U prepoznatljivom stilu odličnog pripovjedača tada je stvorena ova priča o istoriji, politici, špijunaži, koja s godinama dobija na aktuelnosti. Ko je čitao ovog autora zna da je njegovo prolaženje kro

Ovo je tip knjige kakvoj sam oduvek zavidela na stilu koji sama nisam uspevala da stvorim. Takav talenat jednostavno imate ili nemate, a Sju Kofman ga definitivno ima. Najbolji opis koji bih mogla da dam je „kontrolisan tok svesti“. Ova priča objavljena 1967. godine govori o domaćici koja se opire o

Svi neprekidno lažu. I vi i ja lažemo druge sve vreme. Sve vreme lažemo jedni druge. Zapravo, prema istraživanjima nekoliko različitih studija, većina nas je suočena sa skoro dvesta laži na dnevnom nivou (da napomenem – većina njih su bezazlene laži). To je 200 laži u jednom danu! To znači da ako sp

Vreme tokom kojeg se u uflekanim garažama stvarala vedra muzika i tokom kojeg je u jednom društvu bilo mesta i za pank kulturu, i za filmove Ingmara Bergmana, i za časopis „Tina“, i za knjige Justina Popovića – upravo je to uzburkano (ne slučajno i novotalasno) vreme dočarao Vladimir Đurić Đura u sv

Nekada davno, dragi moji čitaoci, neko je napisao džinovski, masivni serijal knjiga fantastike, krupnu zverku među knjigama, za koji su neki od vas možda i čuli, a naziv tog serijala je „Točak vremena“. Kao i za većinu džinovskih-masivnih-krupnih-zverki knjiga, i ovde je bilo neophodno unajmiti čita

„Moja sestra serijski ubica“ je debitantski roman nigerijske spisateljice Ojinkan Brejtvejt koji je nedavno objavila beogradska Laguna. Takav naslov zavređuje intrigantan početak i Brejtvejtova nam ga i daje. Roman smešten u savremeni Lagos počinje sa medicinskom sestrom Korede kako riba kupatilo i

Hegelijanski venac epskog mučeništva sazda sebe radi ONAJ kojeg sudba (poput volšebnoga Ivana Zlatkovića) ujasni bez reči i varljivo vreme nagovesti, tome i onako bilo je i biće suđeno da piše po nebu Gospodnjem, na način starinski, kojeg mu kao mešinu uštavljenu krikom utuljenih zvezda Usud podari,

Gabrijel Garsija Markes, za prijatelje „Gabo“, živeo je za novinarstvo. Čitavog života je pisao za novine i časopise, a i sam je bio osnivač šest publikacija. Jednom je rekao, nasuprot mudrosti godina: „Ne želim da me pamte po ʼSto godina samoćeʼ, niti po Nobelovoj nagradi, već po novinarstvu.“ Mark