U romanu „P. S. Volim te“ upoznali smo Holi Kenedi i njenog muža Džerija. Znajući da će uskoro umreti, Džeri je napisao niz pisama, da ih Holi pročita nakon što on umre. Ali prošlo je sedam godina od Džerijeve smrti, a šest otkako je Holi pročitala njegovo poslednje pismo. Holi se svojski trudila da

Prvobitno objavljena 1989. godine, u vreme kad su religija i crkvena istorija tek dobijale vidnije mesto u javnosti i publicistici, knjiga „Srpsko pravoslavlje“ Slobodana Reljića i Momčila Petrovića nije ni danas ništa manje aktuelna, premda može delovati kako je o povesti Srpske pravoslavne crkve d

Ima jedna stvar koju bi Anti Tomiću morali priznati čak i oni koji ne ljube njegovu književnost: iako važi za tržišno (mega)uspešnog autora, Tomić je zapravo dosledno bežao od „brendizacije“ sopstvenog literarnog sveta, iliti od njegove lukrativne klišetizacije. Osim ako već samu činjenicu poslovičn

Na srpskoj književnoj sceni pojavio se pre 11 godina novi književnik Đorđe Bajić (1975) sa romanom „Ostrvo prokletih“ u izdanju Paladina i odmah su se pojavili prikazi i to – ne samo u srpskoj već i u hrvatskoj štampi. Aprila ove godine pojavio se njegov peti roman „Smrt u ružičastom“ – prvi u izdan

Ovo je druga knjiga u serijalu i moram vam reći da je radnja i sama priča dosta bolja od prve. Nakon što su preživeli pustolovinu koju nisu mogli ni da sanjanju, naša družina se nije odmah vratila u Edmondovo polje. Oni su ostali u Šijenaru da se oporave, da skuju planove, i da odluče ko će kojim pu

Od višenagrađivanog dvojca, pisca Nila Gejmena i ilustratora Krisa Ridla, stiže nam najanarhičnija, najmangupskija i najsjajnija knjiga ove godine! „Gusarski gulaš“ je savršena kombinacija sastojaka koji će naterati decu i odrasle da zajedno naglas čitaju i u tome beskrajno uživaju. Priča koju krase

Ako je tačno da svaka knjiga ima bar jednu ključnu stranicu, onda bi se u romanu Elvedina Nezirovića „Ono o čemu se ne može govoriti“ kao takvo moglo izdvojiti mesto gde pisac svoj spas vidi jedino u obraćanju suprotnoj strani, koja ga je svojevremeno, međutim, upravo i poslala na stranu kojoj je sa

Čovek je po svojoj prirodi grešan. Grešan je i sklon ispoljavanju najgorih osobina prema svom okruženju, i ta se misao vekovima provlači kroz religije, ideologije i studije. Minuli ratovi, zločini, politička pohlepa i glad za dominacijom samo su pojačali ovo verovanje pretvarajući ga u dogmu. Ipak,