Početkom novog milenijuma gotovo istovremeno su se pred našom publikom pojavili prevod romana „Beli oleander“ Dženet Fič i podjednako sjajna filmska adaptacija.

Totalno me je oduševila knjiga „Čovek mog drugog života“ autorke K. Dž. Konoli. U pitanju je romantična komedija sa neočekivanim preokretom, koju morate što pre da pročitate.

U svom najobuhvatnijem i najambicioznijem delu „Bog šume“, u kojem se emotivna dubina spaja sa trilerskom napetošću, autorka Liz Mur istražuje pitanje moći, nejednakosti i odgovornosti.

Roman „Puter“ japanske autorke Asako Juzuki (1981) jedna je od onih knjiga koje se ne daju lako „dekodirati“, ni žanrovski ni emocionalno. Iako je posredi štivo sa moćnom krimi pričom i snažnim elementima psihološkog trilera, ono ne osvaja zapletom, već pridobija čitaoca kroz detalje, ponavljanja, kroz sitne promene u percepciji sveta.

Španskoj spisateljici Mamen Sančes nije bilo nimalo lako da nakon hita „Sreća je piti čaj sa tobom“, koji je nekoliko godina nakon izdavanja čak i kod nas još uvek pri vrhu liste najprodavanijih izdanja, osmisli i napiše svoju drugu knjigu i ne razočara.

Ne dešava se često da prevodilac postane glavni junak knjige, ali u romanu „Pisma Kafki“ autorke Kristin Estime to se ipak dogodilo. Inspiraciju za ovu knjigu predstavljala su Kafkina „Pisma Mileni“, jedino Kafkino delo koje nam, uz Kafkina „Pisma prijateljima i srodnicima“, pruža uvid u Kafkin privatan život.

Još uvek drhtim. Glava mi je puna, srce preskače otkucaje. Emocije i nešto više od toga – kao da moćan duh lebdi nad mojom glavom, neka čudna svetlost tog duha me prožima, i ne znam gde sam: iznad ili ispod, unutar ili spolja.

Svojim prethodnim romanima, koji su nagrađeni uglednim književnim priznanjima, uspešno dramatizovani, postavljeni na pozorišne scene i ekranizovani, Stefan Tićmi (Leskovac, 1992) uspeo je i u nečemu što je u ovom času možda čak i teže postići: stekao je istinsku naklonost mladih i ne samo mladih čitalaca.