Prikaz romana „Bog šume“: Privlačno i zlokobno

U svom najobuhvatnijem i najambicioznijem delu „Bog šume“, u kojem se emotivna dubina spaja sa trilerskom napetošću, autorka Liz Mur istražuje pitanje moći, nejednakosti i odgovornosti.

Liz Mur, našim čitaocima poznata po romanu „Reka duša“, napisala je svoje novo delo koje uspešno objedinjuje atmosferičnu porodičnu dramu, društveni roman i trilerske elemente. „Bog šume“ je ambiciozno, na momente čak i monumentalno štivo – roman koji spaja klasične teme američke proze sa savremenim senzibilitetom i suptilnošću karakterističnom za autorku koja ga potpisuje. Čuveni Stiven King je o ovom romanu napisao: „Roman koji je u početku teško ispustiti iz ruku. A posle 200. strane to je već nemoguće.“ Kada to izjavi majstor napetosti, onda znate da vas čeka delo u kojem nema slučajnih rečenica.

Knjiga je u SAD ostvarila veliki komercijalni uspeh i nalazila se na listi bestselera Njujork tajmsa čak 38 nedelja, zaključno s aprilom 2025. godine, a u ovom magazinu je uvrštena i među najbolje kriminalističke romane godine, a posebno je istaknuto da je „Bog šume“ „više od obične misterije o deci izgubljenoj u šumi“. Prema rečima recenzenta, roman „istražuje odnose između roditelja i dece, kao i jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju“, dok je prikaz bola lika koji je izgubio dete opisan kao „izuzetno, bolno stvaran“.

Roman ima gotovo pet stotina stranica, ali taj obim nije puki hir – on je neophodan da bi se ispričala priča koja obuhvata više generacija i klasa. Mur je autorka koja ume da gradi svetove postepeno: sloj po sloj, kao da pred čitaocem razvija mapu jednog mikrokosmosa u kojem se prepliću tajne, gresi i tihi krikovi onih koji su ostali bez glasa. „Bog šume“ je do sada svakako najambiciozniji i najobuhvatniji roman talentovane Liz Mur, delo u kojem se emotivna dubina spaja s trilerskom napetošću, a društvena analiza sa ličnim tragedijama.

Ćutanje koje traje decenijama

Priča počinje nestankom tinejdžerke Barbare van Lar iz letnjeg kampa u planinama Adirondak, jednog ranog avgustovskog jutra 1975. godine. Mlada vaspitačica zatiče prazan krevet, a ubrzo postaje jasno da je devojčica nestala bez traga. Gde je Barbara? No ovo nije samo priča o jednom nestanku – ni o jednom detetu. Jer pre četrnaest godina nestao je i Barbarin stariji brat, i nikada nije pronađen. Na toj pukotini u porodičnoj istoriji Mur gradi priču o kolektivnom potiskivanju, o ćutanju koje traje decenijama i o zajednici koja, iako zavisi od bogate porodice Van Lar, potajno je prezire.

Mur ne gradi misteriju jednostavnim nizom tragova i obrta. Kroz pukotinu koju stvara Barbarin nestanak prodiru klasne razlike, porodični sukobi, moralne sumnje i nerazrešene traume. Likovi se otkrivaju postepeno, a svaka njihova odluka baca novo svetlo na tragediju. I ono što je možda najvažnije: nijedan lik nije statičan, niti isključivo pozitivan ili negativan. Od članova moćne porodice Van Lar do radnika i meštana koji od njih žive, ali ih preziru, svako nosi svoju verziju istine i svoju senku krivice. Iako se na trenutke čini da priča obiluje „skretanjima“, u ovom razgranatom i emotivno snažnom romanu je sve promišljeno povezano, a svaki lik, bez obzira na ulogu, ostavlja snažan utisak. Napetost raste iz tišine, pogleda i nedorečenosti, a Mur vešto koristi promene perspektiva i glasove različitih pripovedača. Iako roman ima jasnu krimi potku, njegovo istinsko jezgro je psihološko i društveno – pitanje moći, nejednakosti i odgovornosti.

Mnogi kritičari i čitaoci s pravom su „Boga šume“ upoređivali s romanima Done Tart, Tane Frenč i Lusi Foli. I zaista, „Bog šume“ poseduje sličnu snagu i hipnotičnost kao „Tajna istorija“ Done Tart – ne toliko u fabuli, koliko u načinu na koji nas uvlači u svet koji deluje istovremeno privlačno i zlokobno. Mur sa ovom autorkom deli sposobnost da triler pretvori u duboku studiju karaktera i vremena. Ipak, Liz Mur nikoga ne kopira – njen ton je mekši, emotivniji, gotovo empatičan.

U završnici sve niti se spajaju u rasplet koji je podjednako potresan koliko i neizbežan. Mur ne teži šoku, već katarzi. I kada knjigu zatvorimo, osećamo da smo bili u svetu koji je više od puke fikcije – svetu u kojem priroda i ljudi odlučuju da čuvaju istu tajnu.

Autor: Đorđe Bajić

Izvor: časopis Bukmarker, br. 58