Kao što i vrapci na grani znaju, počela sam raditi. Otkako radim (od ponedjeljka do petka, od 7 do 15), nemam toliko vremena za čitanje. Imam, ali ne u tolikoj mjeri. Ako i imam, onda me obično umor savlada. Tako da je moj novi dnevni limit šezdesetak stranica. Ništa me ne pitajte, to mi je jako str

Svaka priča o smrti u književnosti jednako se tačno može opisati kao i priča o životu koji dolaze pre i posle te smrti. Govoreći o procesu pripovedanja, Valter Benjamin u ogledu „Pripovedač“ ističe da svako od nas upravo od smrti usvaja autoritet koji mu/joj je neophodan da bi priča bila validna, is

Autobiografska knjiga Elaf Ali (1987), novinarke iračkog porekla koja je odrasla i školovala se u Švedskoj, počinje prologom u kome je opisano jedno, na prvi pogled, sasvim obično veče u višečlanoj emigrantskoj porodici. Ali telefonski poziv koji je najstarijoj od tri kćeri, već tinejdžerki, uputio

U knjizi „Crno sunce“ koja je krajem osamdesetih godina izazvala gotovo revoluciju u poimanju depresije i melanholije, uticajni bugarsko-francuski teoretičar književnosti, filozof i psihoanalitičar Julija Kristeva naučila je mnoštvo čitalaca da treba da prihvate sopstvenu malodušnost i u njoj pokuša

Izdavačka kuća Laguna u poslednjih nekoliko godina deo svog izdavačkog plana posvećuje svemu onome što je bilo bitno u istoriji srpskog naroda, a takođe i otkriva neke nove stranice srpske istorije, koje su namerno ili slučajno zaboravljene. Takav slučaj je i sa knjigom Momčila Pertovića „Novih 147

Nakon publici tako dragih književnih hitova „Crveni adresar“, „Upitnik je pola srca“, „Hrast je i dalje tu“ i „Kao pero na vetru“, švedska književnica Sofija Lundberj vraća nam se s novom knjigom „Poslednje umetničko delo“, toplom i potresnom pričom o tragediji, tuzi i nadi, koja nas podseća na moć

Spolja krhka, iznutra neustrašiva – filozofkinja Ksenija Atanasijević bila je žena ispred svog vremena. Iako su godine uzele maha i pod uticajem ljudskog faktora prekrile njena naučna dostignuća, književnik Zoran Penevski je na stranicama svog najnovijeg romana istančanim rečima oslikao portret bele

Zovu je predstavnicom novog magijskog realizma, ali je posebnost romana Džoane Haris možda najviše u stvaranju nove junakinje koja predstavlja vodeći razlog što, inače sasvim samodovoljnoj književnoj senzaciji „Čokolada“, nisu suvišna čak tri nastavka. Time formiran ciklus o Vijan Roše dobija svoju