Prikaz knjige „Pesma o tri sveta“: Epska sudbina Ozane Bolice
Nakon osvajanja gotovo svega što se u našoj zemlji osvojiti može od književnih nagrada, Laguna i Agora odlučile su da nagrađivanom romanu „Pesma o tri sveta“ jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca Vladimira Pištala, podare raskošno tvrdokoričeno izdanje kakvo ovo maštovito delo svakako i zaslužuje. Knjiga je deo kolekcije Pištalovih najpoznatijih dela koja uključuje i „Milenijum u Beogradu“ i „Tesla, portret među maskama“. Prevedene na više od 20 svetskih jezika, neke od njih našle su se i u lektiri i čitankama naših đaka.
Rečenicama oštrim i šturim poput morskih hridi, Pištalo priču otpočinje davne 1700. godine, kada sred leta gusari napadaju Perast, pale ga i pljačkaju i u roblje odnose pohvatani živalj, među njima i sestričinu kapetana Perasta Ozanu Bolicu. Jedan dan rođaka i štićenica moćnog kontea, admirala mletačke flote, drugi već robinja koju odvode u grad fesova, minareta i dimija i prodaju kao parče mesa. Na kamilama je odvode u palatu usred pustinjske oaze i uče je arapski. Našla se na dvoru moćnog Tahir beja. Devojka koja se školovala u Veneciji, koja govori latinski i svira lautu, sada peskom riba lonce u kuhinji punoj egzotičnih začina. Ali iako je sluškinja zatočena u jednoličnost dirinčenja, njen unutrašnji svet je i dalje raskošan, puca od bogatstva, leluja poput tonova zlatne laute dok se priseća uspomena iz mletačke prestonice. Raskošna je i raznolikost među robljem koje gusari zarobljavaju, pa se tako među Ozaninim sapatnicama nalazi čak i devojka iz Amerike. Različite nacije i jezike spaja ista, strašna muka.
Privukavši pažnju gospodaru anđeoskim sviranjem laute, Ozana postaje njegova naložnica koja mu poklanja svoje devičanstvo i postaje i dadilja njegovog sina, a mi kroz priču otkrivamo apsurd tadašnjeg sveta: gusari opstaju i bogate se upravo zato što kolonijalne sile Francuska, Engleska, Venecija, Đenova, kupuju od njih egzotičnu robu, iako su žrtve njihovih pljački i pohara. Otkriva se i mala vrednost ljudskog života i svirepost ljudske sudbine kada Ozana shvata da njen ujak neće slati otkup za nju. Prepuštena vetrovima sudbine, bačena surovo u ruke nemilosrdne kobi, Ozana će dalje morati da se snalazi sama. Grube metafore, škrte rečenice, oštro srezani izrazi, konstrukcije i stilske figure pomažu Pištalu da ogoli grubost ljudskih života bačenih u uzburkani vrtlog istorije.
Pištalova maštovita mešavina istorije, i ponegde fantazmagorije, kasnije će nas iz Evrope i Afrike talasima okeana preneti i u Ameriku, gde će Ozana prvi put videti sneg i puritance, ponovo završiti u roblju, i to kod poludivljih Indijanaca, pa preći kod francuskog guvernera Kanade. Potucajući se od nemila do nedraga po belosvetskim zabitima, iz pustinja i okeana u led i snegove, Ozana, hodeći stazama koje bi i čoveka od kamena slomile, postaje u književnosti jedinstven primer neustrašive nesalomivosti, neposustajuće snage i neumiruće nade. Suočena s večitom nestalnošću čovečjeg postojanja i izdajom najbližih, Ozana rano shvata ono što neki nauče tek pred kraj života: da u njemu čovek najčešće ima samo sebe samoga, svoje dve ruke i um da njima uzme onoliko koliko mu je unapred odrezano ili, ako je hrabar, otme koje zrnce više.
Autor: Miroslav Bašić Palković
