Skoro nisam sa toliko radoznalosti čekala neku novu knjigu. Priznajem, zvala sam knjižaru SKC-a da pitam da li je stigla. U pitanju je deveta knjiga Gorana Markovića „Zavod“ (Laguna, 2024) čiji je intrigantni naslov skraćenica od zagonetnog imena – „Zavoda za lečenje hladnom vodom, elektricitetom, š

U književnosti – a naročito na filmu – retko se preporučuje stvaranje priče bazirane na enterijeru, zato što ona najčešće prelazi u klaustrofobičnu. E sada, i za literaturu i kinematografiju važi pravilo da zadatak na kojem se većina autora „oklizne“, one koji kreativno uspeju da ga obrade čini – ma

Za početak ono manje važno – situacija u kojoj se našla junakinja (ili preciznije rečeno – akterka) iz naslova ovog vrlo dobrog i značenjima prilično bremenitog romana poprilično je nalik jednom od ključnih problema između dva glavna lika u vrsnom filmu „Prick Up Your Ears“ Stivena Frirsa sa Garijem

Sve je istina i sve je književnost, izjaviće Tomas Bernhard u jednom od poznatih intervjua u kom, između ostalog, objašnjava i zašto su ljudi u Beču najzlobniji ljudi koji postoje na svetu. Čitajući novi roman Dragana Velikića, ne jednom, na pamet će nam pasti upravo Bernhard – pre svega usled dubin

Nova pesnička knjiga Selimira Radulovića, u izdanju Lagune, u duhu njegovih kontinualnih traganja za Bogom, osnovnom temom svekolike umetnosti, overava njegov stav da je sve od Onog koji daruje odabrano, saglasno tome i reč njegova. Autor predgovora Saša Radojčić, u tekstu „Poezija kontinuiteta“, na

U izdanju Lagune Slaviša Pavlović, pisac, scenarista i novinar, objavio je, pored najnovije zbirke priča „Osvetnici i klevetnici“, i romane „Zavet heroja“ (2014), „Apisov apostol“ (2016) i „Himerina krv: Roman o Dučiću“ (2020). Pavlović je jedan od pisaca koji se javljaju samo kada imaju nešto da ka

Šta je vrednost ovog romana ako to nije osoben tip Aćinovog književnog pisma i njegova strategija kojom nas uverava da se romansijerski učinak nimalo ne poništava naizgled tričavim detaljima, beznačajnim događajima, koji sve vreme narastaju da postaju ono najbitnije u romanu – fabulom u kojoj i neva

„Bibliotekarka iz Kentakija“ je roman zasnovan na više neobičnih istorijskih činjenica koje zvuče dovoljno egzotično da nije odmah lako poverovati da su istinite. U istočnom Kentakiju su za vreme Velike depresije, u prvoj polovini 20. veka postojale „konjske biblioteke“ u koje su „knjigonoše“, uglav