Prikaz romana „Moja ljubav Nikola Tesla“: Veliko srce
Roman Ane Atanasković „Moja ljubav Nikola Tesla“ napisan je u formi dnevnika žene koja je tajno i platonski volela Teslu. Kada je dobila kožnu svesku na poklon od svog budućeg verenika, Ketrin Mekmehon počinje da svoje intimne tajne, kao i svaka mlada devojka, poverava svom dnevniku. Ana Atanasković je roman „Moja ljubav Nikola Tesla“ osmislila kao priču datu kroz pet delova: vazduh, zemlju, vatru, vodu, etar. Iz detaljnih opisa Ketrininih misli i događaja čitalac prepoznaje Aninu posvećenost istraživanju tajni ove misteriozne žene.
Svakim delom romana čitalac sve dublje ulazi u sam život i tok misli Ketrin Mekmehon Džonson sagledavajući okolnosti i prilike položaja žena tog vremena.
„Robertova predvidiva stabilnost je dobrodošla u našem porodičnom životu, sada briše moje želje koje istrčavaju iz kruga. Sve je dobro.“
Ovo su reči Ketrin Mekmehon Džonson nakon udaje za Roberta Džonsona, novinara i pesnika. On na neki način obuzdava vetropirastu, neobuzdanu devojku sa glavom u oblacima, prizemljuje njen gradonosni oblak emocija pretvarajući ga u balon ispunjen helijumom, čvrsto ga olovnim tegom vezujući za zemlju.
„On će želeti da me zadrži zauvek, ali i vreme je da budem zadržana.“
Kroz roman Ane Atanasković, a kroz vizuru glavne junakinje i fasciniranost prirodom i prirodnim pojavama njenog muža Roberta, čitalac može da uđe u suštinu uticaja i prožimanja dva naizgled suprotna poimanja života i razmišljanja: naučno i umetničko. Shvatamo da se ta dva sveta, priroda i umetnost, međusobno povezuju u čvrstu celinu.
„Umetnost menja svet. Kada jedan čovek čuje ili vidi umetničko delo, njegova svest se promeni. Slojevi utisaka se slažu. Složene misli menjaju svet.“
Kroz kuću Džonsonovih prošla su mnoga poznata naučna i umetnička imena. Neki od njih ostaju prijatelji sa Džonsonovima zauvek. Pa ćemo u romanu sresti Edisona, Tvena, Dvoržaka, Kiplinga, Votsona i druge poznate ličnosti iz sveta nauke i umetnosti.
Ipak, roman dobija snagu kada Ketrin upozna i zavoli Nikolu Teslu, genija iz Smiljana, jednom velikom i vanvremenskom ljubavlju koja je trajala do smrti.
Živela je tako da je pritisak društvenih normi, vaspitanja i odgovornosti, čvrsto drži vezanu za zemlju. Do trenutka kada upoznaje Nikolu Teslu.
„Vatra je u tom čoveku, ona me je najviše zaintrigirala, ali nije ista kao moja, luckasta, narandžasta, sva od prgavih kratkih jezičaka, već je zmijolika, gladna i dolazi iz srca zemlje. Smeštena je u najfiniju porcelansku ljušturu. Nikada do sada nisam videla čoveka koji je nežan i moćan u isto vreme.“
Ketrin je žena koja Teslu voli pravom, zrelom ljubavlju, čistim, velikim srcem. Kao i svi veliki ljudi koji tako vole, njena ljubav je bespogovorna, beskompromisna, nesebična, sjajna i nedostižna. Ona voli ne tražeći ništa, ne jureći ćup sa zlatom na kraju duge. Ona zna da ga neće naći.
Njeni zapisi liče na dnevnik ustreptale devojčice, opijene prvom ljubavlju. Tesla je za nju ona ruka koja odvezuje olovni teg i pušta balon koji se do tog trenutka nalazi u kavezu, da poleti na svoj neznani put.
Njena ljubav je ona sveta, nadljudska ljubav kojoj je cilj razumevanje svog ljubljenog. Ona ostaje dosledna i sebi i svojoj ljubavi. Voleti ne znači samo posedovati, ograničiti slobodu osobi koja se voli ili se isključiti iz života okoline. Naprotiv, ona je i te kako uključena i u svoj život i u život onog koga voli. Njena ljubav nije obavezujuća, slobodna je. Tiha i glasna istovremeno. To je moguće samo kada se voli ovakvom pravom dubokom ljubavlju. Ketrin je žena koja je imala tu retku sreću da spozna ljubav koja je otvara prema celom svetu i time njeno ljudsko biće dobija neočekivane perspektive. Njeno sebeljublje, njen je individualizam, voleći Teslu tajno, procvetao. Iako ona svoju tajnu čuva i poverava samo listu hartije, ljubav time postaje odgovornija, disciplinovanija, hrabrija, poniznija od bilo koje druge vrste ljubavi.
Uspavana ženstvenost i seksualnost Ketrin Džonson sada može dati odgovor na pitanje koje je progoni celog života: Ko sam? Šta sam?
Pogrešno ćemo zaključiti ako ljubav prema Tesli shvatimo kao slamku spasa za dušu i beg iz čamotinje. Divljenje je suština.
Šta to velika i obogaćujuća ljubav pruža osobi koja voli? Ketrinino srce koje se probudilo sada može da voli ceo svet. Ona je sada drugačija i prema mužu i deci jer joj srce više nije zarobljeno. To je dar ljubavi i nijednog trenutka nije od velike važnosti da li je ona moguća ili nemoguća, uzvraćena ili neuzvraćena, jer brišu se granice koje dele fizičku i platonsku ljubav. Uzvišeno osećanje, dar od Boga – to je ta ljubav.
A mi Teslini sunarodnici možemo kroz prelepe, nežne Anine rečenice, njen maštoviti stil i ljubav jedne nesebične žene upoznati jednog drugog Teslu. Teslu – ljudsko biće.
„Šta želim: da me gospodin Tesla voli kao prijatelja ili da se zaljubi u mene? Prijateljstvo je dugotrajnije.“
Autor: Marijana Mihailović
Izvor: manjininaslovi.rs
