Prikaz romana „Linkolnov auto-put“: Suštinsko saglasje
Posle svog drugog romana „Džentlmen u Moskvi“, čija se radnja odvija poglavito u hotelu Metropol u naslovnom gradu, Ejmor Touls (1964) odlučio je da radikalno promeni i proširi sižejne horizonte svojih narativa. Dve prve knjige američkog autora su široko hvaljene, prodate u preko četiri miliona primeraka i prevedene na tridesetak jezika, ali jedna od odlika velikih pisaca jeste da, bez obzira na dotadašnji uspeh, rizikuju ne ponavljajući sopstveni uspešan recept. Radikalna promena omogućena je počev od toga što se siže sada odvija na veoma širokom prostoru naslovnog auto-puta i u sasvim dugačijem vremenskom okviru u odnosu na prethodni roman: posredi nisu dvadesete godine prošlog veka kao u „Džentlmenu u Moskvi“, nego pedesete. Dotični auto-put bio je pak jedna od prvih saobraćajnica koje su se prostirale s kraja na kraj SAD: kroz dvanaest država, od Tajms skvera u Njujorku do parka u San Fransisku, takođe nazvanog po Abrahamu Linkolnu.
Roman započinje povratkom osamnaestogodišnjeg Emeta Votsona iz popravnog doma u Kanzasu na porodično imanje u Morgenu u Nebraski. Otac je sveže preminuo, ali dva brata – mlađi je osmogodišnji Bili – otkrivaju mogućnost da je njihova majka, koja je nestala sedam godina ranije, zapravo živa. Eto odličnog povoda da pokušaju započeti nov život daleko od kuće.
Međutim, planovi braće da krenu u potragu za majkom u pravcu San Franciska komplikuju se kad se pojave begunci iz kanzaskog popravnog doma, Emetove kolege i vršnjaci Dačes i Vuli. Svoj četvorici je, osim primoranosti na novi početak života, zajedničko to što dotad nisu imali sreće, između ostalog i zbog negativnog ili bar nesrećnog uticaja koji su na njih izvršili roditelji.
Međutim, dok bi Emet i Bili išli put Kalifornije, harizmatični mada katkad zloćudni Dačes i trapavi Vuli hoće u Njujork, prethodno obišavši različitim povodima i druga mesta. Tako nastaje roud-film koji protiče kroz svetla (vele)gradova, ali i sivilo ruralnih područja. Majstorskom Toulsovom rukom, tako različiti krajolici i mesta opisani su jednako verodostojno i, u skladu s prividno filmskim žanrom romana, scenično, uz kratke i efektne dijaloge.
Mnogo pre nego što je posredi puki romaneskni roud-film, posredi je pre knjiga o inicijaciji i riziku kakav pretpostavlja radikalno okretanje životnog lista, pa samim tim i knjiga o sržno identitetskim pitanjima. Specifikovanje takvih tematskih preokupacija na pojedinačne slučajeve vrši se kroz deset poglavlja ispričanih uglavnom iz trećeg lica. Da se više poistovetimo sa protagonistima i lakše opravdamo njihove greške i navijamo za ispunjenje njihovih planova, omogućuje nam upravo filmska struktura, propusna za ulazak novih likova u radnju koji su različiti, ali zajedničko im je što svojom prirodom uspostavljaju kontrapunkt prema glavnim junacima. To je dodatno Toulsovo sredstvo u reljefnijem prikazivanju protagonista.
Iako je Emet prividno glavni junak, počev od toga što se njime roman otvara i što njegov glas ispunjava većinu stranica ispripovedanih iz prvog lica, Bili, kao osoba od najviše zdravog razuma i mudrosti iako ima samo osam godina, postaje osovina oko koje se vrte ostali likovi koji su, ako se saberu svi koji se pojavljuju na putovanju i oni što se tek spominju, izrazito brojni. Većini njih je zajednička želja da počnu život iz početka po svaku cenu, koja je suštinski podudarna sa Toulsovim rizikom da u odnosu na svoje dosadašnje knjige u novoj promeni poetičke strategije po cenu rizika. Takvo supstancijalno saglasje autorskih namera sa onima njegovih likova ključno doprinosi spontanosti i čitljivosti ovog izvanrednog romana.
Autor: Domagoj Petrović
