Prikaz knjige „Sudnji dani“ Petera Čeferina i Vasje Jager: Kad novinar i advokat napišu triler onda je to remek-delo

„Mnogo veća priča nego što smo mislili“, kaže jedan od junaka romana „Sudnji dani“, a tim rečima se može sublimirati i utisak koji ovaj vrhunski triler ostavlja kada se pročita i poslednja stranica do koje se stiže brzo i neprimetno, žureći da saznamo da li smo bili u pravu da je ubica…

Ali otkriti počinioca zločina nije u ovoj knjizi jedino važno, mada se sa ubistvom suočavamo odmah na početku romana – Karl Maron, bogati Slovenac pronađen je mrtav u svojoj vili u Budvi, a osumnjičenog Tomija Klajna (koji je bio njegov znatno mlađi ljubavnik) pred sudom brani čuveni advokat Edvard Melika. I tako počinje vrtoglava priča koja se dešava u Ljubljani, Budvi i Beogradu, a čiji su akteri, ispostaviće se, bivši i sadašnji političari, biznismeni, kriminalci…

Ono što ovoj priči daje posebnu draž jeste činjenica da je zasnovana na istinitom događaju, a da su je u roman pretočili jedan advokat kome je krivično pravo specijalnost, i jedan novinar koji spada među čitanije u Sloveniji. Takav tandem nije mogao da omane. Jednostavnim stilom ispričali su nam nimalo jednostavnu priču, čiji su protagonisti detaljno nijansirani, ponekad toliko da nam se čini kao da su zaista od krvi i mesa, i da smo ih negde već videli, najverovatnije na televiziji, u vestima, da smo čitali o njima na internetu.

O junacima romana znamo i kako izgledaju i šta osećaju, zajedno sa njima prolazimo kroz sve njihove košmare, uspone i padove. Pedantni opisi ne ostavljaju mesta za ravnodušnost. Ako nikada niste patili od mamurluka, na primer, osetićete ga u „Sudnjim danima“, kada je glavni junak, advokat Edvard Melik „pio kao da taj dragoceni destilat može da spali njegov samoprezir. Čvrsto rešen da dosegne dno flaše – ili pak sopstveno dno. Šta prvo dođe.“

Ovaj kriminalistički roman će oduševiti čak i one koji nisu ljubitelji žanra jer pruža znatno više od dobrog zapleta, napete priče, neizvesnosti i „mozganja“ ko je ubica. Pruža, pre svega, prijatan pripovedački postupak, kao i rečenice ponekad toliko zanimljive da ih treba zapamtiti:

„… svoj posao je obavljao s entuzijazmom veganskog mesara.“

„Navika je gvozdena košulja.“

„Tko ne postavlja pitanja, nema se pravo tužiti kada ga život stavi pred odgovore.“

Ako volite filmove i televizijske serije u kojima je sudnica glavna pozornica, kao što su „Presuda“, „12 gnevnih ljudi“, „Ubiti pticu rugalicu“, „Red i zakon“, „Ali Mekbil“, „Bostonski advokati“…  onda ćete voleti i roman „Sudnji dani“ po kojem bi, takođe, mogao da se snimi odličan triler. Ali, nemojte čekati da se to desi već uronite u priču koja se čita u dahu. Još bolje – čitajte ovaj roman sa nekim u paru kako biste imali sa kim da komentarišete događaje, obrte, iznenađujuće reakcije likova, a pre svega ono čuveno pitanje – ko je ubica?

I kada budete sigruni da ste zločinca raskrinkali ipak nemojte da se kladite, nemojte do poslednje rečenice romana jer „bilo je mnogo zanimljivih slučajnosti u ovom slučaju.“

Autor: Dragana Todorović