Prikaz knjige „Dobro sam, a nisam“: Između preživljavanja i istinskog življenja
Knjiga „Dobro sam, a nisam“ američke psihijatrice dr Džudit Džozef bavi se jednim od manje prepoznatljivih oblika depresije, stanjem u kojem osoba, uprkos unutrašnjoj patnji, nastavlja da ispunjava svakodnevne obaveze, ostvaruje profesionalne rezultate i održava prividno normalne društvene odnose. Za razliku od uobičajene predstave o utučenoj jedinki koja nema snage da ustane iz kreveta, ovde je reč o ljudima koji često rade više no što bi trebalo, preuzimaju odgovornost za druge, teško odbijaju zahteve okoline i spolja ostavljaju utisak da sve drže pod kontrolom. Njihova patnja zato može dugo ostati neprimećena, ponekad čak i njima samima.
Autorka polazi od paradoksa da preterana aktivnost može postati način prikrivanja unutrašnje praznine, emocionalne iscrpljenosti i gubitka zadovoljstva. Osoba nastavlja da ispunjava očekivanja porodice i okoline, ali pritom sve manje oseća radost zbog onog što radi. U takvom stanju uspeh ne donosi zadovoljstvo, odmor izaziva nemir, a slobodno vreme postaje prostor gde se pojavljuju osećanja od kojih se tokom dana bežalo. Jedan od ključnih pojmova kojima se Džozef bavi jeste anhedonija, odnosno gubitak sposobnosti da se dožive zadovoljstvo i radost. Ona se ne mora manifestovati kao potpuna nezainteresovanost za život, već kao postepeno iščezavanje uživanja u stvarima koje su nekada bile izvor ispunjenja.
Posebnu pažnju autorka posvećuje traumama. One ne moraju biti posledica samo dramatičnih događaja iz detinjstva, već mogu nastati i u odraslom dobu, kroz nasilne partnerske odnose, ponižavanje, profesionalno zlostavljanje ili dugu izloženost emocionalnom pritisku. Džozef pokazuje kako se posledice takvih iskustava prenose u svakodnevno ponašanje, često i onda kad osoba više nije svesna njihove povezanosti sa sopstvenim nezadovoljstvom. Jedan od posebno zanimljivih aspekata knjige jeste razmatranje nasleđenih porodičnih obrazaca, odnosno načina na koji se strahovi, osećaj oskudice, potreba za dokazivanjem i uverenje da se ljubav mora zaslužiti prenose sa generacije na generaciju. U tom kontekstu autorka govori i o različitim oblicima samopožrtvovanja, gde pojedinac potiskuje sopstvene potrebe kako bi zadovoljio očekivanja drugih, sačuvao odnose ili ostvario priznanje koje mu je potrebno.
Drugi deo knjige posvećen je konkretnim načinima na koje se može prekinuti ovaj obrazac. Autorka ih objedinjuje u metod Pet V, odnosno pet pojmova koji počinju slovom V: validacija, ventiliranje emocija, vrednosti, vitalne funkcije i vizija. Izlažući metod prevladavanja, Džozef ne nudi samo apstraktne savete već ih ilustruje primerima iz sopstvene prakse, iskustvima pacijenata i ličnim suočavanjem s problemom kojim se bavi. Knjiga tako ostaje pristupačna i čitaocima koji nemaju predznanje iz psihologije i psihijatrije. Posebno su zanimljivi delovi u kojima se govori o svakodnevnim navikama koje naizgled deluju bezazleno, ali mogu ukazivati na dublju emocionalnu iscrpljenost: nemogućnost da se čovek opusti tokom odmora, odsustvo zadovoljstva nakon završenog posla, stalna potreba za produktivnošću ili osećaj da nikada nije učinio dovoljno.
„Dobro sam, a nisam“ je, pre svega, knjiga o nevidljivoj strani svakodnevnog funkcionisanja i o ljudima koji su toliko navikli da budu oslonac drugima da više ne umeju da prepoznaju trenutak kada je njima potrebna pomoć. Vrednost knjige nije samo u tome što skreće pažnju na oblik depresije koji lako može ostati neprepoznat, već i u tome što dovodi u pitanje društveno poželjnu predstavu o uspešnom, produktivnom i uvek dostupnom pojedincu. Džozef podseća da sposobnost da se izdrži gotovo sve nije isto što i sposobnost da se živi ispunjeno. Najvažnija poruka knjige možda je ipak sadržana u razlici između pukog preživljavanja i istinskog življenja: nije dovoljno da spolja sve izgleda dobro ako smo iznutra izgubili sposobnost da u tome uživamo.
Autor: Domagoj Petrović
