U kragujevačkoj Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“ bilo je posebno ceremonijalno i za autorku Anu Atanasković i za publiku na predstavljanju njene nove knjige „Prestonice“ jer je jedan od opisanih gradova u njoj upravo Kragujevac. Posebnu zahvalnost i komplimente autorka upućuje moderatoru književne večeri Milošu Milojeviću, koji je na moderan, podcast-način vodio razgovor, uz stručne književne opaske i idealno izabrane delove iz knjige koje je pročitao.
Publika raznovrsnih godišta (od studenata do starije gospode) je bila oduševljena neposrednošću Ane Atanasković, a gospođa iz prvog reda je izjavila da je očarana autorkinom energijom i poduhvatima, jer pisanje istorijskih romana na način kako to radi Atanaskovićeva jesu poduhvati. Bilo je najviše reči o deset gradova koji su bili srpske prestonice, sa akcentom na Kragujevac, središnji deo Srbije i našeg naroda, kako je autorka naglasila, a publika se složila. Takođe je i podvučeno da je veoma bitno govoriti o centralnoj Srbiji koja se često „podrazumeva“ i stavlja u zapećak, ponekada nove migracije postanu bitnije, ponekad nešto drugo, ali šta god da je razlog, bitno je stalno obnavljati i isticati odakle su ljudi poput Stanislava Biničkog, na primer.
Ana je govorila o svojim iskustvima iz poseta Kragujevcu, kao i o doktorki Elizabet Ros, kojoj je posvetila jednu od priča, a i o kojoj je upravo završila novi roman, rukopis koji čeka svoj red za čitanje. To je posebno važno za grad koji je bio prestonica kneza Miloša, jer je dr Ros u njemu, pomažući srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, umrla.
Jedan od najemotivnijih momenata na knjževnoj večeri je bio Anin susret sa Sanjom Živković, direktorkom Istorijskog arihva Šumadije. Njih dve su se znale samo iz virtuelnog sveta, ali to „samo“ se pretvorilo i u prijateljstvo i poverenje, te je upravo Sanjinu priču o rodnom Kragujevcu Ana obradila i uvrstila u „Prestonice“. Bio je to momenat susreta dve osobe koje bi učinile (i već jesu, naročito Sanja) mnogo jedna za drugu a da se prethodno nisu lično upoznale i, upravo, prava slika poštene, gostoljubive i dobre Srbije.
U publici su bile i čitateljke koje Anu znaju sa društvenih mreža i one koje su o njenim ranijim knjigama (o kojima je takođe bilo reči) čule u Fejsbuk grupama, a odavno kupljeni ili iz velike ljubavi dobijeni na poklon romani „Zmajeva žena“ i „Moja ljubav Nikola Tesla“ su doneti na promociju da ih autorka potpiše.
Ani je bilo veoma drago što je potvrdila tezu iz svoje knjige, da Kragujevac živi i ume da živi i da se prkosno bori, uprkos mnogim stradanjima koje je doživeo, a koja su bila, između ostalog, inspiracija za njeno delo. No, glavna inspiracija u tom gradu su joj bili upravo ljudi, njen drug D, Sanja i svi ostali, te je u nekim posvetama napisala „U slavu života u Kragujevcu".
Kada bi se Anina poseta Kragujevcu zaokružila jednom rečenicom, ona bi glasila – srdačno, stručno, veselo, duboko i otkrivajuće iskustvo za čitaoce i nju samu.
Foto: Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“, Kragujevac
