Patriša Kornvel istražuje: gde leže moralne granice?

Patriša Kornvel je višestruko nagrađivana, američka spisateljica međunarodno popularnih bestselera, od kojih su najpoznatiji romani o medicinskoj istražiteljki Kej Skarpeti. Nedavno je objavljen dvadeset prvi nastavak ovog serijala pod nazivom „Dust“.

U ovom tekstu ona govori o moralnim dilemama koje podrazumeva istraživanje koje se sprovodi u mrtvačnicama, razmišlja o tome da li je moguća solidarnost među piscima u eri društvenih mreža i objašnjava zbog čega nikada neće dozvoliti da njena junakinja, Kej Skarpeta, iskoristi bilo koga.

„Hladnokrvno“, Truman Kapote

Svojim zastrašujućim prikazom istinite priče o četvorostrukom ubistvu, napisanim u formi romana, Kapote je uspeo da premosti jaz između novinarstva i fikcije, čime je zauvek izmenio domen  kriminalističke fikcije. Iako je knjiga prepuna činjenica, čitalac istovremeno može da prati i Kapoteovo emocionalno stanje – jer je autor mnogo vremena proveo upravo sa dvojicom ubica o kojima je pisao i na kraju je prisustvovao i njihovom pogubljenju.

Poput Kapotea i sama provodim dosta vremena istražujući u mrtvačnicama i laboratorijama, i svedok sam posledica mnogih tragedija. Trudim se da na pravi način prenesem informacije do kojih dođem ne odstupajući od svojih principa. Lik Kej Skarpete ne bi bio toliko ubedljiv da se nisam potrudila da razumem kako se ona oseća, ali ponekad moram da se zapitam: „Da li je zaista u redu da učestvujem u ovakvoj situaciji? Da li sam prešla neku moralnu granicu?“

„Pokretna gozba“, Ernest Hemingvej

Pisci su često veoma izolovani. Među nama nema mnogo druženja i zbog toga propuštamo neke od najlepših životnih darova – a to je da poredimo svoja iskustva, frustracije i radosti posla kojim smo izabrali da se bavimo. Čitajući Hemingvejeve memoare, saznajemo o životu koji je vodio okružen velikim piscima poput F. Skota Ficdžeralda, Ezre Paunda i Gertrude Stajn u Parizu, dvadesetih godina XX veka. Volela bih da imam takav odnos sa svojim kolegama i nadam se da ćemo, u doba društvenih mreža, početi da malo slobodnije razmenjujemo mišljenja.

„Čiča Tomina koliba“, Harijet Bičer Stou

Ja sam potomak ove autorke i ona je uvek bila deo porodičnih predanja koja sam slušala u detinjstvu. Kao devojčica bila sam zapanjena ubedljivim opisima brutalnosti iz ove knjige – a opet, ono što je ona napisala pre 160 godina ne razlikuje se mnogo od onoga što ja pišem danas. Bilo da porobljavate ili maltretirate ljude, zlostavljate svoju sekretaricu ili ste počinili ubistvo, u svakom slučaju zloupotrebljavate svoju moć.

Veoma vodim računa o tome u svojim knjigama, i to je nešto što nikada neću dozvoliti svojoj junakinji – jer se onda neće razlikovati od drugih. Ako bismo se svi više potrudili da ne iskorišćavamo druge ljude, svet bi bio mnogo bolje mesto.

Autor: Patriša Kornvel

Izvor: readersdigest.co.uk

Foto: Christina Bonello - Sent via OTRS / CC BY-SA 4.0 / Wikimedia commons

Prevod: Maja Horvat