Novi roman Ivana Ivanjija „Vila na Dedinju“ predstavljen je 19. septembra u knjižari Delfi u SKC-u. Osim autora, na promociji je govorio pisac Pavle Zelić, književni kritičar Dušan Milijić i urednica knjige Jasmina Radojičić.
Uzimajući kao lajtmotiv svog novog romana istoriju jedne vile, Ivan Ivanji ispisuje uzbudljivu priču o poreklu, samospoznaji i istini koja na kraju uvek izađe na videlo bez obzira na sve pokušaje da se zataška. To, dakle, nije samo priča o tajnama koje krije jedna vila u elitnom delu Beograda već i priča o restituciji i o sudbini Jevreja i njihovih potomaka nakon Drugog svetskog rata.
Ivan Ivanji je rekao kako je mnogo istraživao za ovaj roman – više od deset godina, ali i da se odlično zabavljao pišući ga. „Ja se odlično zabavljam kad pišem, jer, kad legnem da spavam, često ne znam šta će se ujutru dogoditi mojim junacima. Ali, na početku rada razmišljao sam da li da sve ideje spojim, da li da pokušam da u jednu knjigu stavim poglede na ovaj naš Beograd, njegove stanovnike i njihovu prošlost. Na kraju sam to učinio, i izgleda uspeo u tome. Moj austrijski izdavač je još pre deset godina naručio od svih svojih autora koji to inače ne rade, pa i od mene, da napišemo po jednu kratku krimi priču, i tad sam napisao ’Vilu generala’, koju sam malo-pomalo pretvorio u centralni deo, koji je i naslov ove knjige. U Institutu za rehabilitaciju u Mladenovcu, gde je bila moja žena, video sam koliko pate ljudi koji ne mogu da se kreću i koliko čeznu za nečim što će ih pokrenuti, a onda mi je naš najbolji robotičar Laslo Švirtlih pričao da će se jednog dana izmisliti čipovi koji će nepokretnima moći da omoguće kretanje. Doduše, ti čipovi su u međuvremenu u Americi postali normalna stvar. A moj unuk je skiper, pa su mi njegove priče bile izvor za deo romana o jedriličaru.“
Književnog kritičara Dušana Milijića najviše je fascinirala formalna strana ove knjige, u kojoj zapravo postoje tri romana. „Mada su tri celine labavo povezane, uglavnom kroz jednu ili dve rečenice kojima se latentno najavljuje nova priča, svi se junaci, bez obzira na to kojoj priči pripadaju, uglavnom nose sa istim problemima i nedoumicama, svejedno da li ih tišti prošlost, sadašnjost ili budućnost, svejedno da li svoju sudbinu spoznaju u tajanstvenom sanatorijumu, dedinjskoj vili ili na brodu nasred okeana. U širokoj galeriji likova koje nudi ’Vila na Dedinju’ bukvalno svaki čitalac može bez problema prepoznati i sebe i nekog iz svoje neposredne okoline, jer Ivan Ivanji je svojim junacima podario osobine običnih ljudi, naslikao je one karaktere koji se danas sreću na svakom koraku.“
Kad je ponovo pročitala knjigu sa vremenske distance, urednica Jasmina Radojičić shvatila je da joj je i kod „Vile na Dedinju“ i kod drugih Ivanjijevih knjiga koje je uređivala dosad nekako promicalo nešto očigledno. „Stil Ivana Ivanjija zapravo karakteriše suptilna ironija. I pored očigledne paralele sa Tomasom Manom i ’Čarobnim bregom’, ta ironija im je još jedna sličnost. Ivan Ivanji je i kritičar našeg društva, baš kao što je Tomas Man bio kritičar nemačkog buržoaskog društva.“
Pisac Pavle Zelić je pronašao mnogo paralela sa svojim životom u ovom junaku, a ispričao je i zbog čega se divi Ivanjiju. „Mi mladi pisci treba da se postidimo pred njim zato što piše često, ne plaši se da piše obimne knjige i što veoma mnogo istražuje. Ova knjiga mi se, između ostalog, dopada što priča priče o običnim ljudima čije sudbine nikako nisu obične, već su tragične, dramatične i uzbudljive, i to je taj motor, ta uzbudljiva vožnja zahvaljujući kojoj ova obimna knjiga nije nimalo zamorna. Ona će vas zaintrigirati, zabaviti i nečemu podučiti.“
Roman „Vila na Dedinju“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs, na sajtu www.laguna.rs, kao i na kioscima.
