Nova izdanja knjiga domaćih autora
Pred čitaocima će se uskoro naći reizdanja knjiga domaćih autora. Tako iz štampe izlazi sedamnaesto izdanje prve i deveto izdanje treće knjige „Zagonetnih priča“ Uroša Petrovića. Ko voli priče, uživaće u njima, ali svaka postavlja ne baš lak zadatak – rešavanje logičke zagonetke vezane za događaje iz neobičnog traperskog naselja. Neretko će biti potrebna i pomoć starijih, jer ova knjiga, najblaže rečeno, ne potcenjuje decu...
U štampi je i deseto izdanje knjige „Sunčanje na mesečini“ Ljubivoja Ršumovića. Drevne legende, anegdote, biografske zanimljivosti, istorijske i legendarne ličnosti – ove prvorazredne sastojke Ršum, u svojoj književnoj kuhinji, začinjava maštom i pronicljivošću, te nam spravlja nove, duhovite, ukusne, sasvim ršumovske pripovesti. Podseća na osnovne mudrosti ljudskoga roda, dokučene iskustvom, mišlju, u snu i slučajno, mudrosti na koje u ludoj žurbi manje-više svi danas zaboravljamo.
Treće izdanje knjige o odrastanju uz čije su bezvremene istine već odrasle brojne generacije dece i vodič uz koji će stasavati novi naraštaji pametnih, radoznalih, iskrenih devojčica i dečaka pod nazivom „Lek od breskvinog lišća“ Zorice Kuburović uskoro izlazi iz štampe.
Za svoj celokupni opus Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, „za epsku snagu“, kako stoji u obrazloženju o dodeli nagrade, „kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje.“ U izdanju Lagune objavljeni su svi romani Ive Andrića u jednoj knjizi. Peto izdanje „Romana“ pojaviće se uskoro u prodaji.
U štampi je i šesto izdanje „Priča o moru“ našeg nobelovca Ive Andrića.
U štampi je i četvrto izdanje knjiga „Osmeh za svaki dan“ Jelice Greganović, „Klinci od dva metra – priče o odrastanju“ grupe autora i „Vreme čuda“ Borislava Pekića.
„Osmeh za svaki dan“ Jelice Greganović nudi više od neobuzdanog smeha – umeće da se živi život, svaka njegova sekunda. Živeti i smejati se neobuzdano i glasno zadaci su koji ne mogu da se odlože za kasnije.
U knjizi „Klinci od dva metra“ neprevaziđeni majstori savremene svetske književnosti pričaju, svaki na „svoju ruku“, o mukama i lepoti odrastanja, koje počinje rano i traje celog života. Njihove priče dolaze iz Engleske, Francuske, Rusije, Portugalije, Argentine, Nemačke, Perua, Poljske, Egipta, Amerike, Čilea, Jamajke, Urugvaja, Kanade. Dovoljno daleko da se otisneš na putovanje i sasvim blizu da se mnogo ne udaljiš od sebe.
Okvir Pekićevog maestralnog romana „Vreme čuda“ jesu biblijski motivi Isusovih čuda u Judeji. Sa poetičnom dijalektikom ona su izokrenuta u svoju suprotnost sa puno humora ali i duboke empatije za ljudsku patnju, ljubav i sudbinu. Složeno i slojevito delo na slikovit način ukazuje na isključivost ideologija, dogmi i doktrina, gde iz najvećeg nametnutog dobra proističu najveće nevolje. Na magičan način uvedeni smo u svet daleke prošlosti gde ideološka zagriženost i netrpeljivost bilo koje dve suprostavljene snage pokazuje iste osobine kao i u bilo koje doba ljudske istorije. Ideološka polarizacija zrači svojom porukom sve do današnjih dana.
Iz štampe uskoro izlazi i drugo izdanje knjiga „Sudbina i komentari“ Radoslava Petkovića, „Glasovi iz gluve sobe“ Blagoja Grahovca i „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihajlovića.
Petkovićev roman govori o univerzalnom problemu čovekove emancipacije ili prava da „svojoj sudbini“, odnosno fatumu – ovde prevashodno istorijskom – „kaže ne“. Duhovito i lucidno prikazujući stalno obnovljivi usud Istorije, Petkovićev roman je na izvestan način „neistoričan“: zamisao o cikličnom ponavljanju sudbine individua (ruski mornarički oficir srpskog porekla Pavel Volkov, istoričar Pavle Vuković, pa i sam grof Đorđe Branković) i zajednica u svojoj osnovi je „protivistorijska“, jednako kao i predstava o izbavljenju i bekstvu iz Istorije.
General Grahovac u knjizi „Glasovi iz gluve sobe“ slika jedno tamno doba propasti i srama, smutnoe vreme na domaku trećeg milenijuma, kad su podoficiri postali komandanti a mnogi od njih ratni zločinci, kad su uglavnom ljudi bez zanimanja postali političari, kriminalci medijski omiljeni rodoljupci, a patrioti prisiljeni da se sklone ili nestanu... Polemički oštra i čitka, ova knjiga čitaoca vuče napred kao napet kriminalistički roman u kojem smo i sami voljno ili nevoljno učestvovali i čije posledice i danas osećamo.
Najznačajniji roman jugoslovenskog „crnog talasa“ roman „Kad su cvetale tikve“ spada u prekretnička dela od kojih počinju nove tendencije literarnog razvitka. Roman „Kad su cvetale tikve“ ima oblik monološke ispovesti: nekadašnja bokserska nada sa Dušanovca Ljuba Sretenović seća se događaja s kraja četrdesetih i početka pedesetih godina koji su ga oterali u emigrantsku čamu Švedske. Osnovna linija zapleta tiče se zbivanja u Ljubinoj porodici i njegovoj sportsko-ljubavničkoj karijeri, ali je sve to određeno i oplemenjeno pozadinom širih društvenih zbivanja. Mihailovićev roman je tako postao jedno od prvih umetničkih dela koja su dodirnula temu Informbiroa.
U štampi je i deseto izdanje knjige „Sunčanje na mesečini“ Ljubivoja Ršumovića. Drevne legende, anegdote, biografske zanimljivosti, istorijske i legendarne ličnosti – ove prvorazredne sastojke Ršum, u svojoj književnoj kuhinji, začinjava maštom i pronicljivošću, te nam spravlja nove, duhovite, ukusne, sasvim ršumovske pripovesti. Podseća na osnovne mudrosti ljudskoga roda, dokučene iskustvom, mišlju, u snu i slučajno, mudrosti na koje u ludoj žurbi manje-više svi danas zaboravljamo.
Treće izdanje knjige o odrastanju uz čije su bezvremene istine već odrasle brojne generacije dece i vodič uz koji će stasavati novi naraštaji pametnih, radoznalih, iskrenih devojčica i dečaka pod nazivom „Lek od breskvinog lišća“ Zorice Kuburović uskoro izlazi iz štampe.
Za svoj celokupni opus Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, „za epsku snagu“, kako stoji u obrazloženju o dodeli nagrade, „kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje.“ U izdanju Lagune objavljeni su svi romani Ive Andrića u jednoj knjizi. Peto izdanje „Romana“ pojaviće se uskoro u prodaji.
U štampi je i šesto izdanje „Priča o moru“ našeg nobelovca Ive Andrića.
U štampi je i četvrto izdanje knjiga „Osmeh za svaki dan“ Jelice Greganović, „Klinci od dva metra – priče o odrastanju“ grupe autora i „Vreme čuda“ Borislava Pekića.
„Osmeh za svaki dan“ Jelice Greganović nudi više od neobuzdanog smeha – umeće da se živi život, svaka njegova sekunda. Živeti i smejati se neobuzdano i glasno zadaci su koji ne mogu da se odlože za kasnije.
U knjizi „Klinci od dva metra“ neprevaziđeni majstori savremene svetske književnosti pričaju, svaki na „svoju ruku“, o mukama i lepoti odrastanja, koje počinje rano i traje celog života. Njihove priče dolaze iz Engleske, Francuske, Rusije, Portugalije, Argentine, Nemačke, Perua, Poljske, Egipta, Amerike, Čilea, Jamajke, Urugvaja, Kanade. Dovoljno daleko da se otisneš na putovanje i sasvim blizu da se mnogo ne udaljiš od sebe.
Okvir Pekićevog maestralnog romana „Vreme čuda“ jesu biblijski motivi Isusovih čuda u Judeji. Sa poetičnom dijalektikom ona su izokrenuta u svoju suprotnost sa puno humora ali i duboke empatije za ljudsku patnju, ljubav i sudbinu. Složeno i slojevito delo na slikovit način ukazuje na isključivost ideologija, dogmi i doktrina, gde iz najvećeg nametnutog dobra proističu najveće nevolje. Na magičan način uvedeni smo u svet daleke prošlosti gde ideološka zagriženost i netrpeljivost bilo koje dve suprostavljene snage pokazuje iste osobine kao i u bilo koje doba ljudske istorije. Ideološka polarizacija zrači svojom porukom sve do današnjih dana.
Iz štampe uskoro izlazi i drugo izdanje knjiga „Sudbina i komentari“ Radoslava Petkovića, „Glasovi iz gluve sobe“ Blagoja Grahovca i „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihajlovića.
Petkovićev roman govori o univerzalnom problemu čovekove emancipacije ili prava da „svojoj sudbini“, odnosno fatumu – ovde prevashodno istorijskom – „kaže ne“. Duhovito i lucidno prikazujući stalno obnovljivi usud Istorije, Petkovićev roman je na izvestan način „neistoričan“: zamisao o cikličnom ponavljanju sudbine individua (ruski mornarički oficir srpskog porekla Pavel Volkov, istoričar Pavle Vuković, pa i sam grof Đorđe Branković) i zajednica u svojoj osnovi je „protivistorijska“, jednako kao i predstava o izbavljenju i bekstvu iz Istorije.
General Grahovac u knjizi „Glasovi iz gluve sobe“ slika jedno tamno doba propasti i srama, smutnoe vreme na domaku trećeg milenijuma, kad su podoficiri postali komandanti a mnogi od njih ratni zločinci, kad su uglavnom ljudi bez zanimanja postali političari, kriminalci medijski omiljeni rodoljupci, a patrioti prisiljeni da se sklone ili nestanu... Polemički oštra i čitka, ova knjiga čitaoca vuče napred kao napet kriminalistički roman u kojem smo i sami voljno ili nevoljno učestvovali i čije posledice i danas osećamo.
Najznačajniji roman jugoslovenskog „crnog talasa“ roman „Kad su cvetale tikve“ spada u prekretnička dela od kojih počinju nove tendencije literarnog razvitka. Roman „Kad su cvetale tikve“ ima oblik monološke ispovesti: nekadašnja bokserska nada sa Dušanovca Ljuba Sretenović seća se događaja s kraja četrdesetih i početka pedesetih godina koji su ga oterali u emigrantsku čamu Švedske. Osnovna linija zapleta tiče se zbivanja u Ljubinoj porodici i njegovoj sportsko-ljubavničkoj karijeri, ali je sve to određeno i oplemenjeno pozadinom širih društvenih zbivanja. Mihailovićev roman je tako postao jedno od prvih umetničkih dela koja su dodirnula temu Informbiroa.
