Liz Pišon: Priče o nestašnom dečaku i njegovim urnebesnim doživljajima

Liz Pišon, autorka bestseler serijala o Tomu Gejtsu, odgovarala je na pitanja koja joj najčešće postavljaju.

Na pitanje ko je zapravo Tom Gejts, nije lako tačno odgovoriti. Tom je vrlo specifičan desetogodišnji dečak, iz čijih ilustrovanih dnevnika saznajemo da njegovu pažnju ne može mnogo toga da zadrži, jer je hiperaktivan. Gejtsovi dani su ispunjeni avanturama i nestašlucima, koje čitaoca neće ostaviti ravnodušnim. Svojim humorom i fantastičnim crtežima knjige Liz Pišon privlače i decu koja ne vole mnogo da čitaju. Zanimljivi različiti fontovi drže pažnju i olakšavaju deci koja imaju poteškoća u čitanju. Autorka je dala odgovore na pitanja koja najviše zanimaju njene (male) čitaoce.

Kako ste počeli da pišete knjige?

Počela sam da dizajniram omote albuma u muzičkoj industriji, a onda sam napustila taj posao kako bih se više bavila ilustracijama. Stavljala sam svoja dizajnerska rešenja na mnogo različitih proizvoda, kao što su majice i čestitke. Tada su počeli da me zovu izdavači da ilustrujem priče drugih ljudi. Što sam više ilustrovala, više sam razmišljala – MOŽDA bih mogla da PIŠEM i ilustrujem svoje priče? Jedna od prvih knjiga koju sam napisala osvojila je priznanje The Smarties Silver prize, i to mi je dalo samopouzdanje da nastavim dalje. Veoma mi je drago što se to desilo!

Gde ste išli u školu?

Išla sam u osnovnu školu u Brukfildu u severnom Londonu, a neke od smešnih priča koje su mi se tamo dešavale su našle svoje mesto u knjigama o Tomu Gejtsu. Sećam se dogodovština iz svog detinjstva, svoje dece (sada imam troje odrasle dece) i uvek držim oči i uši otvorene za zanimljive razgovore i smešne situacije.

Gde ste naučili da crtate?

Oduvek sam volela da crtam, i to radim od malih nogu. Kopirala sam likove iz knjiga i stripova i pravila razne kreativne stvari. Uvek govorim deci da je kopiranje različitih stilova ilustracija odličan način da nauče kako da crtaju, a onda možete razviti sopstveni stil. Drugi savet koji im kažem je da ne brinu da će pogrešiti!

Koja je prva knjiga koju ste napisali?

Prva knjiga koju sam ilustrovala i napisala se zove Square Eyed Pat i objavljena je 2004. godine.

Gde, odnosno kako Vam se javila ideja za Toma Gejtsa?

Savršeni svet Toma Gejtsa je započeo kao ideja za slikovnicu, a na kraju je postao prva knjiga koju sam napisala za stariju decu. Zamislila sam da Tom piše i crta u svojoj svesci u školi i da njegov učitelj gospodin Fulerman u nju piše komentare. Svaka stranica je prepuna detalja o njegovom životu, prijateljima i porodici – plus puno buba i čudovišta koje deca vole da pronalaze! Takođe sam ubacila stvari koje deca mogu da docrtavaju, prave i pronalaze u svakoj knjizi. Izdavačima sam ideju predstavila u pravoj školskoj svesci!

Koliko ste knjiga planirali da izađe u serijalu o Tomu Gejtsu?

Do sada postoji 20 glavnih knjiga u serijalu o Tomu Gejtsu, plus knjiga za crtanje, godišnjak, knjiga adventski kalendar, pa čak i knjiga za Svetski dan knjige. Ko zna koliko će ih još biti. Ako mi se i dalje budu javljale ideje za knjige, a deca ih budu čitala, nastaviću da ih pišem.

Gde se sve objavljuju avanture Toma Gejtsa?

Oduševljena sam što su knjige Toma Gejtsa objavljene u 46 zemalja širom sveta. To samo pokazuje kako se deca svuda smeju istim stvarima. Takođe sam zapanjena što sam imala priliku da pišem scenarije i muziku za nagrađivanu TV seriju pod nazivom „Briljantni svet Toma Gejtsa“, predstavu, igrice, odeću, pribor za pisanje i još mnogo toga. Zaista sam bila uključena u svaki proces, što me vraća u vreme kada sam dizajnirala albume, postere i proizvode.

Zašto ste ga nazvali baš Tom Gejts?

Jednostavno mi je izgledao kao Tom, a želela sam kratko, fino prezime. Tako da mu Tom Gejts baš stoji – slažete li se?

Da li planirate da pišete i o nekim drugim temama?

Napisala sam (i ilustrovala) samostalnu knjigu po imenu „Rat cipela“ u kojoj su besni, đavolasti zlikovci, troje herojske dece i mnoštvo fanatastičnih cipela. Uživala sam pišući i crtajući ovu knjigu, pa zato me pratite da vidite šta je sledeće!

Autor: Iva Burazor

Izvor: časopis Bukmarker, br. 31

Foto: Ella Pichon-Flannery