Kritika „Slike Dorijana Greja“ iz 1890. godine
Prenosimo vam jednu od prvih kritika čuvenog romana Oskara Vajlda. Iako je naizgled negativna, ukazuje na nešto što se izgleda nikada neće promeniti: knjige koje svet naziva nemoralnim upravo su one koje svetu predočavaju njegovu sopstvenu sramotu.
Zašto preturati po izmetu? Svet je pošten, a broj muškaraca zdravog razuma i poštenih žena u odnosu na one koji su pokvareni, posrnuli ili neprirodni znatno je veći. Gospodin Vajld ponovo piše ono što bi bolje bilo da je ostalo nenapisano. I dok je „Slika Dorijana Greja“, objavljena u izdavačkoj kući Lipinkot, ingeniozna, interesantna, puna domišljatosti i očigledno delo koje je napisao čovek u potpunosti posvećen rečima, predstavlja lažnu umetnost – njena je tema, naime, medicinsko-pravna. Nesvojstvena je ljudskoj prirodi – njen je junak đavo. Suprotna je moralu – nedovoljno je jasno da autoru nije bliža ideja neprirodne izopačenosti u odnosu na život ispunjen čistunstvom, zdravljem i zdravim razumom. Priča, baveći se temama dostojnim pažnje Odeljenja za istraživanje kriminala ili pak saslušanja, diskredituje kako autora tako i urednika. Gospodin Vajld je mudar, ima stil i smisla za umetnost, ali ako će nastaviti da piše isključivo za plemiće koji su se zatekli sa one strane zakona i izopačene muške prostitutke, za njegov će lični ugled i javni moral biti bolje da se što pre posveti krojačkom (ili nekom drugom pristojnom) zanatu.
The Scots Observer, 5. jul 1890.
Izvor: bookmarks.reviews
Prevod: Milan Radovanović
