Pisac Oto Oltvanji je sredinom novembra posetio Osnovnu školu „Mladost“ na Novom Beogradu. Obišao je odeljenje IV/5, kome je učiteljica Dragana Čupić, ne bi li proverio da li je istina da to odeljenje, od svih škola u Srbiji, zaista najviše voli njegovu knjigu „Kako sam postao detektiv“. Foto: Draga

Povodom obeležavanja 50 godina od svečanog otvaranja prvog namenski građenog zdanja Narodne biblioteke Srbije na Vračarskom platou 6. aprila 1973, u Galeriji SANU prekjuče je otvorena izložba „Oslikavanje hrama knjige“. Foto: Freepik Autori postavke, u kojoj se našao izbor iz likovne zbirke NBS koja

Nabadajući usput, i to kod samo jеdnog domaćеg izdavača (Laguna), dokoni ali i pasionirani čitalac bi mogao da ustanovi da postoji čitava franšiza – uglavnom kao pod‌žanr ljubavnog romana – romanеsknih pripovеsti o knjižarama i bibliotеkama, pa tako i o knjižarkama, tj. bibliotеkarkama. Foto: Deposi

Deluje da svaka tema koje se Rot dohvati dobija krajnje neočekivan zaplet u vatrometu fascinatne naracije, zbog čega su kritičari njegovo pisanje i definisali kao „senzualni, genijalni stil“. Filip Rot je jedan od najraznovrsnijih modernih pisaca. Bez sumnje! Većina njegovih knjiga, naizgled (!), li

Žil Vern, koga mnogi smatraju ocem naučne fantastike, napisao je neke od najčuvenijih avanturističkih romana u svetskoj književnosti, među kojima su najuticajniji „Put u središte Zemlje“, „20.000 milja pod morem“ i „Put oko sveta za 80 dana“. Pored pionirskih poduhvata u stvaranju novog žanra, ovaj

Poslednji roman Roberta Valzera Der Räuber ili „Pljačkaš“ objavljen je 1972. godine. Valzer je umro nekih petnaest godina pre toga, u sanatorijumu u kome je proveo poslednje tri decenije života. Bio je prilično uspešna figura na berlinskoj književnoj sceni ranog dvadesetog veka, ali tokom svoje duge

Čitanje je „mnogo korisno“, da pozajmimo staru frazu iz Biblije kralja Džejmsa. Čitati znači doživeti mnogo toga što ne možemo doživeti lično, ući u živote drugih, organizovati znanje po korisnim šemama i kategorijama... Ili barem može da bude korisno. Mnoga nedavna istraživanja snažno nam ukazuju

„Legenda o Uspavanoj dolini“ je možda najpoznatija, ali svakako ne i jedina priča u kojoj se pojavljuje zastrašujući lik konjanika bez glave na ramenima. Bezglavi konjanici galopiraju kroz folklor nekoliko svetskih zemalja, obično na leđima sablasnog pastuva, držeći sopstvenu odsečenu glavu u rukama