Iako skoro svi nauče da čitaju do svoje sedme godine, teško je naći ljude koji u odraslom dobu čitaju iz zabave. Ovih dana sa pametnim telefonima, društvenim mrežama, stotinama televizijskih kanala i striming servisa, i više igračkih platformi nego što možete da nabrojite, ljudi prosto pronalaze dru

Sledeći put kad odustanete od neke knjige, zapamtite: nije problem u vama. Nije problem ni u knjizi. (U redu, ponekad jeste problem u knjizi.) Problem je u trenutku.   Prestao sam da čitam upravo zbog jedne knjige. Do traume nije došlo iz estetskih razloga ili zbog nekog hira: nije se radilo o lošem

Ljudi su pre više hiljada godina pripitomili domaće životinje, ali posmatrali su i divlju faunu oko sebe da bi naučili kako da se kreću kroz prirodu i izbore sa njom. Bliskost ljudi i životinja je u ljudima stvorila posebno poštovanje za životinjsko ponašanje koje je pustilo korena u narodnim pričam

Era sveprisutnih klasika je iza nas. „Hronika ptice navijalice“, „Regtajm“ i „Klanica pet“ imale su svoje mesto pod suncem. Šta bi bili njihovi savremeni ekvivalenti? Odgovor na to pitanje je teško dati jer imamo kvantitativno manje opcija za izbor iako imamo više knjiga za čitanje. Od prvog objavlj

Brzo, pomislite na posao koji je opasan po vaše zdravlje. Bibliotekarka Rozali MekRejnolds piše da je u kasnom devetnaestom veku čest odgovor na ovo pitanje bio: bibliotekar. Kako se nacija urbanizovala u drugoj polovini veka, muškarci iz srednje i više klase su se ubrzano prebacivali na komercijaln

U novembru 1844. godine Dostojevski je završio pisanje svoje prve priče. U „Piščevom dnevniku“ kaže da „pre tog vremena nije ništa napisao“. To se dogodilo 22 godine pre objavljivanja romana „Zločin i kazna“ i 36 godina pre objavljivanja romana „Braća Karamazovi“. Budući da je neposredno pre toga za

Jedna od velikih životnih istina je da su korišćene knjige fenomenalne. I jedna od najboljih stvari u vezi sa njima jesu uvrnute, smešne, tužne ili prosto nezaboravne beleške koje često ostavljaju prethodni čitaoci. Zamolili smo naše članove da nam pokažu najzanimljivije primere beleški sa margina n

Delo Franca Kafke, nadrealno, prezasićeno temama otuđenosti, nesigurnosti i straha, često nalikuje košmaru. Ne iznenađuje činjenica da je patio od nesanice, pisao noću, i bio opsednut spavanjem i nedostatkom sna. U studiji objavljenoj u časopisu „The Lancet Neurology“, italijanski doktor Antonio Per