Šta da radimo kada pisac umre i ostavi nedovršeno delo? Da li da ga ostavimo da trune u sefu, odložimo ga u arhivu ili objavimo da ga ceo svet vidi iako to nije ono što je pisac nameravao? Ovaj problem se pojavljuje češće nego što biste pomislili, jer većina pisaca ima mnogo nedoteranih rukopisa koj

Mnoga istraživanja pokazuju da je jednostavan pristup knjigama i njihova sveprisutnost veoma važna u razvoju kako dece, tako i odraslih. Ispitivanja porodične pismenosti naglašavaju vrednost dostupnosti knjiga i vremena provedenog u čitanju kod kuće. Zapravo, to ima i logike – kada vam je nešto svud

Nije uobičajeno da se autor na ovom mestu osvrće na svoje delo, ali zbog mnoštva prikaza u Kutku (mnogi su me zatekli i iskreno obradovali), mislim da će vas zanimati jedan detalj (ili više njih) u vezi nastajanja same knjige. Naime, prva iskra se javila početkom veka, negde u Šumadiji, kada sam čuo

Inspirisani romanom Sofije Lundberj, „Crveni adresar“ napravili smo svoju verziju književnog adresara koju su popunjavali posetioci Lagunine Fejsbuk stranice i članovi grupe na Fejsbuku Delfi Kutak neposredno pred ovogodišnji Sajam knjiga. Mi smo dali svoje asocijacije, Sofija nam je poslala svoje,

U knjigama Džejn Ostin veoma često se spominju romani i popularna književnost. Ali knjige su u ranom 19. veku bile skupe, a žene baš i nisu ohrabrivane da čitaju. Kako su onda njene junakinje dolazile do knjiga? Književni učenjak Li Erikson otkriva neozbiljne (i ozbiljne) tajne kružećih biblioteka.

U Osnovnoj školi „Leonardo“, u malom mestu Midltaun Taunšip u Nju Džersiju, nastavnici daju zlatne novčiće učenicima koji osovoje nagradu „Učenik meseca“ ili urade nešto značajno. Novčići nisu od čokolade niti imaju neku posebnu vrednost već ih deca koriste za ubacivanje u mašinu prepunu knjiga kako

Poznati pisci su oduvek voleli da pišu pisma. Bilo da su upućena dragoj osobi, izdavačima, prijatelju ili nekom drugom piscu, pisma su jedinstveni dokumenti koji nam pružaju obilje informacija o privatnom životu, stavovima, željama i strahovima književnih stvaralaca. Iz njih istovremeno saznajemo i

Stjuart Kels je tokom dvadeset godina pokušavao da uđe u trag Šekspirovim knjigama i rukopisima za koje veruje da su rasprostranjeni po celom svetu. Tokom uzbudljive jeseni tokom koje su naučnici pronašli Miltonov lični primerak Šekspirovih drama čak u Filadelfiji, i fragmente pergamenta epskog dela