„Druga zdesna, pa pravo do jutra“: ima li nekoga ko nije čuo za ovaj čuveni put do začarane, izmišljene zemlje Nedođije? Priča o Petru Panu – „dečaku koji nije želeo da odraste“ – napisana je pre nešto više od 100 godina, a ipak je svrstavamo u bezvremene klasike književnosti za decu u kojima uživa

„365 dana“, poljski erotsko-dramski film zasnovan na istoimenom romanu, koji je podjednako razvratan i problematičan, trenutno je jedan od najpopularnijih filmova na Netfliksu. Ukoliko ga niste gledali, pripremite se za dva sata čistog haosa koji obiluje scenama strastvenog seksa, sumnjivim izborom

Neprestano u potrazi za malo poznatim činjenicama iz sveta knjige, i ovog puta smo pronašli neke koje još nismo podelili sa vama… Klasik Vladimira Nabokova, „Lolita“, odbilo je pet izdavača. Toliko je bila kontroverzna tema (odrasli muškarac se opsesivno zaljubljuje u devojčicu) da je i sam Nabokov

Na ročištima poznatog dramskog pisca Oskara Vajlda pominjala su se imena poznatih ličnosti, njihove prljave tajne i viktorijanske moralne histerije, pa ne čudi što su privlačila pažnju javnosti krajem XIX veka. Oskar Vajld, englesko-irski dramski pisac i bonvivan, bio je poznat po svom oštroumlju i

„Rebeka, uvek Rebeka, nikada se neću rešiti Rebeke“, žali se druga gospođa De Vinter u popularnom romanu spisateljice Dafne di Morije iz 1938. godine. Svaki bibliofil će vam navesti brojne razloge zbog kojih ovaj roman godinama šarmira i opčinjava generacije čitalaca. Stoga ne treba da čudi što je o

Verovatno ni ne slutite kako svirepo mogu da zvuče ova pisma odbijanja. Nije ni čudo što su urednici u izdavačkim kućama dobili s vremenom takav oreol „nedodorljivih“. Ova praksa pripada nekoj drugoj epohi… 1. „Na putu“ – Džek Keruak Pre nego što je 1957. godine Vajking pres odlučio da ga objavi, Ke

Irski romaopisac Džejms Džojs bio je jedan od najpoznatijih astrofobika svetske književnosti. U slučaju da ne znate, astrofobija je strah od munja i gromova. Biografi veruju da je Džojs razvio ovaj strah kad su mu njegovi katolički učitelji rekli da je grom znak božjeg gneva. Robert Luis Stivenson,

Luj Renar, izdavač iz 18. veka koji je uzgred bio i britanski špijun, nije baš mnogo mario za istinu. Kako beleži pisac i kolekcionar retkih knjiga Edvard Bruk-Hičing u knjizi „The Madman’s Library: The Strangest Books, Manuscripts and Other Literary Curiosities From History“, Renar je o indonežansk