3 brata iz Bagdada i njihova knjiga izuma iz devetog veka
Zamislite da listate neku staru knjigu i otkrijete tehničke nacrte za razne naprave. Jedan od njih, na primer, opisuje jednostavnu prekrivku za lice iz koje izlazi cev na čijem kraju su mehovi. I eto jednostavnog, ali efikasnog zaklopnog ventila kojim se do maske dovodi svež vazduh. Svako ko bi nosio ovakvu masku mogao bi bezbedno da diše u toksičnoj sredini, pod uslovom da neko pumpa vazduh kroz mehove. Evropski vatrogasci su u 19. veku počeli da koriste ovakvu tehnologiju. Ali ova knjiga je mnogo starija. Gas-maska je samo jedan od sto neverovatnih izuma opisanih još 850. godine nove ere u „Knjizi izvandrednih naprava“ koju su u Bagdadu napisala trojica naučnika poznatih kao braća Banu Musa.
Skoro svaka stranica knjige sadrži nešto podjednako impresivno kao što je gas-maska. Tu su nacrti za samopunjivu lampu, niz slavina za vruću i hladnu vodu, pa čak i zabavne automatske mašine. Nacrti su sažeti, svaki se sastoji od jedne stranice teksta uz jedan ili dva dijagrama, ali njihova jednostavnost otkriva neverovatnu dalekovidost braće Banu Musa. Knjiga predstavlja vrhunac srednjovekovnog inženjerstva, jer uz originalne izume trojice braće prikazuje i izume iz antičke Grčke, Indije, Sirije i Persije. Ona je dokument koji dokazuje otvoren pristup učenju i traganju za znanjem, karakterističan za eru u kojoj je knjiga napisana – zlatno doba islama.
Za ovu eru, koja je trajala od 8. do 14. veka, karakteristični su kalifati, velika bliskoistočna carstva koja su postala svetske sile. Pokazalo se da su takođe bili plodno tlo za razvoj ljudskog znanja, jer su cvetale nauka, matematika i društvene nauke.
Braća Banu Musa bila su aktivna neposredno nakon početka zlatnog doba, za vreme Abasidskog kalifata, konkretno za vreme vladavine El Mamuna, kalifa koji je bio poznat po ljubavi prema poeziji, filozofiji i nauci. El Mamun je ulagao značajne resurse u izgradnju nedavno osnovanog grada Bagdada kao centra razvoja, što je obuhvatalo izgradnju velike biblioteke poznate pod nazivom Kuća mudrosti, kao i podršku brojnim pronalazačima i naučnicima.
El Mamun je bio blizak sa braćom Banu Musa i veruje se da je brinuo o njima dok su bili deca, kada su ostali sami nakon smrti oca, razbojnika koji je postao atronom, a takođe je bio i kalifov prijatelj. Svaki od braće bio je stručnjak za drugu oblast znanja: Muhamed je bio izvrstan astronom, Hasan se posvetio geometriji, dok je Ahmed bio inženjer. Kalif ih je angažovao da napišu ovu knjigu kako bi demonstrirali naučne principe kojima su ovladali.
Salim Hasani, direktor Fondacije za nauku, tehnologiju i civilizaciju, neprofitne organizacije osnovane u Mančesteru u Engleskoj, kaže da je El Mamun imao religijski podstrek da razvija tehnološke inovacije. „Kuran i Muhamedove reči“, kaže on, „nalažu da muslimani treba da streme znanju i korisnim postupcima koji poboljšavaju kvalitet života.“
Možda je Al Mamunu i drugim vladarima pristup naprednim tehnologijama omogućavao i političko preimućstvo, dajući im gotovo natprirodnu auru u susretima sa stranim vladarima. Recimo, delegacija iz prethodnog kalifata je posetila Sveto rimsko carstvo, donoseći darove za njegovog vladara, Karla Velikog. Pored slona i svilenog šatora, među darovima je bila i klepsidra, poslednja reč tehnologije, zajedno sa mehaničkim konjanikom koji se pojavljuje svaki put kada se navrši jedan sat. Karlo Veliki i njegovi dvorjani bili su toliko zapanjeni da su navodno pomislili da je sat zaposeo duh.
Kolenasto vratilo koje je detaljno opisano u knjizi očigledan je primer dalekovidosti braće. Uređaj se koristi za okretanje klipova, čime se obezbeđuje pogonska snaga za motore i druge mehanizme. Primitivno kolenasto vratilo se u knjizi pojavljuje dvaput, i to punih pet vekova pre prvog poznatog evropskog opisa slične naprave.
Drugi nacrti su bili toliko uspešni da se i danas koriste. Polužnu grabilicu su braća osmislila kao neku vrstu dugačke mehaničke ruke kojom se zahvataju predmeti sa dna reke ili jezera. Sastavljena od dve metalne polusfere vezane lancima za polugu kojom se uređaj otvara i zatvara, ona je danas lako prepoznatljiva na različitim spravama za kopanje, uz minimalne izmene originalnog dizajna.
Mnogi uređaji prikazani u knjizi predstavljaju pionirsko razumevanje upotrebe vode, konkretno hidraulike, kao pogonske sile. I dok neki od ovih izuma izgledaju šaljivo, kao što su trik-čaše koje se pune iz skrivene pregrade i fontane koje od vodenog mlaza prave nizove složenih oblika, uređaji demonstriraju određene inženjerske principe. Fontana koristi nekoliko revolucionarnih tehnika kako bi postigla svoj efekat, a među njima je i sistem tegova koji funkcionišu kao automatski prekidač kojim se menja oblik vodenog mlaza u određenim vremenskim intervalima, u zavisnosti od promena pritiska vode. Tempirani uređaji poput ovog izdvojili su braću Banu Musa od naučnika koji su usledili u narednih nekoliko vekova, dok su slični koncepti ušli u širu upotrebu tek u 15. veku.
Mnogi istaknuti naučnici u vekovima koji su usledili nisu uspeli da dosegnu tehničke standarde koje su postigla braća Banu Musa. Muslimanski inženjeri koji su stvarali posude za trikove i razne uređaje za sipanje vode u 13. veku nisu uspeli da dostignu isti nivo u naprednoj upotrebi hidrostatike i aerostatike koji je postignut u „Knjizi izvandrednih naprava“, te su zato koristili jednostavne sifone da bi postigle nekakve efekte.
Po objavljivanju ove knjige, braća Banu Musa postala su poznata. U njihova kasnija dostignuća spadaju precizno izračunavanje obima Zemlje i dužine solarne godine. Njihova sposobnost je uživala toliko veliko poštovanje da su ih angažovali za projekte izgradnje novih kanala i gradova ili da procene brojnost neprijateljske vojske.
Trista godina nakon što je dovršena „Knjiga izvandrednih naprava“, mongolska vojska predvođena Hulagu-kanom, unukom Džingis-kana, došla je do kapija Bagdada. Kuća mudrosti, kao i veći deo grada, uništena je. Toliko je knjiga bačeno u Tigar da je po predanju reka bila crna od mastila.
Ali pustošenje Bagdada nije značilo i kraj za remek-delo braće Banu Musa. Još od objavljivanja, knjiga je prepisivana i nadaleko raširena, i koristili su je kao akademski izvor drugi naučnici iz zlatnog doba. Do pada kalifata knjiga je već došla do Evrope preko mavarske Španije.
Nekoliko rukopisa se danas nalazi na prestižnim lokacijama širom sveta, dok se tri najkompletnija primerka čuvaju u bibliotekama u Vatikanu, Berlinu i Istanbulu.
Možda se vizionarstvo braće Banu Musa najbolje ogleda u njihovom mehaničkom flautisti. Automat, za koji se smatra da je bio novotarija koja je trebalo da zadivi strane velikodostojnike, svirao je instrument na osnovu instrukcija koje su se unosile metodom sličnom onome što ćemo kasnije, u osvit informatičkog doba, nazvati bušenim karticama. Prosto rečeno, to znači da su tri brata iz Bagdada u devetom veku, izumeli prvu mašinu koja je mogla da se programira, više od jednog milenijuma pre nego što su zapadnjački naučnici počeli razvoj modernog računara.
Autor: Džoni Kin
Izvor: atlasobscura.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Foto: Ibn Shākir, Aḥmad ibn Mūsá / Wikimedia / under the Creative Commons CC0 1.0 Universal Public Domain Dedication
